Govor predsednika Republike Kosovo na Samitu u Berlinu u vezi sa pomirenjem i regionalnom saradnjom
Dame i gospodo,
Na samom početku moram istaći, da i nasuprot činjenici da je prošlo 20 godina od završetka ratova na Zapadnom Balkanu, potpuno međuetničko i međudržavno pomirenje i dalje je izgleda daleko, nezavisno od načinjenog napretka.
Ista situacija se odražava i kada je u pitanju regionalna saradnja, nezavisno od mnogobrojnih inicijativa koje su do sada preduzimane, obuhvatajući i Berlinski proces. Proces integracija u EU je takoreći u potpunosti blokiran.
Evropska perspektiva Kosova ostaje samo dobra fraza za uši i koja nastavlja da se ponavlja, ali ništa više od toga.
Današnja realnost na Zapadnom Balkanu nije nimalo u skladu sa našim očekivanjima, a možda ni sa očekivanjima EU.
Nasuprot činjenici da je proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. godine stavilo tačku na proces raspada bivše Jugoslavije, mir u našem regionu je i dalje krhak.
Trenutna nestabilnost u odnosima Kosova sa susednim državama u regionu, kao prvo je rezultat nepriznavanja i neprijateljskog ponašanja Srbije i drugo nepriznavanja nezavisnosti od strane Bosne i Hercegovine
Srbija konstantno nastavlja da ugrožava i da minira državnu suverenost Kosova.
Za čuđenje je kako neprijateljsko i antievropsko ponašanje nije omelo Srbiju na putu prema učlanjenju u EU.
Nepriznavanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije izaziva velike probleme na evroatlantskom putu Kosova.
Ova situacija je omogućila da pet država članica EU ne priznaju Kosovo još uvek.
Kao posledica, legalno i praktično, Kosovu je onemogućeno da napravi konkretne korake radi učlanjenja u EU i NATO.
Kao zaključak, odnosi Kosova sa Srbijom su konstantno zategnuti, postoje mnogobrojne barijere u slobodi kretanja za građane i robu.
Dijalog je započet 2011. godine, nasuprot opipljivih rezultata, sada ga je blokirala Srbija, koja je uslovila njegov nastavak ukidanjem takse.
Uslovljavanje dijaloga nije smelo da se dogodi ni pod kojom okolnošću, jer dijalog ne može usloviti ni jedna strana.
To je bilo rukovodeće načelo predviđeno na samom početku ovog procesa.
S druge strane, manje više zbog negativnog uticaja Srbije, odnosi Kosova sa Bosnom i Hercegovinom su na najnižem mogućem nivou.
Ne postoji slobodno kretanje za građane dve zemlje, i shodno tome ni za robu.
Ima jedna veoma paradoksalna situacija, EU je ukinula vize građanima Bosne i Hercegovine, a ova poslednja i dalje na snazi drži vizni režim za Kosovare.
Lako se može dogoditi da EU ukine vize građanima Kosova, a da Bosna i Hercegovina nastavi i dalje sa istim.
Dame i gospodo,
Nasuprot ovoj napetoj realnosti, sigurno da je bilo napretka u odnosima sa drugim susednim državama u regionu.
U prvom redu, veoma je bitno što su Kosovo i Crna Gora uspeli da ratifikuju međudržavni sporazum o obeležavanju granične linije/ demarkaciji.
Ovo pitanje je bilo ključno za uspostavljanje dobrih recipročnih odnosa.
Šta više, za Kosovo je demarkacija sa Crnom Gorom bila poslednji kriterijum za liberalizaciju viza od strane EU.
Međutim, na našu nesreću, današnja relanost dokazuje da je to bio samo obmanjivo obećanje.
Kosovo nepravedno ostaje najizolovanija zemlja u Evropi.
Evropska komisija je preporučila liberalizaciju viza u maju 2016. godine.
Ja ne shvatam zašto su građani Kosova, koji su najviše proevropski narodi u regionu, diskriminisani na ovaj način.
Severna Makedonija je takođe susedna država sa kojom imamo neometanu saradnju, protok ljudi i robe.
Nemamo nijedno otvoreno pitanje i pozdravili smo Prespanski sporazum i podržavamo učlanjenje u NATO i EU.
A odnos Kosova sa Albanijom je shvatljiv sam po sebi.
Mi smo braća i ko dve nezavisne države želimo da se ujedinimo pod zajedničkim okriljem EU i NATO-a.
Slovenija i Hrvatska su države prijatelji Kosova u našem regionu.
Bilateralni odnosi i privredna saradnja su na veoma zadovoljavajućem nivou.
Mi samo tražimo da se ove dve države zalažu i da više podrže Kosovo i druge zemlje regiona, kako bi se ubrzala realizacija naših težnji za učlanjenjem u EU i NATO.
Dame i gospodo,
U ovakvoj situaciji naših međususedskih odnosa, mnoge dobre inicijative koje su proizišle iz Berlinskog procesa ostale su neostvarene.
- Napredak prema osnivanju regionalne ekonomske zone, slobodne trgovine, povezanosti, a iznad svega pomirenja, ostaje nemoguće ili samo minimalno, dok Srbija i Bosna i Hercegovina ne priznaju nezavisnost Kosova.
- Sve dok se tako nešto ne dogodi, uticaj trećih strana u našem regionu, odnosno uticaj Rusije i Kine, biće konstantan.
Ova loša situacija u našem regioni ne može se prevazići samo apstraktnim izjavama i obećanjima.
Potrebne su hrabre odluke država u regionu, koje se neće doneti dok ne bude bilo hrabrih i strateških odluka EU i država koje su njene članice.
Nemačka i Francuska imaju mogućnost da preduzmu lideršip za ove hrabre odluke, a da li će tako nešto uraditi ili ne, ostaje na njihovoj volji.
Hvala vam na vašoj pažnji!