Predsednica Atifete Jahjaga susrela se sa Presidentom SAD, Barack Obama

Varšava, 27. maja 2011 – Predsednica Republike Kosovo, gospođa Atifete Jahjaga, koja učestvuje na Samitu lidera Centralne Evrope, koji se održava u Varšavi, susrela se većeras sa Presidentom Sjedinjenih Američkih Država, Barack Obama, na zajedničkoj večeri lidera učesnika na samitu Varšave. U svom govoru na radnoj večeri, koju je priredio president SAD, Barack Obama, gospođa Jahjaga je rekla :

Poštovane ekselencije,
Dame i gospodo,

Republika Kosovo  zaokružuje  proces raspada bivše Jugoslavije, koji na žalost nije bio jednostavan, ali ostavio je posljedice za sve narode u ovoj regiji.

Kosovo 10. juna 1999 stavljeno je pod međunarodnom administracijom. Izgradnja domaćih institucija, dobra vladavina, visok nivo demokratizacije, dobre međunacionalne odnose i  vjerski saživot stvorili su uslove da Kosovo proglasi svoju nezavisnost 17. februara  2008. god.

Ovu je nezavisnost priznavalo 75  država, tako da je  moja zemlja  ušla u nepovratnu stvarnost, koja je faktor  mira i stabilnosti i koja razvija vrlo dobre susedske odnose  sa zemaljama u okruženju.

Uloga SAD je peramnetno bila od žitovnog značaja  za mir u regiji, demokratizaciju i  državotvorstvo  svake države.
Kosovo, kao najnovija zemlja  Evrope, gradi  humano društvo  zasnivano na ravnopravnost i zakon. Na  tom putu podrška od SAD je od vitalnog značaja.

 U mojoj zemlji, od kraja rata, nekoliko puta su održani lokalni i centralni izbori, koje su međunarodni  i lokalni posmatrači okvalikovali kao  ispravne  i sa međunarodnim standardima.

Republika Kosovo, Ustavom i zakonima ima zagarantovana   mesta za manjinske zajednice  u Skupštini Kosova i u Vladi.  Ova norma  je uvek ispunjena.

Uz posredovanje Europske zajednice  započeli smo  proces razgovora sa  Republikom  Srbijom , za praktična pitanja koja olakšavaju život građana i normalizuju  odnose između dveju zemalja.

U interesu svih nas je da dijalog uspe, pružajući evropska rešenja.

Ovde želim reći da zemlje koje nisu još priznale Kosovo, trebaju  to učiniti jer bi to bilo u skladu sa slobodno izraženom voljom svih građana moje zemlje, te će služiti stabilnosti regije.

Moja zemlja, geograsfki, se nalazi   na  najznačajnim putevima i koridorima od istoka prema zapadu.

Republika  Kosovo izražava volju za  dobru saradnju sa  svim zemljama, poštujući ravnopravnost i volju svih naroda..

Budućnost moje zemlje i cele Balkanske regije je  članstvo u Evropsku zajednicu i  nema druge  alternative.

U nastavku  g-đa Jajhaga   je govorila i o narodnim pokretima  u arapskim  i srednjoistočinm zemljama .

Arapske i srednjoistočne zemlje, obuhvaćene su  velikim narodnim pokretima koji imaju za cilj promene, koristeći mogućnosti savremene tehnologije i globalizacije.

Politički sistem u tim zemljama je kombinacija tradicionalizma, apsolutizma i teokracije. Nova generacija u tim zemljama, izbliza prati tehnološki  razvoj te je svesna  za  savremene trendove. To je stvorilo nedoslednosti između onoga što vide i što doživljavaju. Budućnost je napred, oni žele da stignu svoju  budućnost i nadamo se da se to može postići sa što manje potresa  i nasilja.
                
Iskustva Republike Kosovo i mog naroda, mogu poslužiti da ovaj put lakše prevladavaju. Stanovništvo Kosova je preko devedeset posto islamske vere i tako je  to već vekovima. Međutim, islam u mojoj zemlji je privatna stvar i nije postavljen na razini ideologije. Niti je nametnuto na razini uređenja države ili odnosa između države i naroda. Dok šerijat nikada nije bio zakonska norma na Kosovu, imali smo našeg tradicionalnog Kanona. On je postojao veoma davno pre današnjeg Ustava, ali oba odražavaju poštovanje ljudskog dostojanstva.

Kosovo je demokratska zemlja koja pripada Evropskoj civilizaciji. Islam je odnos pojedinca sa Bogom, a ne pojedinca sa državom. Ljudski je odnos verovanja koji se ne nametne drugima.

Kao žena i kao predsednik Republike Kosovo, ja sam dokaz o ravnopravnosti polova koja postoji na Kosovu i imam podršku celog političkog spektra i svih građana bez obzira na nacionalnu, versku, rasnu ili drugu pripadnost.

Promene na srednjem istoku i severoafričkim zemljama mogu oboriti dinastije, mogu da svrgavaju vođe, mogu ukloniti sa vlasti pojedine porodice ili plemena, ali ponekad kao što je bio slučaj sa Iranom mogu dovesti na vlast teokrate. Kako bi se osiguralo da ovi narodni pokreti postignu demokratiju, trebamo ih podržati.

Mi, demokratski svet, nikada ne bi trebalo da zatvaramo oči prema  ignoranciji, ugnetavanju i negiranju  prava i sloboda ostatku sveta.
Solidarnost i dužnost za pomaganje naša su oaveza, jer Bog je jednako stvorio sve nas i po svom primeru.