IZLAGANJE PREDSEDNIKA KOSOVA FATMIRA SEJDIUA NA BEČKOM SASTANKU, 24. JULA 2006. GODINE

Poštovani predsedniče Ahtisari, Poštovani predstavnici Kontakt grupe, Poštovani predstavnici međunarodne zajednice na Kosovu, Dame i gospodo, Dozvolite mi da vam, u ime naroda Kosova, njegovih demokratskih institucija i Ekipe jedinstva, izrazim svoju zahvalnost

za veliki posao koji ste obavili na Kosovu u toku ovih, a naročito u poslednjoj godini, koja za nas označava zaokruženje procesa osamostaljivanja i nezavisnosti Kosova. Posebnu zahvalnost želim da izrazim Savetu bezbednosti OUN, Kontakt grupi i Vama predsedniče Ahtisari i vašoj ekipi za izuzetno angažovanje na okončanju ovog procesa od posebnog značaja za narod Kosova, većine i manjine, kao i od opšteg interesa za mir i stabilnost Kosova i regiona.

Poštovani predsedniče Ahtisari,

Naglasili smo i ponovo naglašavamo da za naš narod nema važnijeg pitanja nego što je proces koji ima za cilj određivanje konačnog statusa Kosova. Naša stalna posvećenost je bila i ostala da ovaj proces bude otvoren, transparentan i miroljubiv. Kao što Vam je poznato, mi svesrdno radimo sa Vama i Vašim timom da bismo postigli taj cilj. U svim rundama dosadašnjih razgovora u Beču ponudili smo iscrpna dokumenta o poziciji Kosova oko niz tehničkih pitanja: reforma lokalne vlasti ili decentralizacija, kulturno i versko nasleđe, ekonomska pitanja i dr.

Timovi koji su zastupili Kosovo u dosadašnjim razgovorima imali su potpuni mandat Ekipe jedinstva (Delegacije Kosova za status) da istražuju i pronalaze najbolja rešenja za ova pitanja i, kao takvi, izrazili su u potpunosti stavove Ekipe jedinstva.

Jasno i nedvosmisleno naglašavamo da smo odlučni da pronađemo najbolja rešenja za svako pitanje koje je povezano s pratećim paketom osamostaljivanja naše zemlje. Međutim, ja želim posebno istaći da mi na Kosovu i u regionu očekujemo okončanje procesa pre kraja tekuće godine osamostaljenjem naše zemlje.

Kosovo posle rata prolazilo je kroz sedam godina nejasnoće i neodređenosti statusa. Ova nejasnoća je sputavala ekonomski razvoj i zadojila političke napetosti. Dalje odugovlačenje rešenja statusa Kosova ne odgovara ničijem interesu na Kosovu i u regionu, te duboko verujemo da je ova nejasnoća i oklevanje na štetu opšteg mira i stabilnosti Jugoistočne Evrope. Zato proces koji je već poznat kao Bečki proces treba da doprinese određivanju statusa Kosova brže i konačno.

Nesalomljiva je volja ogromne većine naroda Kosova da Kosovo postane nezavisna i suverena država. To je volja većine naroda Kosova već duže vreme; pa čak mnogo prije represije i genocida  miloševičevih godina. Pored stalnog sećanja, ovih dana ponovo su nam oživela sećanja na zločine srpskog režima u toku 90-tih godina pokretanjem suđenja na Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu protiv šest ministara i generala, uključujući bivšeg predsednika Srbije, za zločine koji obuhvataju nasilno proterivanje preko 800.000 kosovskih Albanaca – skoro polovine stanovništva naše zemlje i pokolj preko 100 muškaraca samo u toku jedne kobne noći u jednom selu Južnog Kosova – Maloj Kruši. To su samo neki od stravičnih zločina učinjenih decenijama sa predumišljajem prema jednom narodu od strane srpskih vlasti.

Jedan čitav život čoveka nije dovoljan da izleči rane koje je ceo narod zadobijao od takvih zlodela, a kamo li nekoliko godina. Slike nestalih lica u ratu još uvek vise na ograde vladinih zgrada u Prištini. Naše porodice su svakodnevno u žalosti i crnini, ali i pored nepreživljenog bola i tuge,  znamo da je to prošlost i da naš pogled moramo usmeriti ka budućnosti. Ne možemo zaboraviti prošlost, ali smo opredeljeni da koračamo napred ka budućnosti.

Uprkos ovakve istorije, preovlađujuća želja kosovskog naroda  usredsređena je na izgradnji multietničkog društva sa jednakim pravima svih manjina. Ta ambicija oblikuje naše stavove u procesu određivanja konačnog statusa i radu institucija upravljanja na Kosovu. Želja za izgradnju naših demokratskih institucija, donošenje zakona i propisa kojima se izgrađuje, štite i održava multietničko društvo je u žiži aktivnosti kosovskih institucija da bi se postigao napredak u ispunjavanju tzv. stanadarda za Kosovo. Institucije i narod Kosova su čvrsto opredeljeni da se na Kosovu izgradi pravna država sa unapređenim zakonodavstvom za zaštitu manjina i njhovu zastupljenost u kosovskim institucijama. Efikasno upravljanje, održiva i funkcionalna tržišna privreda su takođe ciljevi i prioriteti Vlade i institucija Kosova danas i sutra.

Poštovani predsedniče Ahtisari,

Svi do sada izneti stavovi zasnovani su na našoj upornosti i rešenosti za izgradnju nezavisnog, suverenog i demokratskog Kosova za sve njegove građane. Ta upornost izvire iz opšte političke volje naroda Kosova, iz njegovog prirodnog prava na samoopredeljenje. Ta volja je osvedočena i verifikovana u više navrata kroz demokratske instrumente kao što je Referendum iz 1991. godine, parlamentarni i predsednički izbori 1992. i 1998., Oslobodilačka borba za slobodu i nezavisnost, ali i celokupna demokratska praksa izgradnje kosovskih institucija proizašlih na osnovu slobodnog glasa građana posle rata i visoko ocenjenih  od strane međunarodnog faktora.

Otuda nezavisnost je alfa i omega, početak i svršetak našeg stava i odnosa.

U multietničkom društvu vlada mora pravilno i pošteno zastupati sve zajednice. U Skupštini i Vladi Kosova rezervisana su sedišta za nelbanske zajednice Kosova. Ostale manjine, izuzev Srba zauzele su svoja mesta u Skupštini i Vladi. Sa dubokim žaljenjem moramo reći da jedan deo srpskih predstavnika još uvek nije zauzeo svoja mesta i odbija da učestvuje u obavljanju naše zajedničke dužnosti upravljanja. Iz razgovora koje sam imao sa tim predstavnicima poznato mi je da to često nije njihov izbor nego rezultat pritisaka iz Beograda, koji želi delegitimisati Vladu Kosova. Pozivam Beograd, kao što je to učinio specijalni izaslanik OUN u svom poslednjem izveštaju pred Savet bezbednosti, da konačno prestane sa tim bojkotom i time omogući kosovskim Srbima da zauzmu mesta koja im pripadaju u našoj Vladi. Oni su tu dobrodošli i uvek će tako biti. Međutim, iako njihovo odsustvo aktuelno ometa naš rad na izgradnji zajedničkih institucija, ono ne može da ga zaustavi.

Pripremili smo sveobuhvatne i detalne planove za nove opštine i lokalnu samoupravu na Kosovu. Kao što je već odlučila Kontakt grupa, na Kosovu se ne mogu stvoriti odvojeni etnički entiteti. Mi se zalažemo da razvijamo sadržinski proces reformisanja lokalne vlasti, ali istovremeno smo odlučni da očuvamo jedinstveni karakter Kosova i njegovu teritorijalnu celovitost; sve to u punoj saglasnosti i u duhu vodećih načela koja je utvrdila Kontakt grupa. Kao i do sada Kosovo će imati jednu vladu za sve svoje građane, s tim da će se odlučivanje o mnogim pitanjima koja se odnose na opštine preneti na lokalni nivo prema ovoj brižljivoj reformi kojoj smo pristupili.

Te planove smo iscrpno razmatrali sa UNOSEK-om i Srbijom i razgovori o tome su u toku. Ostajemo u nadi da će uroditi plodom.

Postignut je izvestan napredak u razgovorima o načinu kako ćemo najbolje zaštiti kulturnu baštinu zajednica Kosova, uključujući crkve, manastire i druga mesta od verskog i kulturnog značaja. Sa kosovske strane naša posvećenost je jasna kao kristal: mi ćemo zaštiti i očuvati sveukupno kulturno nasleđe Kosova, posvećujući posebnu pažnju nasleđu nealbanskih, tj. manjinskih zajednica Kosova. Ono je zajedničko blago celog kosovskog naroda, pa zato naša je obaveza prema svim našim građanima da  to štitimo i čuvamo. Posebnu zaštitu će uživati prava srpske pravoslavne crkve, njenih predstavnika i pripadnika, a manastiri i crkve biće zaštićeni u skladu sa odgovarajućim međunarodnim propisima, uključujući Univerzalnu deklaraciju i mnoge druge instrumente OUN i Saveta Evrope.

Što se tiče ekonomskih pitanja, Kosovo je predočilo vrlo jasan stav koji se sastoji u našoj spremnosti za preuzimanje svih opravdanih obaveza koje proizilaze iz normalnog procesa sukcesije, kao i za potpunu imovinsko-pravnu  zaštitu svih naših građana.

Dame i gospodo,

Postoje dve nesporne realnosti Kosova koje danas moramo priznati. Prvo, od strahota, grozota i velikih patnji koje je doživeo narod Kosova naročito u periodu od 1989. do 1999. godine, Kosovom je upravljano odvojeno od Srbije. Istorijski sat ne može se okrenuti natrag. Druga stvarnost – takođe nesporna – je jasna i preovlađujuća želja ogromne većine naroda Kosova da se Kosovo najzad prizna kao nezavisna i suverena država. Ova volja ne može se ignorisati ili poništiti razgovorima. Postoji samo jedan put ka stabilnosti kome svi stremimo: jasna i razgovetna odluka da Kosovo napokon postane samostalna i nezavisna država.

Želeo bih da vas još jednom uverim da će država Kosovo ponuditi najveću moguću zaštitu – ustavnu i praktičnu – kako bi se obezbedila vladavina zakona i zaštita prava svih manjinskih zajednica: Srba, Turaka, Roma, Aškalija, Bošnjaka. Kosovo će biti država u miru sa sobom i prvim  susedima, te regionom u celini.

Mi ne gajimo pretenzije ili ambicije za tuđe teritorije, ali tako isto nećemo tolerisati pretenzije prema našoj teritoriji. Mi u potpunosti prihvatamo uslove koje je postavila Kontakt grupa u vezi sa procesom o konačnom statusu – da neće biti ni podele Kosova ni  promene postojećih granica i teritorije. Naime, čim budemo priznati za nezavisnu državu, odmah želimo da postignemo sporazume o otvaranju naših granica i naše trgovine sa našim susedima, uključujući i Srbiju. Mi želimo potpunu i otvorenu  saradnju u svim oblastima sa našim susedima i regionom, uključujući i saradnju kroz postojeće mehanizme Pakta stabilnosti i procesa saradnje Jugoistočne Evrope. Potpuna regionalna saradnja moguća je samo posle rešenja statusa Kosova, jedinog još uvek nerešenog pitanja u Jugoistočnoj Evropi.

Bez obzira na neslaganja i razmimoilaženja koja su danas prisutna, sasvim je jasno da narod Jugoistočne Evrope – neka koristimo ovo ime za budučnost a ne ’Balkan’ koji ima toliko mnogo negativnih konotacija iz prošlosti – ima zajedničku težnju i stremljenje za budućnost. Upitajte mlade iz Beograda, Skoplja, Prištine ili Podgorice i Tirane i vi ćete, verujem, dobiti isti odgovor: Evropa.

Naši narodi žele slobodno da putuju, da rade kako najbolje umeju i da uživaju slobode i mogućnosti koje uživaju oni koju su već postali deo Evropske unije. Mi težimo da budemo deo demokratskih vrednosti i zakonskih propisa koje nedri Evropska unija i spremni smo da ih ugradimo  u naše zakonodavstvo i institucije. Znamo da je to dugačak i mukotrpan put koji iziskuje velike napore i odricanja, ali smo odlučni da idemo tim putem, jer drugoga nema. Ja poručujem svim susedima, prema tome i Srbiji: neka svi dosledno sledimo put evro-atlantskih integracija.

To je šansa za budućnost Kosova i našeg regiona u celini. Ta šansa može se ostvariti samo nezavisnom državom Kosova.

G. predsedniče,
Dame i gospodo,

Visoko ocenjujući vašu posvećenost i angažovanje za uspostavljanje trajnog mira i stabilnosti na Kosovu, uveravamo vas da osamostaljenje Kosova i njegovo prerastanje u modernu demokratsku državu će istovremeno značiti dugoročni mir i stabilnost u celom regonu. Saradnja sa prvim susedima i zemljama regiona su prioriteti institucija i naroda Kosova. Regionalnu saradnju u raznim oblastima zajedničkog interesa  na Kosovo vidi kao deo svestranog procesa integrisanja naše zemlje u strukture Evropske zajednice i NATO-a, a to su jedni od glavnih ciljeva Kosova.

Želim da vas upoznam da će ustav države Kosovo, čija načela su već izrađena, odražavati najbolja iskustva i univerzalne vrednosti primenjene u zapadnim demokratijama.

I posle sticanja potpune samostalnosti za Kosovo će biti dobrodošlo blago civilno međunarodno prisustvo. Štaviše, naše institucije već rade na koncipiranju tog prisustva koje se na Kosovu vidi kao značajan doprinos u okviru pripremanja naše zemlje za integraciju u EZ. Takođe kod nas će uživati  dobar prijem nastavak prisustva NATO-a i, s tim u vezi, izkazujemo našu odlučnu spremnost i posvećenost za tesnu saradnju sa drugim evropskim i svetskim strukturama u sektoru bezbednosti.

Poštovani predsedniče Ahtisari,
Poštovane dame i gospodo,

Narod i institucije Kosova su nepokolebljivi u viziji za evropsko Kosovo u stalnom prijateljstvu sa Sjedinjenim Američkim Državama. Naša istorija je bolna, krvava. Mi  ne smemo zaboraviti ovu istoriju, ali  smo takođe odlučni da joj ne povladamo. Naše viđenje nezavisne države i multietničkog društva je zajednička vizija demokratskih institucija Kosova i našeg naroda.

Zahvaljujem!