Govor predsednice Republike Kosova, gospođe Atifete Jahjaga na četvrtom sastanku Nacionalnog saveta za preživele seksualnog nasilja tokom rata

Želim vam dobrodošlicu na četvrti sastanak Nacionalnog saveta za preživele seksualnog nasilja tokom rata, gde nam je centralna tema diskusija o nacrtu Uredbe za priznanje i utvrđivanje statusa preživelih seksualnog nasilja tokom rata, obuhvatajući i formular za prijavu.

Poštovani ministri,
Poštovani poslanici,
Poštovani ambasadori,
Poštovani učesnici,
 
Želim vam dobrodošlicu na četvrti sastanak Nacionalnog saveta za preživele seksualnog nasilja tokom rata, gde nam je centralna tema diskusija o nacrtu Uredbe za priznanje i utvrđivanje statusa preživelih seksualnog nasilja tokom rata, obuhvatajući i formular za prijavu.

Kao što znate, u martu prošle godine Skupština Kosova je odobrila nacrt zakona kojim je priznala status žrtvama seksualnog nasilja, korak koji je pred nas stavio obavezu  da izgradimo jedan dostojanstven, odgovoran proces, prema najvišim međunarodnim standardima, kako bismo omogućili potpuno sprovođenje ovog zakona. 

Preporuka ovog Saveta je bila, koja je proizišla od vas njegovih članova, da se podzakonski akti, predviđeni ovim zakonom, sastave od strane jedne radne grupe sa širokim institucionalnim predstavljanjem, obuhvatajući i iskustvo organizacija žena, koje su pružale usluge za preživele još od završetka rata, onih međunarodnih sa lokalnom ekspertizom i onom međunarodnom, u bliskom konsultovanju sa najboljim regionalnim praksama i sire, kako bismo pružali jedan dostojanstven proces za preživele.  

Postupilo se na osnovu ove preporuke, i još u prvim koracima radna grupa za sastavljanje i finalizaciju podzakonskih akata, koji su bili potrebni za proces priznavanja i utvrđivanja preživelih, rukovođena od strane Pravne kancelarije premijera u bliskoj saradnji sa mojom kancelarijom, pronašla je podršku Kancelarije visokog komisionera za prava čoveka, ambasade Ujedinjenog Kraljevstva, kao i one američke, Kosovskog centra za rehabilitaciju preživelih naselja, UNWomen na Kosovu, mnogih nevladinih organizacija u zemlji i državnih institucija, državnih i međunarodnih eksperata. Ova radna grupa je za osnov uzela i Međunarodni protokol, koji je izveden sa Globalnog samita za sprečavanje seksualnog nasilja tokom rata kao i druge dokumente Ujedinjenih nacija.

Danas, nakon jednogodišnjeg rada ove radne grupe, pravimo jedan bitan korak u procesu obezbeđivanja zakonskog priznanja  za preživele, finalizaciju potrebnih podzakonskih akata, nacrta Uredbe o određivanju procedura za priznanje i utvrđivanje statusa preživelih seksualnog nasilja tokom rata i formulara za prijavljivanje.

Želim da čestitam radnoj grupi na posvećenosti koju su dokazali u ovom veoma važnom procesu, gradeći usku saradnju između institucija i nevladinih organizacija. Hvala vam na vašem radu.

Ja sam ubeđena i očekujem od Vlade da što pre donese potrebne odluke koje će otvoriti put formiranju vladine komisije za utvrđivanje i priznanje  statusa za preživele seksualnog nasilja tokom rata, onako kako to predviđa zakon, i na osnovu podzakonskih akata  da otpočne proces utvrđivanja i dobijanja beneficija za preživele, ispunjavajući tako i ovu institucionalnu obavezu koju smo preuzeli i koju imamo prema njima.

Treba da nastavimo da budemo posvećeni i oprezni  da proces priznavanja statusa preživelih seksualnog nasilja tokom rata ostane dostojan, odgovoran proces i da u njegovoj srži uvek bude, na svakom koraku, dobrostanje svih preživelih. 

Poštovani učesnici,

Pre nekoliko nedelja, Kosovo je napunilo stranice svetskih medija slikama umetničke izložbe “mislim na tebe” Alkete Xhafa Mripa, slikom od preko 5000 haljina okačenih na prištinskom stadionu, koje su govorile o strašnom zločinu koji je izvršen nad nedužnim stanovništvom Kosova.

Dok smo tog dana slavili sveti dan za našu zemlju, dan oslobođenja, haljine koje su pristigle iz različitih kutaka zemlje, iz različitih zemalja sveta, Njujorka, Velike Britanje, baronke Anelay, od Charie Blair, od Rita Ore, koje su na ovaj način ispoštovale su snagu kosovskih žena, dokazale su veliku nepravdu, tražile su od nas da izvršimo građansku, institucionalnu kao i međunarodnu dužnost, kako bismo rekli ne ovom zločinu, kako bismo reli ne stigmi prema preživelim i kako bismo s nepokolebljivom posvećenošću postupali da nađemo pravdu za njih.

Ovo putovanje nas je učinilo mnogo savesnijim nego što je to iko od nas bio. Ubeđena sam da smo postali i posvećeniji kako bismo garantovali njihovu potpunu rehabilitaciju, i svesnije o potrebi da nastavimo otvorenu društvenu diskusiju o ovoj ratnoj rani menjajući odnos koji imamo sa preživelim, boreći se protiv stigme koja nastavlja da okružuje sve nas iz dana u dan.

I svi mi smo svesni da rehabilitacija preživelih zahteva inkluzivno institucionalno i društveno angažovanje rukovodeći se njihovim potrebama i obavezama koje mi treba da ispunimo. 

Poštovani prisutni,

Na poslednjem sastanku Saveta, pristup pravdi je postavljeno kao jedno bitno pitanje. Kao što znate, tražila sam odmah da se preduzmu potrebni koraci za sastavljanje plana delovanja za garantovanje pristupa pravdi za preživele seksualnog nasilja tokom rata.

Pod rukovodstvom zamenika ministra pravde g. Lirak Çelaj, sada je formirana radna grupa sa predstavnicima ove institucije, moje kancelarije, Tužilačkog i Sudskog saveta, EULEX-a, gde su pozvane i nevladine organizacije žena kao i one međunarodne, kako is se sastavio jedan plan delovanja, u kojem će sigurna sam postaviti osnov za  uspostavljanje pravde za ove preživele. Hvala gospodine zameniče ministra na prvim koracima koje ste napravili u ovom pravcu i verujem da ćete tokom ovog današnjeg sastanka iskoristiti priliku i da ćete predstaviti konkretan izveštaj u vezi sa konkretnim koracima koji su do sada preduzeti.

Pristup pravdi je osnovno i ustavno pravo svakog građanina zemlje, s toga ostaje potrebno da se ovi slučajevi tretiraju sa prioritetom od strane državnih institucija poštujući potrebne mehanizme i specijalizovane kapacitete kako bi se garantovalo dostojanstveno tretiranje ovih slučajeva.

Poštovani učesnici,

U ovom teškom procesu rehabilitacije preživelih seksualnog nasilja tokom rata, želim da izrazim zahvalnost na angažovanju za posvećenost državnih institucija, nevladinih organizacija žena, koje su u svakom trenutku ostale glas preživelih, međunarodnih organizacija i diplomatskih predstavništava na preduzetom angažovanju, da mi danas sa ponosom možemo reći da smo na Kosovu započeli menjanje socijalnog, javnog i političkog diskursa kojim tretiramo preživele seksualnog nasilja tokom rata.

Našim radom smo počeli da menjamo priče preživelih, da i njima povratimo nadu. Ali želim da kažem da nam ostaje još puno posla, koji zajedno treba da uradimo.

S toga, više nego ikada treba da nastavimo da se angažujemo kako bismo ispunili preostali deo ovog putovanja, započinjući što pre procedure priznavanja statusa preživelih seksualnog nasilja tokom rata i koristi predviđenih zakonom, ojačavajući pristup pravdi, obezbeđujući im neophodan pristup zdravstvu, nastavljajući da se trudimo na ekonomskom jačanju, boreći se protiv stigma i povećavajući društvenu svest, jednoglasno govoreći da na ovom putovanju nema njih i nas, nego smo mi i jedno smo.