Obraćanje predsednika Sejdiua poslanicima Skupštine Kosova 27. jula 2006. godine u vezi sa Bečkim sastankom 24.07.2006

Dozvolite mi da se u ime delegacije Kosova obratim vama – poslanicima Skupštine Kosova izlaganjem o odvijanju procesa razgovora o statusu Kosova koji vodi predsednik Ahtisari na osnovu odluke Saveta bezbednost i mandata koji mu je dat.

Ekipa jedinstva je u ovom višemesečnom periodu od kraja februara meseca, kada su počeli prvi susreti, preko predstavničkih delegacija prezentovala svoje stavove o trima osnovnim temama koje su razmatrane na sastancima u Beču i oko kojih do sada je održano ukupno sedam sastanaka.

Iako su na ovoj Skupštini dva puta podnete informacije od strane rukovodilaca delegacija, osećam potrebu da ovom prilikom ponovo naglasim da je Ekipa jedinstva sa svojom celokupnom unutrašnjom organizacionom strukturom, počev od Političko-stratške grupe i specijalizovanih timova za ustavno-pravna, ekonomska i pitanja kulturnog nasleđa, u čijem sastavu se nalaze i angažovani su domaći i međunarodni stručnjaci, revnosno i ozbiljno pripremala i  predočila stavove Kosova putem dokumenata i neposrednog učešća u Bečkim razgovorima.

Najduži razgovori do sada (pet sastanaka i drugi susreti na nivou eksperata) vođeni su o pitanjima decentralizacije vlasti na Kosovu i mnogim aspektima koji se prepliću u ovaj proces. Posebna pitanja koja su najviše raspravljana odnose se na formiranje novih opština na Kosovu, njihove osnovne nadležnosti i funkcije sa posebnim težištem na pitanje delegiranih kompetencija vezanih za lokalne finansije, zdravstvenu zaštitu, visoko školstvo, policiju i pravdu, te poseban aspekt – pitanje saradnje među opštinama.

Delegacija Kosova je, posle sačinjenih brojnih analiza, uz poštovanje kriterijuma utvrđenih osnovnim dokumentom ’Osnovna načela reforme lokalne samouprave na Kosovu’ o osnivanju novih opština, nakon ranijeg predloga da se na Kosovu mogu formirati 3+1 opština, svoj poslednji predlog ponudila uz mogućnost formiranja još dve nove opštine, s tim da je to naš konačni kompromis.

Ovim pristupom želeli smo da doprinosimo što većoj integraciji srpske manjinske zajednice u procese odlučivanja, dakle i na lokalnom nivou. Drugi posebni aspekti o vođenim razgovorima o ovoj temi ranije su izvešćeni Skupštini. Ovde treba izdvojiti stav Delegacije Kosova o pitanju Mitrovice o kome smo istakli da se može organizovati ’Jedan grad sa dve opštine’ kojima bi upravljao zajednički odbor od sedam članova – po tri predstavnika iz svake opštine, tj. zajednica kojima pripadaju i jedan međunarodni predstavnik koji bi privremeno bio rukovodilac Odbora. Pojedinosti u vezi sa ovim pitanjem imaju se dalje razraditi u okviru ovog osnovnog koncepta.

Kosovska delegacija je vodila i konkretne razgovore o ekonomskim pitanjima koja se pretežno odnose na spoljni dug i spoljnu imovinu, vlasništvo i druga prava, interese i obaveze, penzije, bankarske depozite zamrznute u stranu valutu, druga potraživanja pojedinaca za naknadu i kolektivni gubitak.

Delegacija Kosova je istakla da njeni predlozi polaze od konteksta rešenja statusa koji priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, da Kosovo prihvata sprovođenje ključnih principa usvojenih Sporazumom drugih entiteta biv. Jugoslovnske federacije u vezi sa  dogovorom o sukcesiji postignutim 2001.godine, a neka pitanja vezana za Kosovo koja nisu bila karakteristična za druge entitete, iziskuju specifično rešenje u okviru glavnih načela.

Svim drugim pitanjima raspravljanih u sklopu ove teme Delegacija Kosova je pristupila u okviru osnovnih načela koja se odnose na sukcesiono pravo među državama.

Pitanje kulturnog i verskog nasleđa je takođe  razmatrano na dva dosadašnja sastanka, ali nije došlo do saglasnosti kao ni za druge teme.

Stavovi Kosovske delegacije o aspektima zaštite kulturnog, istorijskog i verskog nasleđa temeljito su oslonjeni na međunarodnim dokumentima i načelima UNESCO o zaštiti ovih spomenika.

Kao zaseban problem u kontinuitetu je postavljano pitanje stvaranja zaštitnih zona u okružju ovih spomenika. Delegacija Kosova iznela je predlog da se taj princip može primeniti na 14 pravoslavne srpske crkve i manastire. Tom prilikom odredila je i moguće zaštitne prostore koji ničim ne smeju povrediti privatnu svojinu oko njih, ali ipak posebnim zakonom treba utvrditi način njihove zaštite. Predlozi srpske strane na način kako su ih oni postavili (40. objekata i prostore od stotina hektara oko njih) su neprihvatljivi.

U vezi sa svim ovim temama Kosovska delegacija, imajući u vidu osnovni dokument koji je ponudila za razgovore, pridržavala se i dalje će se pridržavati principa da ’nema posebnog dogovora dok se ne postigne opšti sporazum’ koji pretpostavlja realizaciju potpune samostalnosti, nezavisnosti i suverenosti države Kosova.
                                                                                                                 .

Poštovani poslanici,

Dozvolite mi da naglasim da sam u toku ovog vremenskog perioda, zajedno s premijerom Kosova g. Čeku, imao čast susresti se sa  državnim sekretarom Sjedinjenih Američkih Država gđa. dr Kondolizom Rajz i drugim zvaničnicima Stejt departmenta i Bele kuće. Tom prilikom ohrabreni smo i podržani u našim pristupima za izgradnju demokratskog Kosova koje će voditi posebnu brigu  i o manjinama u svom okrilju. Predstavnicima američke države predočili smo stav institucija i naroda Kosova o nezavisnosti Kosova kao rešenje bez alternative koje izvire iz volje naroda.

Nedavno sam bio pozvan od Saveta bezbednosti OUN da u ime naroda i institucija Kosova iznesem naše viđenje o sadašnjosti i budućnosti Kosova. Ovom prilikom njihovom veličanstvu, stalnim predstavnicima zemalja članica Saveta bezbednosti, jasno i glasno sam izneo naš nepokolebljivi stav za ostvarenje potpune samostalnosti Kosova i istovremeno im ponudio našu viziju o zajedničkoj budućnosti svih njegovih građana, većine i manjine.

Poštovani poslanici,

Poštujući naše opredeljenje da budemo aktivni i konstruktivni deo celokupnog procesa razgovora, dana 24. ovog meseca, na poziv predsednika Ahtisarija, Delegacija Kosova je na osnovu jednoglasne odluke svih članova učestvovala na sastanku koji su organizovali on i njegov tim (UNOSEK), kome su prisustvovali i predstavnici Kontakt grupe, SAD i Evropske zajednice. Na ovom skupu, na koji je učestvovala  i delegacija Srbije, otvoreno je pitanje političkog statusa Kosova.

Želim da vas upoznam da je stav Kosovske delegacije, iznet na ovom sastanku, bio i ostao prezentovanje političke volje Kosova za svoju potpunu nezavisnost i suverenost. Taj stav izrazili smo uz puno poštovanje stavova Skupštine Kosova  sročenih u njenoj Rezoluciji koja izričito kaže da  ’nema pregovaranja o nezavisnosti Kosova’.

Ovom prilikom hoču da vas obavestim da celokupnim našim predstavljanjem posebno fokusiranim na potrebu što bržeg okončanja ovog procesa osamostaljenjem Kosova i njegovim međunarodnim priznanjem, takođe u kasnijoj debati argumentovano smo se protivili prilazima koje su predstavnici Srbije ponudili o budućnosti Kosova i njegovom pravno-političkom položaju u vidu autonomije, ili kako oni često običavaju da kažu ’više od autonomije, a manje od nezavisnosti’.                                                                                                                  Sasvim je jasno da se nismo složili niti ćemo se ikada složiti sa takvim viđenjima. Ovom prilikom želim da potenciram ono što sam naglasio i na Bečkom sastanku, kao što su kazali i drugi članovi delegacije, da se koncepti Prištine i Beograda mogu shvatiti i na ovakav način:
                                                                                                                   
Srbija želda upravlja i nastavlje svoju kolonijalnu vladavinu na Kosovu, a Kosovo želi da njegov narod upravlja samim sobom.

Poštovani poslanici,

Pored osvedoćenja sveukupnog našeg putovanja za slobodu i nezavisnost, koji je  decenijama bio prožet krvavim događajima, a naročito genocidom u 1990. godine prema većinskom narodu Kosova, posebnu brigu smo posvetili našoj odlučnosti za izgradnju moderne i demokratske države koja istovremeno znači dugoročni mir i stabilnost u čitavom regionu.

Naša posebna potreba na koju smo ukazivali zapravo je poštovanje vrednosti i specifičnosti svakog etnosa na Kosovu s posebnim naglaskom na manjine u skladu sa najvišim međunarodnim standardima. Tom prilikom uputili smo poziv Beogradu  da prestane sa daljom instrumentalizacijom kosovskih Srba i dozvoli njihovo uključivanje u demokratske institucije Kosova.

U isto vreme stavili smo im do znanja da, i pored nasušne potrebe da oni sa nama slede zajednički put i prestanu sa bojkotima, Kosovo ne može stalno biti zalog njihovog odbojnog ponašanja.

Delegacija Kosova je izrazila svoju posebnu posvećenost potrebi saradnje sa svim svojim susedima, prema tome i sa Srbijom i zemljama regiona radi podsticanja svestranih procesa integracije Kosova i suseda u strukture Evropske zajednice i NATO-a.

Poštovani poslanici,