Obračanje Predsednika Kosova Dr. Fatmir Sejdiu, Skupštini Republike Albanije

Posebna mi je čast da se obratim ovoj visokoj demokratskoj instituciji Albanije. Čast i zadovoljstvo postaju još veće imajući u obzir dugi period vremena koji je trebalo da bi Kosovo i Albanija mogle slobodno i normalno medjusobno komunicirati.

Poštovana Predsednica,
Poštovani  poslanici,

U junu 1878 godine, pre 128 godina, albanski vodje svih četiriju Vilajeta su se sastali u Prizrenu, lepom kosovskom gradu, da bi proglasili osnivanje Prizrenske Albanske Lige, koja je sažimala aspiracije albanaca za nezavisnost nakon stotine godina ispaštanja pod otomanskom vlašću.

Godina 1912,  godina proglašenja nezavisnosti Albanije, ostavila je u nacionalnoj istoriji sa dvojaki (slatki, i ujedno, gorki) okus. Krunisana je albanska državnost polovine nacije dok je druga polovina  ostala izvan granica. Jezgro te preostale vangranične druge polovine jeste današje Kosovo,  država koju osnujemo sada, gotovo sa sto godina zakšnjenja.

Dozvolite mi danas da ovde još jednom izrazim veliko priznanje i zahvalnost ne samo moju nego celog naroda Kosova za sve ono što je Albanija do sada učinila a i sada čini, podržavajuči Kosovo i njena nastojanja, za slobodu i nezavisnost.

Uporedo sa jakim  otporom  niz decenija ranije, naročito osamdesetih godina Kosovo je pojačano krenula putem demokratije i osamostaljenja kada je pod vodstvom Dr. Ibrahim Rugove, mudrog čoveka i odličnog intelektualca, osnovan Demokratski Savez Kosova, prva nekomunistička autohtona formacija u albanska prostranstva na Balkanu nakon Drugog Svetskog Rata.

Na dan 02. jul 1990 Skupština Kosova je proglasila Ustavnu Deklaraciju, koju mi na Kosovu zovemo Deklaracijom Nezavisnosti.
U Septembru 1991 održan je Referendum o Nezavisnosti Republike Kosovo.
Na dan 24. maj 1992 održani su prvi parlamentarni i predsednički izbori na Kosovu  na kojima je na demokratski način izabran njen prvi Predsednik Dr. Ibrahim Rugova.
Godine 1998 godine održani su drugi izbori na Kosovu.

Angažovanje Kosova za slobodu, demokratiju i nezavisnost te borba Oslobodilačke Vojske Kosova, doveli su nas u junu 1999 godine, nakon vekovnih kvavih otpora, do slobode  za koju su jedna za drugom generacije albanaca lili znanje, znoj i krv. Sloboda Kosova je još dragocenija jer je rezultat odlučne podrške i plemenite pomoči naših prijatelja: u prvom redu SAD i EU i mnogih drugih koje smo prisvojili u vreme naše unutar kosovske demokratije.

Četverostruki centralni i lokalni izbori, održani u oslobodjeno Kosovo, dokaz su demokratskih vrednosti i državničke kulture koje smo izgradili tokom ovih 16-17 godina u Kosovo.

Sada nam preostaje da ozvaničimo/krunišemo nezavisnost koje će,  nadamo se, biti ove godine okončanjem medjunarodnog procesa, kojeg  u ime Ujedninjenih Naroda, vodi Predsednik Marti Ahtisaari.

Osamostaljenjem Kosova, projekat koji je prožet vekovnim snovima naroda Kosova, idealizmom i političkim pragmatizmom Ibrahima Rugove- istorijskog Predsednika Kosova, ali i demokratskim napretkom

Albanije, omogučava se Kosvu i Albaniji uspešno zajedničko usmerenje ka euro-atlantskim strukturama.

Neostvareni snovi postaju realnost u procesima euro-atlantske integracije, koje je čvrsto opredeljenje obeju naših zemalja. Integracija i jedinstvo sa Evropskom Unijom i NATO-m, sa zajedničkim vrednostima i posebnostima koje mi, Kosovo i Albanije-naši narodi, albanci i manjine imamo,- je sada naš imperativ.

Kosovo će posebnu pažnju posvetiti manjinskim entitetima tretirajući ih sve, bez razlike, u skladu sa najvišim medjunarodnim standardima. Naš prevashodni cilj jeste izgraditi nezavisno i severeno Kosovo koje ceni i čuva kulturne i etničke posebnosti svakoga.

Kosovo i Albanija imaju dobre šanse za nova albanska prepoznavanja, te upoznavanja albanaca sa narodima iz okruženja, učeći jedni od drugih u svemu što je kroz istoriju uradjeno dobro ili loše, naročito oko pitanja postojanosti države i izgradnje demokratije.

Živelo Kosovo!
Živela Albanija!