Predsednica Republike Kosovo, gospođa Atifete Jahjaga, danas je dočekala Predsednika Republike Albanije, gospodina Bamir Topi, koji boravi u našoj zemlji na dvodnevnu državnu posetu.
U prijateljskom razgovoru, dva su Predsednika ocenili vrlo dobrim međudržavne odnose i naglasili potrebu produbljavanja i intenziviranja saradnje u svim oblastima. Predsednica Jahjaga i Predsednik Topi su razgovarali o procesima kroz koje prolaze dve zemlje i za recipročnu pomoć i saradnju na putu evropske integracije, zatim o saradnju u oblasti ekonomije i ostalim oblastima. Oni su takođe razgovarali i o procesu konsolidacije države Kosovo i o novim međunarodnim priznanjima za zemlju.
Predsednik Topi reče da je ubeđen da će Kosova ići napred ubrzanim koracima, naročito u procesu evropsko-atlantskih integracija. On reče da Republika Albanija ima posebne odnose sa Kosovom i da će je pomoći u svim oblastima.
Predsednica Jahjaga se zahvalila Predsedniku Topi za njegovo stalno angažovanje i za pomoć koju je Republika Albanija pokazala i nastavlja pokazati za Kosovo te je naglasila potrebu produbljavanja saradnje, naročito u ekonomskom razvoju zemlje.
Nakon sastanka, Predsednica Jahjaga i Predsednik Topi su se obratili predstavnicima medija:
Predsednica Jahjaga: Zahvaljujem Predsednika Republike Albanije, g. Bamir Topi, što je prihvatio moj poziv za državnu posetu u Republici Kosovo.
Predsednik Topi je izabrao Kosovo za oproštajnu posetu pre prenosa dužnosti novom Predsedniku Republike Albanije.
Sa Predsednikom Topi sam imala jako dobru saradnju, vrlo prijateljsku, i iskrenu u svim pitanjima. Meni su jako dobro poznate emocije Topi-ja o Kosovu i njenom narodu, o njegovom posvećenju o svim pitanjima Republike Kosovo i njen prosperitet, o njegovom angažovanju o svim pitanjima, naročito da kao Predsednik Republike Albanije je predstavio pitanje Kosova u međunarodnoj areni, u međunarodnim samitima i raznim konferencijama. Isto tako i stalno angažovanje Predsednika Topi u lobiranje za priznanje nezavisnosti Republike Kosovo.
I Predsednik Topi i ja smo faktor jedinstva u našim zemljama i, imajući naš ideal, angažujemo se za mir i stabilnost, te za blagostanje svih nacija, kako u regiji, tako i u celom svetu.
Poštovani Predsednik Topi, uvek ste dobrodošli u Republici Kosovo i građani kao i Republika Kosovo će vas uvek željno dočekati s dobrodošlicom i poštovanjem.
Odnosi između Republike Kosovo i Republike Albanije su odlični odnosi, i kao dve suverene i nezavisne države, imaju jedan zajednički cilj na putu u pravcu evropsko-atlantskih integracija, kao i jedno stalno posvećenje u daljnjem angažovanju naših dveju država u nalaženju oblika za proširenje saradnje u svim oblastima koje su od interesa za naše dve zemlje, naročito za saradnju u oblasti ekonomije, trgovačke razmene, prometa robe i ljudi, investiranja kapitala i zajedničkog nastupa na treća tržišta.
Mi radimo za napredak našeg naroda, za dobrobit ljudi i zajedničko korišćenje resursa.
Visoko cenim doprinos Predsednika Topi za svestrane odnose između naših dveju država.
Predsednik Topi: Predsednica Jahjaga, želim vam se zahvaliti za poziv i za bratski doček koji mi je priređen na Kosovu.
Imam sreću da moj predsednički mandat završavam sa jednom posetom na Kosovu, što je treća službena poseta. Na Kosovu sam doživeo tokom ovih godina jake emocije mog života. Ovde sam bio pre nego se Kosovo proglasila nezavisnom, mesec dana pre, bio sam nakon što je Kosovo proglašena nezavisnom i ja sam ovde sada, kada je prošlo malo godina od tog momenta i ja konstatujem zaista vanredne promene.
Čovek se prilagodi u svojoj poziciji, ali ako gledaš sa jedne druge pozicije, promene su supstancijalne. Ja sam video da Kosovo ne samo što je izašla u svom jasnom profilu u međunarodnu arenu, danas je priznata od jednog znatnog broja zemalja i Kosovo, kao nikada ranije, danas je vrlo važan faktor mira i stabilnosti u regionu. Ovo sam konstatovao ne jednostavno od neke pozicije subjekta, nego su konstatovali i svi sagovornici, oni koji su predstavnici zemalja regiona, naravno u većini, jer u manjini može biti da imaju drugačiji objektiv, ali da je Kosovo faktor mira primećuju i vrlo važni sagovornici međunarodne političke.
Kosovo je jedna nova država, koja, van svake predrasude, je postavila temelje jedne multietničke države, uz potpuno poštovanje manjinskih zajednica, projektirajući Kosovo kao jedno mesto koje će, u buduće, svakako biti deo evropsko-atlantske porodice.
Zahvaljujem Predsednicu Jahjaga za lični doprinos. Tokom vašeg vodstva Kosovo je ostvarilo napredak, bilo na unutrašnjem, bilo na međunarodnom planu. Svakako odnosi između Albanije i Kosova su više nego prijateljske, one su bratske, one svakodnevno nalaze nove dimenzije zahvaljujući radu institucija naših dveju zemalja, zahvaljujući i našim narodima koji imaju jednu istoriju, jedan jezik, jednu tradiciju i deo su jedne nove realnosti na Balkanu.
Na sreću, danas i infrastruktura dozvoljava da ova komunikacija bude bliža. Mi sa zadovoljstvom gledamo na razmenu ljudi i robe, biznisa koji je sve intenzivniji. Sigurno da ima problema, ali sam ubeđen da idućih će godine ponuditi jednu novu perspektivu ovim odnosima koja verujem da je i aspiracija naših naroda.
Mi jako pažljivo pratimo i dostignuće onog novog statusa Kosova, izlaz iz statusa nadgledane nezavisnosti i ubeđen sam da ćete vi to da uspešno ostvarite.
Takođe, smo uznemireni pratili situaciju na severu Kosova, onde gde je bilo pokušaja paralelnih vlasti, pod sponzorstvom određenih krugova. Ali ubeđen sam da institucije Kosova će znati čuvati i konsolidirati zakonitu državnost Kosova, kao jedinstvenu teritoriju od istoka do zapada od juga na sever, jedan teritorij koji pruža sve mogućnosti jednake za sve manjinske zajednice, za ceo narod, sa svim evropskim standardima i gde budućnost Kosova ubeđen sam da će biti u Evropu.
Pitanje: G.dine Predsedniće, vi ste na kraju mandata. Verujete si da ste u tačnosti poštovali Ustav i da li vam je ostalo nešto zatočeno tokom ovog mandata?
Predsednik Topi: Po mom proračunu nema makar i jednog jedinog slučaja gde bi osetio sumnju za moj konstitucionalni postupak. Dakle, danas ja imam jedan bilans, da su svi postupci Predsednika bili u skladu sa Ustavom.
Ja želim da u među institucionalnim odnosima bude više saradnje. Nezavisno od toga, je pokušavam da budem optimista da budućnost uvek pruža više mogućnosti, jer albanska politika maturira, institucije maturiraju i uvek se približavaju standardima koji u svojim osnovama imaju u prvom redu saradnju i obavezu ispunjavanja specifičnih zadataka koje imaju institucije.
Pitanje: Nakon političkih promena u Srbiji, da li očekujete da će ova država reagovati u odnosu sa zemljama regije, posebno prema Kosovu ?
Predsednica Jahjaga: Izbori u susednoj državi, Republici Srbiji, se ne razlikuju od drugih zemalja. To je proces koji se odvijao unutar države Srbije, to je izbor naroda Srbije i oni su dali legitimnost i legalnost svojim izabranicima.
Republika Kosovo je nezavisna i suverena država, ima svoj teritorijalni integritet i ujedno je važan faktor mira i stabilnosti, što je dokazala do sada u ovih trinaest godina nakon završetka rata.
Republika Kosovo ima dobre susedne odnose sa svim državama regiona i jednom takvom susedstvu se nadamo i sa Republikom Srbijom, da imamo korektne prijateljske odnose i sa Republikom Srbijom. Sada živimo u jedan novi vek i moja poruka za Republiku Srbiju i tomošnje lidere jeste da priznaju novu realnost. Nema povratka natrag i samo na ovaj način možemo se kretati podržavajući jedna-drugu na našem putu u pravcu evropsko-atlantskih integracija. Mi smo imali jednu prošlost i možemo reći da je vreme hegemonizma prošlo. Ovaj deo Evrope pripada slobodnim narodima, ravnopravnim narodima i naš put ide u pravcu evropskih integracija, tako da nema druge alternative.
Predsednik Topi: Ja delim isto mišljenje sa Predsednicom Jahjaga. Pitanje izbora lidera jeste isključivo pravo dotičnih društva. Ja bih želeo da sama Srbija ne treba da izlazi van projekata evro-atlantske integracije. Jer je to jedan proces celog regiona. Tendencije danas su u integraciji, niko ne želi biti van ove linije, samo zbog jedne filozofije koja se nadovezuje sa nacionalističkom retrospektivom. Danas Balkan ima jednu totalno drugu fizionomiju. U većini, zemlje zapadnog Balkana priznaju novu nespornu realnost Kosova. Ne samo to nego ima neposrednih kontakta, ima regionalnih sastanaka, ima diplomatskih priznanja.
Mesec dana ranije. Predsednica Jahjaga se plašila je pozvana od Predsednika Hrvatske, Ivo Josipović, što je jedna potvrđa proširenja saradnje između Kosova i drugih zemalja.
Dakle, ko želi da svoju zemlju postavlja van jednog integracionog konteksta, bi bilo jako loše za njih. Mi želimo da svi zajedno imamo jedan integriran Balkan gde politika ne bi bila kočnica, da se ne bi potom prešlo na prethodne godine kada je politika izazvala vanredne drame i tragedije, naročito ovde na Kosovu. Sada je jedna nova era, svakako da se traži liderstvo sa novim mentalitetom, zapadnim. Čestitamo da ovo ima i Srbija u funkciji regionalnog mira.
Ali, treba definitivno znati da istorija Kosova jeste jedna završena istorija u smislu integracije jedne nove države koja očekuje u buduće još nova priznanja i u skoroj budućnosti članstvo u OUN.
Pitanje: Ima glasina o podeli Kosova. Koja treba da bude reakcija Albanije da se ovo ne dogodi?
Predsednik Topi: Svi znaju da politika Predsednika nije jedna osobna politika, ali jedna politika institucija Albanije, koja je jedna integrirana politika, unificirana, vrlo profesionalna i bez pomeranja sa vremenskih objektiva.
Dakle, Albania, sve institucije, bez obzira ko je na čelo institucija, imaju jedan sinkroniziran glas, bilo u OUN, bilo u drugim važnim stolovima gde se raspravlja o politici, u EZ-e, gde se očekuje da Albanija bude sa statusom zemlje kandidata, da bi snažno izrazila ono što Kosovo danas ima i apsolutno ne treba da se misli da može biti podele Kosova. Ova istorija je okončana. Svi treba da se nauče sa ovom realnošću, i oni koji imaju deformirane snovi.
Pitanje: Kako ocenjujete doprinos Sali Berishe i Edvin Rama na politiku Albanije?
Predsednik Topi: Ja ih cenim kao predstavnike vrlo važnih institucija u poziciji i opoziciji. Dakle, dve su institucije za koje su demokratiji vanredno potrebne.
Ono što sam ja stalno rekao i želim da ponovo potvrdim i ovde u Prištini jeste da: nezavisno od projekata i političkih ubeđenja, zemlja ima potrebe da jača saradnju između pozicije i opozicije, gde uloga lidera je fundamentalna. Niko ne može misliti da će one unificirati programe, jer ne bi bilo podstreka. Demokratija ima podsticaja kada ima opozicije. Ja sam možda bio kritičan o potrebi jedne jače opozicije, profesionalnije, ali ne želim okriviti nikoga. Ovom porukom želim da ohrabrim dijalog, koji treba da bude otvoren, treba da bude transparentan, neophodna potreba za saradnju u Parlament, gde bi svaki podneo svoju opciju, ali zemlja ima potrebe i za neke zakone koji prevazilaze brojke jedne proste većine, naročito za pravne reforme i za neke fundamentalne zakone, za koje ćemo se mi nadgledati upravo za dobivanje statusa zemlje kandidata.
Ovaj post je takođe dostupan na jeziku: SQ