Govor Predsednika Republike Kosova, njegovog veličanstva gospodina Behgjet Pacolli, u Parlamenat Albanije

Predsednik Republike Kosova, Behgjet Pacolli je danas posetio Parlament Republike Albanije.

Na početku on je imao sastanak sa predsednicom Parlamenta , Jozefina Topalli, sa kojom je razgovarao o saradnji između dve naše zemlje i potrebi intenziviranja saradnje u svim oblastima,  s posebnim naglaskom na saradnju između Parlamenta Kosova i Parlamenta Albanije.

Nakon sastanka, Predsednik Pacolli se obratio prigodnim govorom poslanicima Parlamenta Albanije.

U nastavku donosimo ceo njegov govor:

Poštovana Predsednica Parlamenta, g.đa Jozefina Topalli,
Poštovani Premijer Sali Berisha,
Poštovani poslanici Albanije,
Poštovani,veličanstva ambasadori,
Kao što možete razumeti, visoka mogućnost da se obratim ovoj poštovanoj dvorani jeste jedan izvor jakih emocija za nekoga koji samo što je započeo dužnost predsednika najmlađe države u svetu, države Kosova.

S toga vas molim da me razumete za koji emocionalni drhtaj glasa. Nemojte mi zameriti reč, jer moguće da reč nije uvek bila moja jaka tačka.

Iako je prva bila reč.
Draga braćo Albanije,
Dolazim u Tirani u prvoj poseti van Kosova, kao predsednik Republike Kosova. Pošto je okončan proces stvaranja institucija , dok nam stižu reči čestitke od predsednika najvećih država sveta, odlučio sam da počinjem odavde od Albanije na poziv mog prijatelja, Predsednika Topi, moj put među braćom i prijateljima Kosova.

I ovo moje putovanje, ne samo simbolično je okončano preko krunskog  dela Albanske Nacije, autoputa Durres-Kukes-Morina, moguće najveće investicije Albanaca na početku ovog veka.

Kao čovek od stručnog iskustva, jedne određene vrste, ja ipak ne želim gubiti vaše dragoceno vreme sa metaforičkim procenama, čak niti za remek dela.

Ne želim vas zamarat nudeći u ovoj dvorani table sa ciframa za ono što mi iz konvencionalnog poštovanja trebamo nazvati izvoz i uvoz naših zemalja.

Poštujući najbolje vrednosti tradicionalnog patriotizma, danas skupa sa vama, želim da gledamo samo napred.

Ovim pristupom, ja želim pozvati vašu nacionalnu svest, vašu političku svest, vaše profesionalne sposobnosti, za malo razmišljanja o tome: treba li da se zadovoljimo ovim nivoom ekonomske, kulturne i duhovne saradnje između nas?

Ja velim da ne trebamo se zadovoljiti. Mi trebamo dati smisla velikim istorijskim žrtvama naših zajedničkih heroja; vekovnom angažovanju naših predaka, otvarajući nove mogućnosti saradnje.

Nacionalni autoput jeste osnovni vektor ove saradnje, ove integracije.

Mi možemo poštovati javni novac utrošen za to, koristeći taj put, mnogo intenzivnije nego danas, roba, kapital, ideje, ljudi; Mi trebamo, zahvaljujući se njoj, ali i novim inicijativama, da proizvodimo veći razvoj, blagostanje, približavanje Albanaca među sobom.

Danas, put kuda sam došao, kuda vi dolazite na Kosovu ima jedan nizak saobraćaj i mi trebamo da ga potpuno ispunimo. Treba da saobraća što šta tamo, tokom cele godine.

Ali ovaj promet, ove nove oblasti saradnje, dragi prijatelji i braćo poslanici, trebaju se razvijati nad jednim postoljem novih ideja, političkih i institucionalnih.

U svetlu ideja istaknutih intelektualaca našeg nacionalnog prostora koji su govorili o ovoj temi-Arber Xhaferi je nazvao Albanski  Komonvelt- ja bih želeo da vam predložim neke ideje.

Ne predlažem nešto tabu, da plašim nekog. Granicu između nas pre 11 godina smo razbili herojskom borbom gde Albanci organizovani u OVK, u istorijskom savezu sa Zapadom, su pobedili.......

Sada nam preostaje vrlo malo da usavršimo ovaj posao. Nad vrednostima prošlosti da izgradimo budućnost. Budućnost je naše nacionalno jedinstvo. Ali ne na onaj destruktivni način kako moguće neko podrazumeva nacionalno jedinstvo. Mi ciljamo ono jedinstvo koje nam preporučuje i evropska zajednica.

Danas ćemo slomiti granične prepreke s ljubavlju. To dugujemo mlađoj generaciji naših država.

Predlažemo nešto slično s onim što se desilo sa Evropskom Zajednicom.

U svetlu modela samog prostora Evropske Zajednice, mi trebamo institucionalizovati između Kosova i Albanije sastanke visokog nivoa između predsednika, premijera i predsednika parlamenata, zašto ne i iz zajednice biznisa, dva puta godišnje.

Mi smo otvoreni da ovim sastancima da se pripoji svaki od lidera susednih zemalja koji želi, bilo Makedonija ili Crna Gora.

Ovi susreti ne trebaju biti prosto ritualni za naše opuštanje, nego prilika da izvršimo bilans naših ekonomskih, političkih, kulturnih i drugih odnosa, itd. i  mogućnost za utiranje novih trasa ove saradnje.

Znači, predlažem jedan periodični sastanak vođa naših država modela Evropskog Saveta, ili francusko-nemačkog Samita.

Na kraju krajeva to je preporučljiva politika same Zajednice za nas zemlje kandidate, da pre nego budemo spremni za ulazak u prostor Šengena, da budemo međusobno integrirani.

Za podršku ovog Samita ja predlažem da se održi periodični Forum biznisa između naše dve zemlje. Zašto?

-Neprihvatljivo je da zajedničkih biznis inicijative između dve naše zemlje bude malo.

-Nenormalno je da naš biznis oštro konkuriše jedan drugom.

-Neoprostivo je da naša dva životna prostora, od Boga predviđena kao dopunska mesta po prirodnim bogatstvima, da budu zavisni od neke treće zemlje sa energijom ili za što drugo.

S toga predlažem:

-Da realno saživi izgradnja novih energetskih izvora, hidro i na ugalj u našim zemljama.

-Da se stvara jedan zajednički energetski sistem. Ovako će, želja Premijera Beriše da Albanije bude energetski gigant, važila bi i za naš zajednički ekonomski prostor.

-Ukidanje prepreka za promet robe. Gubici koji bi imali izgled neke važnosti bi se nadoknadili od drugih prihoda nastalih razvojem.

-Ujednačavanje pravila za overu robe, za davanje licenci za osnivanje preduzeća .

Ima li smisla da se troše sredstva Evropske Zajednice ili naših građana za prevod, prilagođavanje zakonodavstva u našim zemljama, kada mi govorimo isti jezik?

S toga mi bi mogli početi sa ujednačavanjem zakonodavstva za saobraćaj, zakonodavstva za prateću dokumentaciju robe, za noterizaciju dokumenata u opšte itd.

Ali osim robe mi trebamo garantovati slobodno kretanje ideja, znanja, kapitala .   

S toga tražim da idemo u pravcu: standardizacije znanja za mlade generacije putem istovetnih udžbenika školskih i akademskih; jednog jedinstvenog akademskog sistema, ujednačavanjem jezika službene dokumentacije, one u medijima , itd.

Mi smo ujedinili jezik u teškim vremenima, zašto da ne činimo to danas u sretna vremena?

Ima puno drugih pitanja, deo diskusije ovih periodičnih foruma. Kada oročiš saradnju, kontakte, onda osećaj polaganja računa pobeđuje nad svakodnevnom rutinom jednog političkog angažovanja.

Ja sam razgovarao o ovim pitanjima sa rukovodiocima matične zemlje i našao sam razumevanje za oživljavanje ovih ideja. Trebamo biti otvoreni kako bismo u ovom prostoru obuhvatili i druge zemlje gde žive Albanci, ali ne samo iz jezičkog razloga.

Dragi poslanici,

U našem javnom prostoru su u prometu izazovne ideje o nacionalnom jedinstvu Albanaca.

Niko od nas ne krije zadovoljstvo za takve ideje koje zamišljamo ostvarljivim uz poštovanje međunarodnih zakona o pravima manjinskih zajednica, itd.

Zašto? Zato što mi živimo u jednom evropskom prostoru i trebamo pratiti naše nacionalne aspiracije u skladu sa njenim pravilima.

Podržavam ideje jedinstva koje su moguće unutar evropskog prostora. Vidim ih kao jačanje nacionalnog osećanja kod mladih, kao podsticaj javne debate u našim zemljama.

Ali mi je teško zamišljati postizanje ovog nacionalnog ideala, bez polaska sa konkretnog, sa materijalnog, od stvaranja ovog zajedničkog ekonomskog prostora, gde ne samo jezik čini elemenat ujedinjenja. Od stvaranja ovog prostora ćemo se osećati bliže. Kada budemo bliže, vide ćemo bolje današnjicu i budućnost.

Zahvaljujući vam na pažnju, ja vam želim puno uspeha u vašoj plemenitoj delatnosti.