U.D. i Presidentit të Republikës së Kosovës, dr. Jakup Krasniqi mori pjesë në Konferencën “Raporti i Progresit për Kosovën për vitin 2010”

Vršilac Dužnosti Predsednika Republike Kosova, dr. Jakup Krasnići je danas održao govor na Konferenciji „Izveštaj Progresa o Kosovu za 2010 godinu“, organizovan od Instituta za Političke i Evropske Studije (IPES) u Prištini.

Obraćajući se auditoriju, g-din Krasnići je na početku naglasio da je najveće dostignuće što je Kosova ušla u red evropskih država sa progresom, i ovo je treći izveštaj za nezavisnu i suverenu državu Kosova.

Na početku ćemo dati glavne naglaske predavanja Vršilaca Dužnosti Predsednika Republike Kosova, dr. Jakup Krasnići na ovoj konferenciji:

Izveštaj je jedan dokument, koji može se reči da je snimio najvažnije segmente političkog, institucionalnog, društvenog i ekonomskog života na Kosovu. To je dosta realno ogledalo svih ovih zbiranja koja su se odvijale zadnjih godina, a posebno 2010 godine na Kosovu. Progres objašnjava odnose između Republike Kosova i Evropske Zajednice, analizira političku situaciju na Kosovu s gledišta demokratije, vladanja zakona, ljudskih prava, zaštite manjinskih zajednica, regionalnih pitanja. Analizira ekonomsku situaciju na Kosovu, ponovno razmatra kapacitete Kosova za primenu standarda i prioritet evropskog partnerstva u zakonodavstvu i politikama. Izveštaj ocenjuje situaciju na severu Kosova, koja, kako svi mi znamo, ostaje zategnuta, ali dosta stabilna.

U periodu 2008 – 2011 godine, Evropska je Zajednica planirala da Kosovu daje donacije u iznosu od 508 miliona Evra. Sprema se dokumenat za planiranje pokazatelja za 2011-2013, koji će dokumenat identificirati glavne oblasti i prioritete za pomoć od strane „INP“-ja.

Sektor za političke kriterije kontrolira napredak u odnosu na ispunjavanje kriterija Kopenhage, koji zahtevaju: institucionalnu stabilnost, demokratiju, vladanje zakona, ljudska prava, poštovanja i zaštite etničkih zajednica, regionalnu saradnju, dobre susedne odnose i saradnju sa Međunarodnim Tribunalom za zločine u prostoru bivše Jugoslavije.

Mi ćemo se truditi da naglasimo neke segmente koji su važni, pa ćemo početi, pošto su nam i medije ovde, sa slobodom medija. Tretman koji se ovoj tačci čini na Kosovu jeste vrlo jednostran. Kada se misli na politički uticaj na medije, sva žele da upućuju na stav institucija Kosova a na poseban način na stav vlade prema medijima.

Smatram da ovo gledište nije pravedno. Politički uticaj na medije nije samo od vlade, ono je od politike uopšte, a politiku u opšte čine svi politički subjekti Kosova, rekao bih da je čini i civilno društvo u jednoj meri, ali čine je i sami mediji, njihova organizacija.

Naravno da mi ne možemo biti zadovoljni sa nivoom slobode štampe ili slobode govora na Kosovu, ali problem, još jednom ću reći, moguće da više dolazi od kulturnog nivoa, obrazovnog nivo i odgovornosti medija i novinara i poštovanja kodeksa novinara u njihovom predstavljanju.

Često puta i pisani mediji kao i elektronički mediji znaju činiti komentar, znaju preneti jednostrane emisije, da ne kažemo naručene emisije. Sve ovo uzevši zajedno oštećuju slobodu govora, oštećuju slobodu medija i, na kraju krajeva, ponekad nepravedno, oštećuju i političke ličnosti, s njihovom jednostranošću ili spisima i emisijama napravljenih naručivanjem. Nama je žao, ali sve ovo, trebamo reči, doprinose mešanju politike u slobodu govora i u medije.

Mi smo svesni da smo imali problema sa finansiranjem RTK. Kao Skupština smo nastojali, pošto smo posebno odgovorni, da iznalazimo način finansiranja. Moguće da nismo našli najbolji način, ali smo našli način kako da bar donekle očuvamo nezavisnost ovog važnog javnog medija na Kosovu.

Još jedna stvar koju želim reči pred vama jeste to da slobodu medija ne može odbraniti samo politika. Slobodu medija često puta odbrane sami njihovi rukovodioci. Koliko i kako su oni došli na položaje koje imaju. Svi nezavisni mehanizmi na Kosovu mogu se žaliti kod politike, ali jedan veliki deo odgovornosti pripada samim njihovim rukovodiocima, koji ne obavljaju njihove kompetencije u skladu s pravom koju imaju i na osnovu zakona po kojima su formirana.

Jedan drugi segment na kojem se u ovom izveštaju uočavaju ocene jeste važan segment treče vlasti, tj. sudstva na Kosovu, ili drugačije rečeno sav pravni sistem jeste jedna treća i nezavisna vlast. Pozitivno je ocenjen u dva pravca ili oblasti, u sastavljanju i donošenju zakona, koje je Skupština kao najviši organ zemlje razmatrala i usvojila, što je pozitivno ocenjeno, i u reformi koja je započeta u pravnom sistemu u celini, a naročito u sudstvu. Smatram da smo se trudili da i ovde dajemo naš doprinos. Ali mi ne možemo biti zadovoljni sa funkcionisanjem pravnog sistema u celini tokom svih ovih godina na Kosovu, niti zadnje godine, zbog činjenice što je ostalo mnogo nerešenih predmeta.

Ovaj sistem već deset godina je imao mnogo nedostataka i slobodno možemo reči da nije izvršio svoju funkciju. Na Kosovu je tokom ovih deset godina bilo raznih političkih zločina i zločina iz ekonomske sfere, iako se kod nas možda više govori o korupciji, uvek ga usmerivši na više nivoe, iako je korupcija kao pojava prisutna u svim nivoima i često puta se on razvija u nivoima gde se ne prepričava nego u nivoima gde se može prepričati. Hoću reći da se budžet Kosova oštećuje u mnogo pravaca, ili tokom ovih deset godina je oštećen u više pravaca. Oštećen je u carini, iako tamo nikada nismo imali pomeranje kadrova, imamo jedno tzv.„zamrzavanje“ kadrova, iako ne možemo reči da nije bilo korupcije i da nije prošao i nedozvoljen promet. Ovaj sektor, iako je u najvećem delu kontroliran od bivše međunarodne administracije, a sada od EULEX-a, nije da može u potpunosti dobiti pozitivnu ocenu, iako se u izveštaju, u jednoj meri, ceni kao pozitivno, jer imamo jedan porast prihoda od carina, ali realno carine nastavljaju ostati mesto odakle se najviše šteti Konsolidovani Budžet Kosova, i to ne samo za jednu godinu, nego za više od deset godina.

Ova institucija zahteva jednu duboku reformu i mogao bi da doprinosi jačanju budžeta Kosova, koji bi onda mogao pomoći doprineti za iznalaženje mnogo boljih rešenja nego što ih ima kosovsko društvo.

Napomenuću samo pravni sistem, jer tokom ovih deset godina je mnogo zločina ostalo nekažnjeno, s toga ostajući nekažnjeni zločini, imamo ponavljanje istih, nrp. zadnji slučajevi, kao npr. napad na policiju u Klinu, ili napad nad jednog zaposlenog u EULEX-a.

To nisu dobri znaci za vladanje zakona na Kosovu i to je kao posledica toga što zločini na Kosovu tokom ovih deset godina nisu gonjeni, ili je bilo mešanja politike. Ne samo politike, ljudi koji su bili na vlasti. Kad god spomenemo uplitanje politike, nemojmo nikada misliti samo na uplitanje institucija. U pravnom sistemu, kao i u drugim sistemima, kao i u medijima, ima i van institucionalnih uplitanja. Jer često jedan dobar deo politike jeste van institucija. Moguće veća uplitanja, koje mi smatramo političkim, su van institucija, nego što su iz njihove sredine. Mislim da i ovo trebamo ovako shvatiti.

Razlog za uznemirenje nastavlja biti i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Korupcija je opšti društveni fenomen, ali na poseban način je u društva u tranziciji. Društva u tranziciji su krhka društva, imaju takođe krhke/slabe institucije i oni koji su jaki su nekažnjivi i ponekad i samo društvo ih podržava one koji stvaraju jednu snagu van institucija i one/institucije nemaju dovoljno snage za davanje zasluženog odgovora onima koji su snažni i onda kada su u institucije i kadu su van njih. Uvek trebamo ovo nadovezati, jer ne sve napade trebamo uperiti na institucije. Često puta oni koji se upliću oblicima pretnji, ili drugim oblicima pritiska, su van institucionalnog života. Iako se na Kosovu ne može isključiti i mešanje iz institucija. S toga sve političke partije, svi politički subjekti ciljaju institucije.

Ipak, Izveštaj Progresa, skoro u svakom segmentu, pokazuje da je bilo napretka, mislim da se ovaj deo treba promatrati.

Ekonomski kriteriji su jedna druga važna oblast koji se razmatraju u izveštaju. I ovde je Kosova zabeležila dostignuća, i s obzirom na činjenicu da je Kosova bila izolirana, ona je imala porast od 4-4,5 posto. Kada se uzima u obzir globalna ekonomska kriza, kada su mnoge zemlje imale još manji porast, možda čak i padom proizvodnje, ipak jeste faktor koji nas čini sigurnijim da će Kosova imati jedan ekonomski porast. Finansijska stabilnost je, prema Izveštaju, očuvana, iako je možda očuvana s jednom visokom cenom, naročito biznisa koji uzimaju kredit od banaka sa visokom kamatom. Imamo jedan porast izvoza. Sigurno da jeda deo ekonomskog rasta ostvaren kapitalnim investicijama koja su realizovana od fondova javnih sredstava.

Nezaposlenost je zabeležila blagi pad.

Nezaposlenost treba promatrati i sa fronta neformalne ekonomije. Na Kosovu ima dosta neformalne ekonomije. Mi se nadamo da zakon koji smo usvojili na kraju mandata trečeg saziva Skupštine, Zakon o Radu, će u jednoj meri pomoći za smanjenje neformalne ekonomije, koji je ostao ka ne mali problem na Kosovu.

Pravni sistem u opšte ima jedan napredak, ali trebamo reči da se ovaj sistem još treba reformirati.

Izveštaj naglašava još neke potrebe, naročito jedan pozitivan progres kada se tiče životne okoline/ambijenta. Ima jedan napredak u transportu, naročito u drumski i železnički transport, u civilno vazduhoplovstvo. U energiji, kao glavnom izvoru ekonomskog razvoja na Kosovu, ostaje mnogo toga da se učini. Mi se nadamo da privatizacijom KEK-a, odmah po preuzimanju odgovornosti institucije koje će proizaći sa izbora od 12 decembra, će se ostvariti jedan napredak u ovom sektoru, ali zaista je ovo ostao jedan sektor koji stvara mnogo problema.

Zakonska infrastruktura donekle je poboljšana, ali i Izveštaj naglašava, da još nisu stvoreni povoljni uslovi za investicije. Imamo i jedan pad interesovanja investitora za ulaganje na Kosovu i ovo je možda zbog globalne finansijske krize.

Jedan drugi sektor koji ima malo napretka a koji bi trebalo da ima više, jeste poljoprivreda. Samo ove godine ja započela jedna bolja subvencija u poljoprivredi, ali još uvek snaga budžeta Kosova je mala da bi mogla više pomoći sektor poljoprivrede.

Jedan drugi segment koji je razmatran dosta realistički jeste uzdizanje administrativnih kapaciteta na Kosovu i iako je tomom ovih godina bilo investicija u ovoj oblasti, ovi kapaciteti su još uvek nedovoljni za obavljanje svojih zadataka i odgovornosti.

Mi uvek trebamo imati na umu da je Kosova jedan nova država. Iako za Kosovo nijesu liberalizovane vize, ubeđen sam da Kosova u nekim oblastima uspostavila ništa manje kapacitete nego što ih ima Bosna i Hercegovina, Makedonija i neka druga zemlja regiona.

Osim tehničkih nedostataka u ispunjavanju ovih potreba predviđenih sa standardima EZ-e, smatram da je i jedna politička smetnja. Politička smetnja jeste nepriznavanje nezavisne države Kosova od pet zemalja Evropske Zajednice. Politička smetnja je ujedno za liberalizaciju viza, i za davanje jednog boljeg izveštaja ocene u nekim segmentima.

Što se tiče ispunjavanja standarda manjinskih zajednica, Kosova je uspostavila nove standarde, koji nadmaši standarde zemalja regiona, ali i standarde nekih zemalja Evropske Zajednice. U ovom segmentu, Kosova je postigla napredak više nego što se navodi u Izveštaj Progresa.

Što se tiče odnosa se susedima, Kosova ima većih dostignuća u ovom izveštaju. Kosova nije bila problem za uspostavljanje dobrih odnosa sa suseda a naročito sa Srbijom. U izveštaju odnosa Srbija – Kosova, niti u jednoj oblasti nije bila problem Kosova. Problem je bila i nastavlja biti Srbija.