Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,
Poštovani članovi Saveta Bezbednosti,
Poštovani gosti,
Dame i gospodo,
Čast mi je što sam danas pred vama u ime institucija i naroda Kosova.
Želim da se zahvalim Ujedinjenim nacijama i Savetu bezbednosti na konstantnoj pažnji prema Kosovu i dešavanjima u regionu.
Nikada neću zaboraviti najteže dane za mene i građane Kosova, kada su sa ovog foruma odjekivali glasovi nade i pozivi na mir.
Ja i moj narod nikada nećemo zaboraviti kada smo se suočavali sa najtežim trenucima za nas, vi ste postali naš glas.
Zauvek ćemo vam biti zahvalni.
Zahvaljujući vama, saznalo se za sistematsko nasilje, etničko čišćenje, hiljade nevinih građana koji danas više nisu među nama, na hiljade je još uvek nestalo, a preko 20.000 žena još uvek živi s bolom i stigmom seksualnog nasilja koje su doživele tokom rata, od strane Srbije.
Vi ste bili naš glas, kada je nama tako nešto nedostajalo.
Ali, poštovane dame i gospodo,
Mi se danas nalazimo ovde, dve decenije nakon krvavog rata i više od 10 godina nakon nezavisnosti Kosova.
Pozvani smo na vanrednu sednicu u vreme jedne potpuno normalne situacije i bitnog napretka na Kosovu.
Kada misija Ujedinjenih nacija na Kosovu traži ozbiljno razmatranje i vaša pažnja je neophodna za razmatranje stvarnih problema sa kojima se svet danas suočava.
Poštovani prisutni,
Ništa se vanredno nije dogodilo na Kosovu, prošle nedelje.
Zapravo, ono što se dogodilo je u potpunosti normalna, pravična odluka u misiji i cilju.
Ukoliko je Kosovo pogrešilo, onda je to zbog toga što je čekalo pet godina bespotrebno da osnuje vojsku.
Odluka o vojsci jeste kasno donesena, ali nikako nije pogrešna.
Kasnila je jer smo očekivali dobru volju od onih koji to nikada do danas nisu pokazali u odnosu na državu Kosovo.
A sada je Republika Kosovo, kao suverena i nezavisna država, preduzela prirodan korak za osnivanje svoje vojske.
Recite mi molim vas, šta je to ovde vanredno?
Nema ničeg vanrednog, bas ničeg, što je u suprotnosti sa Rezolucijom 1244, paketom predsednika Ahtisarija, Ustavom Kosova ili međunarodnim pravom.
Kao prvo, Rezolucija 1244, odnosno stav 15, se odnosi samo na demilitarizaciju OVK-a, i taj proces je zaključen u rekordnom roku i bez ikakvog incidenta, još u septembru 1999. godine.
On je takođe bio visoko ocenjen od strane Saveta bezbednosti i tadašnjeg sekretara Kofi Annana.
Visoko ga je ocenio i NATO, a ova činjenica je podržana i dokazima i postojećim izveštajima NATO-a, ali i UNMIK-a u to vreme.
Pod dva, sveobuhvatni paket predsednika Ahtisarija, koji je bio posebni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za pregovore, u vezi sa konačnim statutom Kosova, članom 52 jasno podvlači pravo Kosova da ima vojsku.
Šta više, razmatranje sektora bezbednosti, koje je izvršeno u bliskoj saradnji sa NATO-om, jasno ističe pravo Kosova na transformaciju BSK-a u vojsku.
I na samom kraju sledi ono što je najvažnije, a to je odluka Međunarodnog suda pravde, za koju treba istaći da je donesena na zahtev srpske države, a koja jasno kao dan ističe da Kosovo nije povredilo međunarodno pravo proglašenjem svoje nezavisnosti.
I shodno tome, neosporno je pravo da Kosovo ima svoju vojsku.
Osnivanje vojske je volja građana Kosova, uz jedinstvenu političku podršku od izabranika naroda.
Nezavisno od toga da li se to nekome sviđa ili ne.
Država Srbija je ozlojeđena.
Ali ne i sprski građani na Kosovu.
Dozvolite mi, dame i gospodo,
Da vam u svom svojstvu predsednika Republike Kosovo i vrhovnog komandata kažem direktno da će vojska Kosova doneti mir i stabilnost.
Transformacija misije BSK-a nije korak koji smo preduzeli kako bismo poslali poruku protiv bilo koga.
Vojska Kosova nije i ne može biti pretnja ni za koga.
Vojska Kosova jeste i ostaće profesionalna i multietnička.
Preko 10 odsto vojnika je iz nevećinskih zajednica.
Srba, Crnogoraca, Hrvata, Turaka, Bošnjaka, Roma, Egipćana, Aškalija, i dr.
To su snage koje će braniti svakog građanina Kosova, na čitavoj teritoriji Kosova.
Svako dete, svakog mladića, svaku devojku, nezavisno od jezika kojim govore kod kuće.
Poštovani prisutni,
Moj narod se zbog gorke prošlosti, uvek plašio vojnih uniformi, upravo zbog toga što je ona kroz istoriju bila tuđa i bila je simbol represije.
Ali, vojnici Kosova će biti vojnici mira, a vojska Kosova će biti doprinosilac stabilnosti u regionu.
Meni je žao, što su neki sprski građani Kosova, pripadnici BSK-a, nasilno bili primorani da daju ostavku, kao rezultat sistematskog pritiska koji na njih vrši država Srbija.
Naježio sam se od priča nekoliko vojnika iz srpske zajednice o zastrašivanju koje nad njima vrši sprska država.
Njihove porodice su napadnute.
Njihove kuće su gađane granatama.
A mnogi od njih su čitave sate zadržavani od strane policije Srbije, kada su putovali u Srbiju.
To je zaista strašno.
Veoma mi ih je žao, jer znam da je velika većina njih predalo uniformu sa suzama u očima i slomljenog srca.
Ali, želim svima da garantujem da nećemo nikada odustati od našeg napora da u što većoj meri obuhvatimo sve zajednice u vojsku Kosova.
To je vojska, koja će služiti svim građanima Kosova, bez razlike.
Jedina pretnja koja postoji za region su neracionalni pozivi na rat i sukob, a koja dolazi od našeg severnog suseda.
Takođe, dozvolite mi da vas uverim da će Kosovo poštovati sve postojeće međunarodne sporazume, obuhvatajući i pismo koje je poslato generalnom sekretaru NATO-a za saradnju sa KFOR-om.
Mi ćemo nastaviti blisku saradnju sa NATO-om.
Sav naš posao biće koordinisan sa NATO-om.
Osnivanje vojske Kosova ne treba ni u kom slučaju shvatiti kao pokušaj da se udvostruči misija NATO-a na Kosovu.
Nasuprot, odluka Skupštine Kosova o osnivanju vojske je u direktnoj funkciji izgradnje mehanizama koji će našu zemlju učiniti sposobnijom da doprinese lokalnoj, ali i široj bezbednosti.
Naš cilj jeste da premestimo paradigmu iz zemlje koja je bila korisnik bezbednosti da postanemo doprinosilac miru i stabilnosti.
Ali, to nikako ne ometa trenutnu misiju NATO-a na Kosovu.
Nasuprot, vojska Kosova će samo pomoći da se ona upotpuni.
KFOR se i danas nakon 20 godina smatra spasilačkom misijom.
Građani moje zemlje poštuju pripadnike NATO kao heroje.
I poklanjaju im cveće.
I doživotno ćemo im biti zahvalni.
Poštovani prisutni,
Ponosan sam što sam predsednik zemlje koja je najviše pro NATO i pro EU u svetu.
Nezavisno od poteškoća i nezavisno od nepravde koja nam se čini, posebno u procesu liberalizacije viza, mi kao zemlja stojimo nepokolebljivo u našoj orijentaciji.
Nemamo i ne tražimo drugu alternativu, drugi put.
Budućnost Kosova i budućnost našeg regiona je u evroatlantskim strukturama.
Stoga, poštovani prisutni, to nas dovodi di srži pitanja o kojem je reč.
Problem koji naši severni susedi imaju danas, nije vojska Kosova, već postojanje Kosova kao nezavisne i suverene države.
Ove okolnosti dijalog između naše dve zemlje čine ključnim.
Bez dijaloga nema i konačnog sporazuma, mi ćemo postati zemlje koje prave dramu u nedogled i nepotrebno za unutrašnju izbornu upotrebu.
Ali, koja je štetna za budućnost naših zemalja.
Molim vas da samo bacite pogled na prljavu kampanja koju je Srbija vodila protiv učlanjenja Kosova i INTERPOL.
Molim vas da mi kažete, ko ima koristi od ne učlanjenja Kosova u ovu organizaciju?
Koristi ima samo organizovani kriminal.
Korist ima terorizam.
Da li mislite da ja sada treba da ocrnim ovaj forum, koristeći jezik i metode koje je Srbija koristila protiv Kosova?
Pravo da vam kažem, ja se loše osećam zbog njihovog ponašanja.
I više je nego prirodno da nakon takvog ponašanja uslede mere koje su preduzele kosovske institucije o sprskim proizvodima koji se uvoze na Kosovo.
Dakle, Kosovo nije izazvalo ovu situaciju.
Ova reakcija je posledica agresorskih postupaka Srbije.
Želim da verujem da će se ovo stanje prevazići u bliskoj budućnosti.
Priština i Brisel intenzivno komuniciranju po tom pitanju.
Poštovani prisutni,
Svakako mi na Kosovu ostajemo odlučni u vezi mira i dijaloga sa Srbijom.
U tom cilju, Skupština Kosova je prošle nedelje usvojila rezoluciju o dijalogu i o strukturi pregovaračkog tima, koji obuhvata poziciju u opoziciju, kao i civilno društvo.
Sve dok ne budemo imali konačan i sprovodljiv sporazum, ovakve situacije će se konstantno ponavljati.
Kosovski narod i ja ne podržavamo sukob.
Zapravo, mi nikada u našoj istoriji nismo izazvali nijedan sukob.
Uvek smo bili žrtve.
Uvek smo se borili za opstanak.
Mir ne podrazumeva nedostatak nesuglasica, ali ovaj ciklus nasilja mora da se okonča.
Vršenje sile za demokratska društva znači monolog, a ne dijalog.
S toga je dužnost moje generacije da za nama ostavimo region bez sukoba, region u stabilnom miru.
Funkcionalan Balkan u kojem Kosovo i Srbija, kao dve nezavisne države teže evropskoj budućnosti.
Veoma dobro znam da je izgradnja mira za lidere puna izazova, čak i opasnija od ratovanja.
Ali, mir je naša obaveza prema našoj deci.
Prema generacijama koje dolaze.
Njima smo dužni budućnost bez sukoba.
Kosovo je spremno.
Mi smo spremi za dijalog.
Mi smo spremni i za teške odluke.
Ali, ujedno smo i svesni da ukoliko ne iskoristimo ovaj istorijski trenutak, posledice će osetiti sve obuhvaćene strane.
Poštovani prisutni,
Pre dve decenije, jednog uobičajenog dana kao što je ovaj, bio sam u uniformi, boreći se protiv režima Slobodana Miloševića.
Ponosan sam na svoju prošlost i na prošlost mojih suboraca.
Danas, kao predsednik nezavisnog Kosova, svestan sam da je preda mnom još jedan veliki izazov.
Bitka za našu budućnost.
Bitka za mir.
Bitka za okončanje vekovnog sukoba između naše dve države.
Znam da neće biti nimalo lako.
Znam da sporazumi ove prirode nisu popularni.
Ali, oni su neophodni.
Duboko verujem u takav sporazum koji bi imao transformacionu snagu u našem regionu.
Takav sporazum bi promenio prioritete.
Niko više ne bi mogao da dobija glasove podsticanjem mržnje.
Niko ne bi mogao da materijalizuje strah.
Sveobuhvatan sporazum će otvoriti vrata novom lideršipu čiji će glavni cilj biti reforme i razvoj.
U potpunosti verujem u budućnost, u kojoj će Kosovo i Srbija sesti jednake za sto evropske porodice.
Verujem u budućnost u kojoj će vojnici Kosova i Srbije, služiti rame uz rame u mirovnim misijama svugde u svetu.
Verujem u takvu budućnost jer sam doživeo nemoguće, neverovatno, koje se desilo pred mojim očima.
Svakoga dana me nadahnjuju kosovski sportisti koji nas uče da je povratak moguć i nakon neuspeha, da se naša zastava može vijoriti i u zemljama koje nisu još uvek priznale našu državu.
Moje nadahnuće su i novinari koji me kritikuju svakog dana i koji me čine boljim predsednikom za moju zemlju.
Moje nadahnuće su građani Kosova, koji i nasuprot bolu koji su doživeli, razaranjima i gubicima, nikada nisu odustali od vrednosti i principa, i i dalje su uporni u slobodi, jednakosti, pravu i dostojanstvu.
Verujem u evropsku budućnost Kosova i našeg regiona.
U budućnost bez intriga, sukoba i mržnje.
U našim je rukama da oživimo ovu budućnost.
Brzo, u narednim nedeljama i mesecima.
Konačnim mirovnim sporazumom Kosovo-Srbija, pravno obavezujućim, bez granica po etničkom osnovu, bez razmene naroda, ali uz recipročno priznanje kao dve nezavisne i suverene države i države sa multietničkim društvima.
Hvala vam!