Jahjaga: Sporazumom niko ne gubi

1.    Kako biste u nekoliko reči opisali briselski sporazum nekome ko nije upućen u političku, istorijsku i društvenu situaciju Srbije i Kosova?

Dugo očekivan i  jako potreban sporazum. Budi nadu kod ljudi  da se politika na ovim prostorima kreče ka budučnosti a ne okreče se prošlosti. Možda prvi puta u historiji  legalni i legitimni predstavnici dve države ili dva naroda se sastaju kao ravnopravni i slobodni i dogovaraju se i potpisuju sporazum kojim uredjuju odredjena pitanja koja se tiču  medjusobnih odnosa. Naši odnosi u prošlosti nisu bili dobri i prouzrokovali su puno patnje i boli. Imali smo rat na Kosovu, ne u Srbiji, i narod je stradao. Prošli smo period ubistava, ranjavanja, masakriranja, silovanja, maltretiranja i plačke, kao i paljenja , uništavanja i plačke naših dobara...

Sporazum u Briselu izmedju Kosova i Srbije uz posredovanje Evropske Zajednice i uz punu podršku SAD, je nova stranica u našim odnosima, doprinos miru i stabilnosti , medjusobnom sporazumevanju i saradnji za dobrobit svih gradjana i naših zemalja. Što je i odredjeni  preduslov naših zemalja na putu evropskih integracija.

2.    Sada isto pitanje – šta je najveća vrednost brisleskog sporazuma i koje detelja tog dogovora izdvajate kao suštinske - ali imajte na umu da je odgovor za javnost u Srbiji da podrobnije objasnite.

Prvo što je uopšte  postignut sporazum. Što su strane to učinile svojom savješču, dobrom voljom, političkom i državničkom odgovornošču, bez ikakvog imponiranja sa strane.

Republika Kosovo jeste država uspostavljena na gradjanskim principima, u kojoj su svi gradjani bez obzira na nacionalnu, versku ili rasnu pripadnost  potpuno ravnopravni u svojim pravima i slobodama. Srbi kao ravnoprani grdajani imaju ista prava kao i Albanci i ostali narodi. Srpski jezik je u službenoj upotrebi na celoj teritoriji Kosova, bez obzira dali u nekoj opštini srbi žive ili ne.

Od 38 opština na Kosovu, procesom decentralizacije stvorene su i opštine sa večinskim srpskim stanovništvom i u slučajevima kada broj stanovnika ne prelazi pet hiljada stanovnika. Opštine Leposavič, Zubin Potok , Zvečane, Severna Mitrovica, Gračanica  Novo Brdo, Štrpce, Klokot, Parteš i Rani Lug su opčine  u kojima srpsko stanovnisštvo vodi opštinsku vlast.

Na Kosovo  opštine imaju široku autonomiju da odlučuju o financijama , o zdravstvu, o školstvu, o sudstvu, policiji,  o prostornom, urbanom uredjenju itd...U Briselskom sporazumu sve se to utvdjuje i  konkretizira se i pravo na  zajednicu srpskih opština severa Kosova. Sve ovo što stoji u sporazumu izmedju Kosova i Srbije jeste zagarantovano Ustavom i zakonima Republike Kosova. Novo je da je sada i Srbija pristala i pomagat če da se na četiri opštine na severu Kosova  rasformiraju  sve dosadašnje  ilegalne i paralelne institucije i strukture i da se ove godine u ove četiri opštine kao i uostalom na celom teritoriju održe lokalni izbori i izabiru legalne i legitimne strukture vlasti.    

3.    Da li je reč o potvrdi Ahtisarijevog plana ili su kosovske vlasti načinile iskorak u težnji da što pre integrišu kosovske Srbe sa severa u zajednicu?

Mi želimo da sve kosovske srbe integrišemo kao ravnopravne i sa  svojom voljom u kosovsko društvo. Večina srba to i čini ako računamo da oko sto hiljada gradjana srpske nacionalnosti živi u centralnom i južnom delu Kosova koji su potpuno i ravnopravno uključeni u sve institucije i nose svoj deo odgovornosti a da oko  60 hiljada živi na teritoriji severno od reke Ibar. Mi želimo da srbi imaju ista prava kao i svi drugi gradjani Kosova bez obzira na to u kom delu teritorije države žive. Njihova nacionalna prave i slobode ni u kom slučaju nisu predmet naglasavanja. To su iskonska prava, zagarantovana i Ustavom i zakonima Republike Kosovo.

4.    Koliko Sporazumom dobija kosovsko društvo u celini, koliko nacionalne zajednice, posebno Srbi, a koliko i u čemu gube?

Niko ne gubi. Na severu Kosova se uspostavlja red i zakonitost. I Republika Srbija se angažira i pomaže šhodno sporazumu u ostvarivanju nacionalnih, verskih i drugih prava srpskog naroda na Kosovu, kao i u ekonomskom razvoju. Cela ova politika sada če se voditi javno, uz odredjeni vid nadgledavanja sprovodjenju sporazuma od strane  Evropske zajednice.

5.    Hoće li tokom i zbog implementacije morati da se menjaju zakoni i propisi i koji?

Komisije dvaju država rade konkretno na implementaciji svake tačke sporazuma i uradit če sve što je potrebno.

6.    Očekujete lui unutar albanske zajednice otpore primeni sporazuma?

Sporazum je parafiran izmedju dva predsednika vlade. Kao takav nema nacionalnu dimenziju. Odredjeme političke partije i subjekti se protive sporazumu. Uticaj protivljenja jeste srazmeran njihovoj političkoj moči. Pitanja se rešavaju unutar institucija: u Vladi u Skupštini...

7.    Lokalni izbori su, prema dostupnim informacijama, planirani za oktobar. Ima naznaka da bi tada mogli biti i izbori za Skupštinu Kosova. Da li bi bilo dobro spojiti izbore i zašto ako je da, zašto ako je ne?

Ove godine je predvidjeno da se održe lokalni izbori, za Skupštine opština i za predsednike opština. Parlamentarni izbori zavise od dogovora političkih partija i subjekata U toku je proces izborne reforme kao i način na koji če biti biran Predsednik Kosova, u Parlamentu ili direktnim izborom gradjana. Još postoje nesuglasice oko izbornih jedinica, oko otvorenih ili zatvorenih lista itd. Želja je da se u parlamentarne izbore  ne ulazi sa starim zakonima. Ali svakako konačna odluka če se doneti u Skupštini Kosova.

8.    Prvi najavljeni proces je, recimo to tako, trasformacija bezbednosnih struktura na severu i njihovo uključivanje u KPS. Šta to konkretno znači i kako će se i u kom roku sprovesti, uključujući imenovanje opštinskih i regionaloanog komandanta.

Sporazum je jasan i konkretan Kosovska policija jeste jedinstvena i deluje pod jednom komandom i strukturom.

9.    Narednih nedelja očekuju se tzv. tehnički razgovori prvo o telekomunikacijama i energetici, pa potom i ostali. Nema sumnje da će i potraživanja kosovskih penzionera biti uključena, s jedne strane, a s druge su restitucija i uopšte pitanje imovine. Možete li nam za svako od ovih naznačenih pitanja reći pozicije zvanične Prištine?

Pa verovatno čemo koristiti iskustva drugih uz puno poštovanje zakonitosti, medjunarodnih konvencija i standarda. U tome nam može pomoči i proces suksesije izmedju Republika iz bivše Jugoslavije. Nemamo nikakvih predrasuda i u ovim razgovorima nema uslovljavljanja. Strane rade samostalno uz puno uvažavanje jednih drugih na potpuno ravnopravnoj osnovi. Delegacije  su več stekle odredjenu rutinu u radu i to je dobro i doprinosi uspehu.