„Blaga“ snaga izolacije

Kosovo je, takoreći pet godina bilo u dijalogu za liberalizaciju viza sa EU, i radilo je prema ovom cilju mnogo više vremena od ovih pet godina. Njegovi susedi u regionu, osim što su svi zaboravili kroz šta su prolazili, takoreći šest godina ranije, sada su se navikli na ovu osnovnu slobodu. Da li je Kosovo toliko drugačije od njegovih suseda? Zvaničnici visokog nivoa Evropske komisije se pre godinu i po dana rekli da Kosovo „korača poslednjom miljom“ prema statusu za vize. Treba da upitamo sebe koliko je ta poslednja milja dugačka?

Hashim Thaçi

Kosovo je, takoreći pet godina bilo u dijalogu za liberalizaciju viza sa EU, i radilo je prema ovom cilju mnogo više vremena od ovih pet godina. Njegovi susedi u regionu, osim što su svi zaboravili kroz šta su prolazili, takoreći šest godina ranije, sada su se navikli na ovu osnovnu slobodu. Da li je Kosovo toliko drugačije od njegovih suseda? Zvaničnici visokog nivoa Evropske komisije se pre godinu i po dana rekli da Kosovo „korača poslednjom miljom“ prema statusu za vize. Treba da upitamo sebe koliko je ta poslednja milja dugačka?

Nemamo drugu alternativu osim da posmatramo posebno tretiranje Kosova u odnosu na njegove susede, kada se radi o procesu liberalizacije viza. I dok je drugi deo zemalja Zapadnog Balkan primio Vodič iz 2008. godine, Kosovo je moralo da sačeka 2012. godine kako bi primilo istu stvari.

Dok j zemljama regiona bilo dozvoljeno da putuju bez viza u Šengen zoni, 2009.  i 2010. godine, građani Kosova još uvek čekaju na istu mogućnost. Dok je drugim zemljama dat vodič sa manje od 50 zahteva, kosovski vodič obuhvata 95 zahteva! Šta više, kriterijumi za Kosovo, obuhvataju i nekoliko polja koja su direktno povezana sa viznom politikom i koji nisu traženi ni od jedne od ostalih članica u regionu a i šire.

Kosovo je sada došlo do kraja vodiča. Mi smo ispunili sve tehničke zahteve koji su određeni u vodiču. U maju ove godine, Evropska komisija je na kraju preporučila Savetu Evrope i Evropskom parlamentu da ukine zahteve za vize za Kosovare. Preporuka je predstavila sva dostignuća koje je dostiglo Kosovo u ispunjenju tehničkih zahteva.

Komisija je pomenula dva od 95 zahteva iz vodiča na kojima treba još više raditi. Ova dva polja obuhvataju ratifikaciju demarkacije granice sa Crnom Gorom i poboljšanje borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Institucije Kosova nisu štedele ni energiju u kretanju napred na ovim poljima. Ovo poslednje u nizu je u rukama nezavisnih sudskih institucija, sektor u kojem EU još uvek drži jake izvršne nadležnosti. Vlada Kosova je preduzela neophodne korake kako bi povećala koordinaciju i nezavisnost ovih institucija. Svako dalj mešanje će povrediti nezavisne odnose među ovim granama vlade.

Vodič takođe od Kosova traži da „da se potrudi kako bi okončalo [...] određivanje granice sa Crnom Gorom“. Treba da je jasno i za dalje posmatrače, da je bilo velikog truda od strane Vlade da se okonča ovaj postupak.

Sporazum je potpisan i usvojen od strane Vlade. Međutim, ratifikacija se suočava sa velikim političkim osporavanjima. Nije sigurno da se ovo pitanje ne može rašiti na vreme; međutim pitanje je sada da li liberalizacija viza za građane jedne zemlje treba da postane talac zbog ovog pitanja (u međuvremenu građani ostalih zemalja koje dele granicu sa Kosovom, sada uživaju u putovanjima bez viza već neko vreme). Ukoliko je demarkacija granica od tolike bitnosti, onda zašto ona nije tražena od ostalih zemalja u regionu? Koje granice je obeležila Crna Gora, Albanija, Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina? Zvaničnici EU će reći da EU uči iz grešaka koje je učinila u prošlosti. 

Ukoliko je tako, pitamo sebe, koje granice su Obeležile Gruzija i Ukrajina, obe ove zemlje su spremne da dobiju pravo putovanja bez viza od strane EU, u narednim nedeljama. Međutim, ja sam siguran da će se demarkacija sa Crnom Gorom na kraju okončati, ali terajući nas da to učinimo u nerealnim rokovima možemo više da učinimo štete nego da pomognemo.

Pošto je ostavljeno iza svog regiona, Kosovo je sada sebe pronašlo u grupaciji sa najudaljenijim zemljama Evrope, bez jasne perspektive o učlanjenju. Zvanična linija je da se svaka zemlja oceni na osnovu svojih zasluga u ispunjenju njenih specifičnih kriterijuma. Međutim, realnost je da je napredak Kosova talac nedostatka jedinstva i politike volje unutar EU.

Imajući u vidu enormne napore Vlade tokom prošle godine kada je nekoliko opozicionih glasova izabralo nasilna sredstva, pokušavajući da oštete naš rad, Kosovo ima potrebe da EU poveća njeno angažovanje i da nam da ono što smo s pravom stekli.

Države članice EU treba da uklone Kosovo sa crne liste Šengena i da dozvole građanima Kosova da posećuju prijatelje i njihove porodice u Evropi bez uslovljavajućih procesa i koji im oduzimaju puno vremena da se prijave za jednu vizu. Ovo bi jednako bilo korisno jer je to i najbolji način da se obezbedi stabilno angažovanje na konstantnim reformama na Kosovu i repatrijaciji ilegalnih emigranata iz EU.

Mi od EU tražimo da ne promeni još jednom pravila za Kosovo. Mi on njih tražimo da misle o Zapadnom Balkanu kao jednom regionu sa jasnom perspektivom učlanjenja gde si treba da budu tretirani jednako. Mi od EU tražimo da pravično sudi o naporima Kosova za reformama, bez političkih elemenata. Mi od EU tražimo da raširi njene ruke za naše građane; narod koji je najspremniji u regionu da bude primljen u njeno naručje.

Proces liberalizacije viza je bio dobar za Kosovo; to je svetao primer blage snage koja je korišćena da se podstreknu reforme. Međutim, kasneći sa nagrađivanjem, kada je nagrada zaslužena s pravom, ima suprotan efekat. Rizikuje propast ili nešto gore.

Svako dalje kašnjenje u uklanjanju Kosova sa crne liste koristi jedinstvenu situaciju na Kosovu. Ovo podrazumeva pružanje kombinacija usluga i kažnjavanja. Ovo podrazumeva korišćenje blage snage izolacije kako bi smo se obavezali na reforme. Problem je u tome što izolacija nije blaga. EU je bolja od toga.