Zahvaljujem vam na pozivu i odabiru teme za ovu sesiju, teme koja je važna u pogledu proširenja Evropske unije na Zapadnom Balkanu.
Svi delimo mišljenje da što više region napreduje u pravcu članstva u EU, što bolje za sve nas, jer to jednostavno podrazumeva više stabilnosti, mira, regionalne saradnje, više stranih ulaganja i bolji život.
Stoga, dobro sprovođena politika proširenja ima potencijal da čini EU jačom i jedinstvenijom.
Potreba za prevazilaženjem sukoba, sporova i rešavanje bilateralnih pitanja je u osnovi strategije Evropske unije.
Integracija u EU, kao i rešavanje bilateralnih pitanja i nesporazuma između zemalja Zapadnog Balkana su blisko povezani.
Oko dvadeset godina nakon završetka ratova na Zapadnom Balkanu, sve naše zemlje napreduju su postigle konkretan napredak ka članstvu u EU.
Što se tehničkih i sektorskih reformi tiče, možemo govoriti o različitim stepenima napretka.
Ali uopšte gledano, svi smo na manje-više sličnom nivou razvoja i suočeni smo sa manje-še sličnim izazovima u pogledu demokratije, vladavine prava i ekonomije.
Želja da postanemo deo Evropske unije i dalje je velika u našem regionu i pozivam EU do iskoristi ovaj trenutak kako bi još više približila region.
Dovoljno je da pogledate i analizirate najnovija pozitivna dešavanja u našem regionu:
– dogovor o imenu između Makedonije i Grčke;
– zaključivanje procesa ratifikacije demarkacije granice između Kosova i Crne Gore;
– PostignucÌÂa Albanije u rešavanju pitanja vezanih za reforme u oblasti vladavine prava i (uslovno) obecÌÂanje o početku pregovora sa Albanijom i Makedonijim sledecÌÂeg leta;
– Trajni dijalog između Kosova i Srbije i ulazak u konačnu fazu ka finalnom sporazumu o normalizaciji odnosa i pomirenju.
Sve ovo se dogodilo jer su evropske integracije osnova i krajnji cilj regiona.
Stoga mislim da je važno da sve države Zapadnog Balkana moraju napraviti zajedničke korake ka članstvu u EU i da EU ne dozvoljava bilo kojoj državi da stagnira zbog bilateralnih sporova ili unutrašnjih problema.
Sve zemlje Zapadnog Balkana posvecÌÂene su sprovođenju dubokih političkih i ekonomskih reformi i usklađivanju naših zakona, uključujucÌÂi ekonomske reforme za jačanje javnih finansija i makroekonomsku stabilnost, kako bi se poboljšala saradnja u unutrašnjim pitanjima i u oblasti bezbednosti u cilju sprečavanja ilegalne migracije i za podelu tereta izbeglica.
Međutim, takođe mora biti jasno da kontekst u kojem naš region radi na integraciji u EU nije lak.
Ekonomska kriza EU, migraciona krize i referendum o Brexit-u uticali su i dalje utiču na posvečenost evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.
Pored toga, postoje i drugi faktori koji žele proširiti njihov negativan uticaj na Zapadni Balkan.
Dame i gospodo,
Mi smo vecÌÂ zvanično pokrenuli završnu fazu Dijaloga o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije pod vođstvom visoke predstavnice Federike Mogerini.
Ja i predsednik VučicÌÂ bili smo pozvani od Federike Mogerini na trecÌÂi sastanak ove završne faze, 7. septembra.
Dozvolite mi da naglasim da je Kosovo odlučno da postigne pravno obavezujucÌÂi sporazum sa Srbijom.
Vreme je da to uradimo sada, imamo malu šansu.
Uopšte nije lako, vrlo je teško.
Zato svi treba da podrže ovu priliku.
Ne radi se samo o stvaranju unutrašnjeg konsenzusa o ovom sporazumu. Nama je potreba podrška svih onih koji žele da vide Zapadni Balkan u EU.
Ja sam spreman da to uradim i radim naporno da bih ostvario ovaj cilj.
Stoga smo odlučili da isppitamo svaku moguču priliku, uključujucÌÂi korekciju granice, da nastojim da postignemo dogovor.
Države regiona, države članice EU ili druge zemlje sveta ne bi trebale se suprotstaviti ili se bojati mogučeg mirovnog sporazuma između Kosova i Srbije, čak iako takav sporazum može podrazumevati korekciju granice.
Uveravam sve da se eventualni sporazum između Kosova i Srbije prema ovom scenariju necÌÂe odvijati po etničkoj liniji.
Kosovo cÌÂe ostati multietničko društvo i nastavicÌÂe sa očuvanjem najviših standarda u pogledu zaštite prava zajednica.
Isti princip cÌÂe se primenjivati i na Srbiju; jer cÌÂe konačni mir između Kosova i Srbije, kao i uzajamno priznanje, cÌÂe se pozitivno odraziti po čitavom regionu i šire.
Ovaj potencijalni mirovni sporazum cÌÂe najverovatnije predstavljati ujedno glavni doprinos sprovođenju agende o proširenju EU na Zapadnom Balkanu.