Govor Predsednice Kosova na Univerzitetu OXFORD, Velike Britanije

Počašćena sam da danas na ovom vrlo prestižnom Univerzitetu, poznatog u svetu, da sa vama poštovani učesnici i studenti, koji me vraćate i ponovo podsećate na akademski svet, u najdraže dane mladosti, ali u jedan period, koji je za mene i moju zemlju, bio težak i pun požrtvovanja.

Ovaj svet studenta, naj vitalniji deo jednog društva, i njene avangarde, jeste svet sticanja znanja, pohitanja za spajanje realnosti sa maštom, ulaska u realan život – pun elana, entuzijazma i znanja da bi nju činili ustrajnom i boljom.

Ovo je vaš svet – i budućnost ostaje u vašim rukama.

Počašćena sam da se ponovo nalazim u Ujedinjeno Kraljevstvo, nakon manje od godinu dana, kada sam prisustvovala otvaranju Olimpijskih Igara Londona, na jednoj od naj veličanstvenih ceremonija ikad organizovanih u istoriji ovih Igara. Počašćena jer se ponovo vraćam u zemlji koja je pomogla Kosovo u njenoj najnovijoj istoriji – njenog oslobođenja i izgradnje njene državnosti. E verujem da će biti uz nas i na našem putu u pravcu budućnosti.

Razumem da većina vas poznajete moju zemlju i moj narod, ne samo putem  televizijskih slika i medija uopšte – koji su prikazali nasilje, patnje i zbeg od represije te pad i uzdizanje – ali poznajete je i preko vaših prijatelja studenata sa Kosova sa kojima ste stekli prijateljstva tokom godina studiranja. Poznajete i preko naših nastojanja da dokažemo da smo jedna država sa jasnim ciljevima i određenom vizijom da budem deo slobodnog sveta,

Ratovi na Balkanu imaju dugu istoriju i one su mogle biti podstaknute, kao i svugde drugde u svetu, iz različitih razloga i teritorijalnih pretenzija. Istorija Balkana je puna nasilnih epizoda, konflikata i krvavih ratova koji su sejali mržnju  među ljudima i duboke podele. Ali Balkan sada, unazad više od deset godina, jeste drugačiji, prisebniji -  sa vizijom za budućnost nezavisno povremenih iskri kao posledica razlika među narodima.

Balkan danas nije onaj sa zadnje decenije XX veka – on je bogatiji za jednu novu državu, koji se vraća na evropskim vrednostima nakon velikih perioda udaljavanja.

Vi ste možda učili o Kosovu ka naj novije države u karti Evrope, jedna mala država, proizišla sa rata koji je ostavio za sobom na hiljade ubijenih ljudi i stotine hiljada uništenih kuća, uništenih života – ali jedna država koja je obnovila snagu za prevazilaženje bola i mržnje.

Moja zemlja jeste država kao i svaka druga država u Evropu – izgrađena posle decenija nasilja i patnji – koja nastoji obezbediti zasluženo mesto među nacijama sveta, zajedno sa celim regionom Zapadnog Balkana koji, kao što se opisuje, nalazi na pragu Evrope.

Kosovo je država ne duže od pet godina. Tokom punih devet godina, pre proglašenja nezavisnosti 2008 godine, Kosovo je upravljala međunarodna misija što je pomoglo da se obnavlja i uspravi. Ona je prevazišla emergentne faze i brže obnove od drugih zemalja proizišlih iz rata, iako nastavak međunarodnog civilnog i vojnog prisustva je bila duža i snažnija. Njen demokratski razvoj je isprepletan sa međunarodnim faktorom i sama deklaracija njene nezavisnosti jeste jedan zajednički uspeh sa njom i žrtvovanjem celih generacija.

Međunarodna pomoć za Kosovo, još od vazdušne kampanje NATO-a 1999. godine, koja je udaljila dominaciju srpske države nad mojom zemljom, i do proglašenja njene nezavisnosti, je bila značajna za sve faze demokratskog razvoja.

Sve zemlje koje su prošle ratni period imaju potrebu za inostranu pomoć, radi konsolidaciju i radi podsticanja unutrašnje demokratije. Radi izgradnje funkcionalnih institucija i za razvoj koncepta političkog života. Inostrana pomoć je bitna za podsticanje i ekonomske oporavka, ali kada je ona duža i ne toliko strukturirana postaje smetnja razvoja jedne zemlje i njenog društva. Ova inostrana pomoć treba da se pretvori u dugoročno investiranje pomaganjem poboljšanja okolnosti za biznis i stvaranjem povoljne klime za priliv stranog kapitala, u protivnom preti da se pretvara u dugoročni problem za zemlju koja profitira, i onemogućava njen put napretka.

Izgradnja države Kosovo je bila spora i teška. Prošla je kroz proces dijalog i pregovora, predvođenih od OUN-a, čiji konačni rezultat nije povoljno očekivan od svih. Nezavisnost Kosova, proglašena 2008 godine, je dovedena pred Međunarodni Sud Pravde, koji je istu zapečatio overom njenog legitimiteta. Ovaj dug put okončanja jednog važnog projekta za Balkan, je obezbedio mir i stabilnost i otvorio put napretka i demokratizacije celog regiona.


Poštovani učesnici,
Dragi studenti,

Demokratija je proces koji se razvije i ona zahteva sveobuhvatno i potpuno angažovanje svih nivoa društva. Takođe zahteva jednog snažnog, hrabrog, odgovornog i dalekovidnog lidera..

U jednom kriznom momentu u mojoj zemlji, ja sam primila dužnost Predsednika Kosova, prelazeći sa institucije najvećeg poverenja među  građanima moje zemlje – sa Policije Kosova. Za dve godine sretala sam svetske lidere, sa kojima sam razgovarala ne samo za izazove moje zemlje – nego i o svim procesima kroz koje prolazi svet. Kosovo od jedne zemlje koja je proizvela krizu, polako se pretvara u jednu zemlju koja doprinosi u globalnim rešenjima.

Ovo je jedan novi početak za moju državu, jedan novi izazov u međunarodnoj sceni i test koji smo prošli kroz proces naše državotvornosti.

Republika Kosovo je građanska država, koja ravnopravnost među ljudima, toleranciju i razumevanje je podiglo na vrednosti njenog društva. Jeste država, koja je etnički, kulturni i verski diverzitet ugradila u njen Ustav. Jedna zemlja koja hoće graditi budućnost, bez zaboravljanja teške prošlosti.

Sastajemo se sa vama danas, ovde u Oxford, u vreme kada u mojoj zemlji se čine nastojanja za pružanje ruke razumevanja između građana različitih etničkih zajednica. U vreme kada nepoverenje, koje je usadio jedan period nasilne istorije, pokušavamo prevazići tražnjom način zajedničkog života i saradnje.

Sastajemo se zajedno upravo u vreme kada interni dijalog sa našim građanima vodimo radi prenošenja poruke da je Kosovo zemlja velikih mogućnosti. Prošlost ne može nam držati kao taoca budućnost koja nam je zajednička i utvrđenu nam unutar slobodnih nacija. Albanci na Kosovu su većina i sve druge zajednice, bili oni Srbi, Turci, Bošnjaci, Crnogorci, Romi, Aškalije, Egipćani ili Gorani, su nedeljiv deo našeg društva.

Ovaj multikulturalizam je pomogao Kosovo na produbljivanje tolerancije i razumevanja, poštovanja i saradnje, pružajući dobar primer ne samo na Balkanu nego i šire. Institucije Kosova danas su sveobuhvatne, sa ljudima svih zajednica, koji Kosovo vide kao njihovu zemlju.

Nezavisnost Kosova nijednom nije bila pretnja za nijednog građanina zemlje, nego jedna veća mogućnost razvoja i napretka. Ona nikada nije bila smetnja za niti jedan odnos između naroda niti među državama, nego uvek jedan čvrst most veze i jedan garant bezbednosti i mira.

Republika Kosovo jeste promoter dobrosusedstva i davalac doprinosa stabilnosti regiona. Mi smo gradili politike saradnje sa svim zemljama regiona i odgovorili smo na svaki poziv za doprinos u uspostavljanju mostova veze između naših građana.

Okončali smo rad i ideje hegemonizma na Balkanu. Okončali smo podele i ponovno crtanje granica u bilo kom delu Balkana i mi danas govorimo o državama regije koji ciljaju bolju budućnost za građane. Okončali smo period nasilja te dijalog i sporazum među nama, malim zemljama Balkana, smatramo kao jedini put za iznalaženje zajedničkih rešenja.

Zapadni Balkan je nedeljiv deo Evrope i on će ponovo biti onde, uz pomoć Evropske Zajednice.

Region Zapadnog Balkana danas ima potrebu većeg razumevanja i saradnju i veće angažovanje svih njegovih zemalja, pomaganjem jedan drugog možemo se kretati putem evropskih integracija.

Ali sa vama danas ovde ću podeliti izazove i probleme sa kojima se mi sučeljavamo na našem putu i državotvornosti ali i integracije, neću ih skrivati.

Naš odnos sa Republikom Srbijom još uvek je hladan i ne okončan odnos. Mi nemamo jedan zajednički sporazum koji bi nam pomogao da uspostavimo mir i razumevanje, uspostavljanje recipročnog poštovanja kao dve suverene i nezavisne države.

Ušli smo u dijalog, nakon godina dijaloga, radi nalaza prihvatljivog rešenja za građane sa obe strane granice, koja bi olakšalo njihov život. U jednom dijalogu koji se olakšava od EZ-e i snažno se podržava od SAD-e, ali koji ne ugrožava status Kosova. Dijalog za nas je najbolji način za nalaz zajedničkog rešenja i postignuti sporazum jeste sporazum o načelima normalizacije odnosa između nas, između dve države koje su prošle kroz jedan težak period.

Ali, sve dok će naš odnos biti izgrađen nad nepoverenjem i na velike razlike, mi ćemo nastaviti držati kao taoca celu regiju a posebno naše građane. I sve dok ovaj odnos bude nedefinisan, nejasan i bez poštovanja, mi nećemo postići sporazum i nećemo moći napredovati na putu evropskih integracija. Ne zato što Evropa nas neće hteti, nego zbog toga što barijere koje ćemo postaviti jedan drugom u daljnjem kretanju će biti nepremostive i povratiti suprotstavljanja i podsticati reakcije raznih grupa.

Spomenula sam da demokratija zahteva lidere i ljude koji misle o svojoj zemlji i za budućnost svojih građana. Jedna budućnost koja je drugačija od današnjeg i koja ne prenese odgovornost za probleme današnjice na pleća novih generacija.

S toga u odgovoru ove potrebe i podrške procesima koji vode u pravcu poboljšanja života naših građana, normalizovanja odnosa između naših dveju država, u februaru ove godine sam se sastala sa Predsednikom Republike Srbije, Tomislav Nikolić.

Koliko god naporan i težak, ponekad i neizdrživ, naš sastanak beleži korak napred koji su učinili predsednici dveju država radi omogućavanja  uspeha u dijalogu. Ali za sve – stvari su bile jasne:

Procesi na Kosovu su nepovratni i dati na raspravu.Teritorijalne pretenzije za bilo koji deo teritorija moje zemlje su neprihvatljive. Mi smo dali svim građanima prava na jednu opštinsku autonomiju, zasnovanu na Ustav i zakone Kosova. Ovo pravo je podrazumevalo i uspostavljanje novih opština, onde gde ima jedne većine ne albanske zajednice. Kosovo ne može da odobrava uništavanje dosadašnjih dostignuća i posebno ne može menjati realnost jedne zemlje sa više kultura. Ona je suverena u svim njenim delovima, i u opštinama na sever zemlje. Država je svih njenih građana, gde god oni bili, unutar njenih utvrđenih granica.

Dragi studenti i poštovani učesnici,
Integracija Kosova i celog Zapadnog Balkana u EZ-e zavisi od nas samih. Od naše volje i angažovanja za dokazivanje da smo nedeljiv deo Evrope i njenih vrednosti. Put svake države Balkana u pravcu EZ-e jeste individualan i nezaustavan, nezavisno od sadašnjih barijera. Ovaj put je jasan za Kosovo, i njeni građani su ujedinjeni nezavisno od njihovih etničkih razlika, oko cilja za integraciju. Ali ovaj put zahteva i zajednički jezik 27 zemalja članica EZ-e, 5 kojih još nisu priznale nezavisnost Kosova.

Ova nova era razvoja zahteva našu saradnju i snažne lidere da bi podstakli integraciju regiona u EZ-e. I to je sada dobra šansa da bismo učinili prvi potreban korak, da nas buduće generacija ne osuđuju zbog nedostatka naše  hrabrosti i za naše nesmotrene postupke. Integracija u EZ-e podrazumeva više nego ispunjavanje traženih standarda, jer oni su radi našeg razvoja.

On podrazumeva našu spremnost da menjamo sebe i radi prilagođavanja istog sa višim vrednostima. Podrazumeva našu volju za popravljanje blagostanja naših građana. Ali iznad svega podrazumeva našu spremnost za saradnju na regionalni nivo u raznim oblastima, u zajedničkim nastojanjima za razvoj naših ekonomija, i posebno u oblasti bezbednosti radi suzbijanja organizovanog kriminala, korupciju i ostala zlodela.

Želimo jedan ujedinjeni Balkan – u procesu evropskih integracija i u svim ostalim procesima. Jedan region koji će zajedno graditi njegovu evropsku budućnost!

U mojoj zemlji, mi se danas sučeljavamo sa jednim od najvećih izazova – sa korupcijom – jednog od najvećih neprijatelja društvenog razvoja. Ova borba sada postaje jača i neposrednija. Mi nemamo druga rešenja osim pobede nad ovim zlom. Kosovo je loši primer na Balkanu, ali se pretvara u jedan primer neprestanih nastojanja radi suzbijanja jednog neprijatelja koji može nju uništiti – korupciju i organizovani kriminal. I u ovoj borbi protiv negativnih pojava u našem društvu mi ćemo izvojevati pobedu, radi novih generacija i radi njihove budućnosti.

Ja sam se stavila na čelu nastojanja za suzbijanje korupcije, uspostavljajući Nacionalno Veće Protiv Korupcije, jedan sveobuhvatni mehanizam koji daje rezultate. Stavila sam se na čelu borbe protiv korupcije jer snaga naše države i duše našeg društva je veće nego snaga i duša ovih negativnih pojava.

Dragi studenti
Pre nego što ću završiti ovo predavanje želim sa vama deliti još jedan drugi momenat društva koje predstavljam. Ja sam prva žena predsednik u istoriji cele regije. Jedan primer mog društva, koje je prevalilo dosta teških perioda njene istorije, često puta nazvano i kao patrijarhalno društvo. Dakle ja sam jedna žena na čelo nove države Kosovo, koja prevazilazi barijere roda, priznajući vrednosti žene u društvu. U mojoj državi, žena je predstavljena u svim njenim nivoima, bilo u zakonodavstvo ili izvršnim organima.

Rodna ravnopravnost ne treba da bude diskutabilna i globalna. Ona je ljudsko pravo i više od toga – jedno priznanje za ulogu žene u društvo i jedno poštovanje za njene vrednosti. Njeno pravo na život i da bude ravnopravna jeste neotuđivo pravo. Neće biti razvoja nijednog društva bez priznavanja ovog ljudskog prava.

Poštovani učesnici,
Zahvaljujem Vam za Vašu pažnju i čestitam da ova akademska godina bude uspešna za Vas. Spremna sam da odgovaram na neka od vaših interesovanja.