Govor predsednice Jahjaga uMarshall Center

Predsednica Republike Kosova, gospođa Atifete Jahjaga, održala je govor u Marshall Center, koji u potpunosti prenosimo u nastavku:

Poštovane dame i gospodo,

Moje je zadovoljstvo da se ponovo vratim u Marshall Center kao bivša studentkinja ovog centra i kao predsednica Republike Kosova. Današnji govor želim da započnem izražavajući moju zahvalnost ovom centru i vizionarskom lideršipu na podršci tokom decenija i na pomoći koja je pružana u izgradnji temelja naše nove države.

Stotine kosovara su prošli kroz vrata Marshall Center u velikim programima investiranja u budućnost Kosova jačajući ljudske kapacitete.

Danas, veliki deo glavnim institucija su pune onih koji su diplomirali u vašem centru, dajući ovako doprinos našem izvanrednom putovanju u izgradnji države.

Ovo me dovodi do današnje diskusije. U narednih pola sata želela bih da podelim sa vama ono što ja smatram ključnim trenucima  vršenja izgradnje države na Kosovu.

Ko smo bili i koliko daleko smo dogurali. Kako smo prevazišli smetnje kako bismo konsolidovalo našu državnost? Koji su izazovi i u kom pravcu idete?

Za cilj imam da istražim ova pitanja putem dva glavna procesa, koja su u razvoju na Kosovu – reforma sigurnosnog sektora i naše angažovanje kako bismo stvorili dugoročni mir na Kosovu i dalje.

Ovo je jedan ne tako lako zadatak, uveravam vas!

Dozvolite mi da započnem objašnjavajući kontekst u kojem smo se nalazili malo pre proglašenja nezavisnosti Kosova, pre 8 godina. Onda, kao zamenica komandanata Policije Kosova, kao i svi moji sugrađani, nestrpljivo sam čekala da Skupština Kosova svečano izglasa nezavisnost Kosova.

Desetine hiljada građana, prevazišli su temperature ispod nule kako bi vijorili novu kosovsku zastavu i kako bismo zajedno proslavili stvaranje jedne nove države. Jedan deo populacije, tačnije srpska manjina, plašila se šta će to njima doneti. I jedna grupa ekstremista, koji su ovo mesto unazadili, pokušali su da ospore nezavisnost Kosova napadajući i paleći granične tačke.
Komplikovana geopolitička situacija se takođe morala uzeti u obzir. Srbija, naš prvi sused, koja je izgubila bilo kakvo moralno i zakonsko pravo pravo nad Kosovom, zbog duge represije i kampanje etničkog čišćenja, snažno je osporila nezavisnost Kosova, Rusija i Kina su postupile isto.

Ali, deklaracija nezavisnosti Kosova nije bilo iznenađenje. Temelji nezavisnog Kosova postavljeni su deceniju ranije, vazdušnim napadima tokom sedamdeset i osam dana rukovođenih od strane SAD- a i NATO snaga, koje su bombardovale srpske snage koje su bile rukovođene kampanjom zbog koje je blizu milion Albanaca proterano iz njihovih kuća u Albaniju, Makedoniju i Crnu Goru.

Srpski vojni aparat je preduzeo masivne zločine, i neke od posledica ovog rata su veoma vidljive i žive među kosovskom populacijom. Mnoge osobe još uvek treba da pronađu mir.

Za mene i moju generaciju, koja je doživela rat i tešku tranziciju nakon rata, pitanje završetka rata nije bilo toliko tehnički definisano kako su ga definisali akademici u celom svetu zasnivajući se samo na broju poginulih.

Rat i njegova dinamika, nastavili su da daju oblik tek uspostavljenom miru i našim životima, i dalje su bili živi u nama, uprkos njegovom zvaničnom završetku u junu 1999. godine, završetkom kampanje bombardovanja, koja j3e ujedno bila i prvi rat ovog saveza.

Mi smo bili svedoci njegove eskalacije i nekim faktorima bili smo odgovorni za njegov početak, mir u kojem smo živeli, često je ličio na prestanak paljbe.

Sigurnost nije bila samo funkcionisanje zaštite od strane pedeset hiljada vojnika NATO-a koji su smešteni na Kosovo. Sigurnost je bila usko povezana sa poverenjem, jasnoćom i predviđanjima. I mi smo bili srećni što smo imali nepokolebljivu podršku Sjedinjenih Država i evropskih saveznika koji su ostali posvećeni pitanju zaštite kosovskog naroda i pomoći da izgradimo naše kapacitete.

U zemlji, kosovski građani su u za dve deceniji prošli kroz tektonske promene – iz rata u mir, iz diktature u demokratiju, iz kontrolisane ekonomije u kapitalizam i slobodno tržište

Ovo je podrazumevalo ponovni izgradnju fizičkog razaranja u ratu, nacrt okvira jedne nove politike, izgradnju institucija iz pepela, obuhvatajući i one sigurnosne, kako bi se sklonio vakuum sigurnosti i potencijal koji je vodio prema haosu.

Takođe je podrazumevalo antagonizam i nepoverenje među etničkim zajednicama i tenziju između nekadašnjih elita i onih tek pristiglih, kao i pritisku da se svako integriše i smesti u novi sistem.

Među ovim prioritetima koji su se takmičili u jednom podeljenom društvu koje samo što je izašlo iz rata i represije, postalo je više nego jasno, da da bi Kosovo pronašlo stabilnost koja je toliko bila politički potrebna i da bi izbeglo povraćaj, ono što je često bila norma u društvima koja su izašla iz konflikta, bilo je imperativ da treba da se izgrade političke institucije otvorenih vrata. Sveobuhvaćenost je trebalo da postane nova norma.

Institucije ne treba da budu samo refleksija njene multietničke i multikulturalne strukture, već i razvijene tako da se uzme u obzir i kontekst prošlosti Kosova i njegove ambicije za budućnost.

U prošlosti, građani Kosova su živeli pod nezamislivom represijom koja je vršena od strane srpskog državnog aparata, koji je u sebi isprepletao veoma politizovanu snagu i brutalnu snagu policije, koja je ubijala na osnovu etničke pripadnosti i njihovih političkih ubeđenja.

U budućnosti, kao nezavisna država, Kosovo će tražiti učlanjenje u Evropsku uniju i u celokupnom njegovom lideršipu je izrazilo njihovu posvećenostza postizanje preduslova koji su povezani za proces učlanjenja.

Za jednu celu generaciju koja je odrasla u svetu kakv je Hobbes-ov, punom opasnosti i beskrajnog straha, bilo je važno da se fokusira na angažovanje na vladavini zakona i ponovnom započinjanju procesa stvaranja lokalnih kapaciteta, odnosno snaga Policije Kosova, kao jedan od pravaca izlazne strategije za međunarodne nadgledače Kosova i povećanog stepena nezavisnosti Kosova.

Zbog konteksta, izazov je bio ne samo izgradnja jedne profesionalne policijske snage, već takođe i izgradnja poverenje građana Kosova u ovu instituciju i njegovu uniformu, koja se povezivala sa strahom i korišćena je kao sredstvo represije.

I kada smo započeli sa ponovnom izgradnjom kosovskih institucija, mi smo takođe izgradili i poverenje javnosti u ove institucije. Mi smo znali da možemo da osvojimo ovo poverenje samo pružajući sigurnost, najbitniju komponentu koja je bila potrebna građanima Kosova kako bi se vratili u normalnost i ponovnu izgradnju njihovih života.

Na ovom bitnom putu, mi smo imali sreće što smo pored sebe imali hiljade muškaraca i žena pod okriljem Ujedinjenih nacija – uglavnom iz Sjedinjenih Država i Evropske unije, ali i iz dalekih zemlja kao što su Pakistan i Australija – koje su sa sobom donele na Kosov najbolje prakse izgradnje policijske snage od poverenja koja će stvoriti potreban prostor za zadobijanje poverenja od strane građana Kosova i da započne izgradnju jedne nove države, drugačije i inkluzivne.

U prvim mesecima postojanja, mi smo tražili da izgradimo poverenje i legitimitet policijskom snagom kao institucijom tretirajući i reflektujući tri principa koja su garantovala uključenost prema strukturi i tradiciji Kosova, a kasnije i prema Ustavu 1) političkoj slozi 2) multietničnosti 3)balans rodnog odnosa.

Kao i u mnogim zemljama koje su izašle iz konflikta, policijska snaga je postala glavna institucija koja je apsorbovala bivše borce Oslobodilačke vojske Kosova, koja se borila za nezavisnost Kosova, glavni proces koji je obezbedio potrebnu demilitarizaciju gerilske snage i ponovnu integraciju njenih članova u građanski život.

Ova snaga je takođe obuhvatila u njenim redovima i bivše policijske oficire koji su služili jednom sistemu koji je bio rukovođen od strane socijalističke Jugoslavije, koji su imali iskustva i znanje ambijentalnog konteksta, ali koji su morali da nauče najbolje metode policijskog posla.

Nasuprot etničkim netrpeljivostima koje su postojale među glavnim etničkim grupama na Kosovu, zbog sigurnosti prihvatanja ove snage od strane cele populacije Kosova bio je imperativ da se regrutuju pripadnici manjinskih zajednica i da se započne zajedničko patroliranje u etnički pomešanim zonama kako bi se poslala poruka da policijska snaga reflektuje etničku i kulturnu strukturu Kosova i da se trudi da održava njegovu multietničnost kao temelj nove države.

I na kraju, pošto je Policija Kosova bila među privim osnovanim institucijama u zemlji, bilo je važno da se rukovodi primerima regrutujući veliki broj žena u službu.

Angažovanje kako bi se stvorio rodni balans u Policiji Kosova ne samo da je slomio neke predrasude u vezi sa tradicionalnom ulogom muškaraca i žena, u to vreme još uvek jednog patrijarhalnog društva, ali je takođe povećalo poverenje u ovu instituciju pokazujući šta znači izgraditi jednu demokratsku instituciju koja je rukovođena izvanrednošću oficira, a ne tradicijom.

Iz tog razloga, temelji uspešne policijske strategije, koja je dala beneficije narodu Kosova i izmenio je Policiju Kosova  u jednu od institucija od najviše poverenja u zemlji, ugrađene su između policije i zajednice u potpunosti i razumljivosti da je policija tu da zaštiti njihove slobode i da očuva mir.

Mi smo bili rukovođeni time u sumrak proglašenja nezavisnosti Kosova. Bio je to veliki test za nas i Policija Kosova je dala primer koji su ostali pratili. Postala je jedna od prvih institucija koja je postigla svoju nezavisnost, nakon decenije međunarodnog nadgledanja.

Danas nema više NATO trupa koje patroliraju Kosovom ili koje održavaju kontrolu. Mi smo na sebe preuzeli odgovornost za sigurnost svih na Kosovu i preko politike postepenog dijaloga i angažovanja, mi smo povratili vlast na čitavom Kosovu.
 
 Ovo ne znači da nema više izazova, oni postoje i stvarni su, posebno u severnom delu Kosova, gde kriminalističke mreže, finansijski i politički podržane od strane Beograda, nastavljaju da poništavaju vlast legitimnih kosovskih institucija.

Naša široka definicija sigurnosti, imajućiu vidu istoriju Kosova, njegovu strukturu i ambicije za budućnost, postale su takođe naš glavni princip u centru razmatranja sigurnosnog sektora i identifikacije reformi.

U jednom dugom i teškom angažovanju, koje je obuhvatalo i sveopšte razmatranje sektora sigurnosti, prošle godine u proceni koja je upućena našim potrebama i mogućnostima, mi smo postigli do odluke da preduzmemo osnivanje Oružanih snaga Kosova u okviru postepenog postupka, u mnogim fazama, u punom partnerstvu sa NATO-om prema NATO standardima.

U ovoj budućoj fazu upotpunjavanja oblika jedne suverene države, odgovorne za svoju sigurnost, naš cilj jeste izgradnja moderne fleksibilne odbrambene snage, koja će imati vrednost regionalne sigurnosti i koja će čuvati evropski mir.

Naš strateški cilj jeste učlanjenje u NATO i ovaj cilj je podržan od strane čitavog političkog spektra na Kosovu. Mi ne vidimo drugu alternativu i ja sam svesna da se naše angažovanje komplikuje činjenicom da četiri države, članice NATO-a nas nisu još uvek priznale, ali želim da mislim unapred i da iskoristim ovaj trenutak kako bih izmenila tok istorije Zapadnog Balkana.

Naš odnos je definisan samo od strane KFOR-a, mirotvornih snaga NATO-a na Kosovu. Mi ne želimo da budemo samo oni koji prihvataju sigurnost, već želimo da postanemo doprinosilac sigurnosti.

Pored naših angažovanja da budemo pored, da štitimo i da integrišemo sve zajednice u institucionalni i društveni život, mi smo se angažovali na konstruktivan način sa Republikom Srbijom u jednom međudržavnom dijalogom za normalizaciju odnosa između naše dve države.

Mi smo na intenzivan način prihvatili jedno novo poglavlje jedne politike dobrog susedstva, koja promoviše saradnju i obostrano poverenje- promena u srži u jednom regionu koju je bio pogođen ratovima, nešto manje pre dve decenije.

Na ovom putovanju mi smo bili rukovođeni dubokim verovanjem da ne treba da se dozvoli ponavljanje bolne prošlosti i nemerljive patnje koja je nanete građanima Kosova kako bismo odredili budućnost novih generacija, koje ne treba više da gube mogućnosti i koje su zaslužile da žive u slobodi i prosperitetu.

Dok se radujemo napretku koji je postignut u razgovorima koji je olakšala EU, želim da ponovo naglasim potrebu da cela međunarodna zajednica, posebno EU i Sjedinjene Države, drže Srbiju za odgovornu za sprovođenje sporazuma i da je snažno uslove na njenom putu učlanjenja u EU, ispunjenjem ovih sporazuma.

Iako verujem da će okončanje dijaloga za normalizaciju odnosa Srbiju dovesti do priznavanja nezavisnosti Kosova – nepovratna realnost koju je i Srbija shvatila. Postupci Srbije još uvek nisu dokazali da se ona pomerila od njene nacionalističke prošlosti.

Postoji jedan veliki nedostatak između retorike i postupaka Srbije. To dvoje nisu isti.

Dok je u dijalogu sa Kosovom Srbija pokazala konstruktivno prozapadno angažovanje, ona je nastavila da postupcima obezvređuje suverenost i vlast Kosova, putem konstantnog finansiranja i podržavanja ilegalnih paralelnih struktura koje ometaju slobodu i postavljaju barijere prema učlanjenju Kosova u regionalne i međunarodne organizacije.

Dame i gospodo,

Kao što su svedočile poslednje godine, mi se suočavamo sa pretnjama koje utiču na sve i koje dotiču temelj naših teško stečenih sloboda. To su globalni izazovi, nema bitnih razlika između malih i velikih država. Mi smo svi pogođeni, pošto smo svi međusobno zavisni.
Kosovo je dokazalo da ozbiljno shvata pitanja njegove sigurnosti, regionalne sigurnosti kao i sigurnosti njegovih saveznika.

Nažalost, naša zemlja nije ostala imuna na ovaj izazov globalne sigurnosti, ali i mi smo njega izazvali na efikasan način. U uskoj saradnji sa našim partnerima, ja sam kooridinirala angažovanje naših sigurnosnih mehanizama za preduzimanje operacija u čitavoj zemlji protiv podržavaoca ISIS-a.
Agencije za vladavinu prava su pritvorile 60 kosovskih građana, koji su se u jednom vremenskom periodu pridružili ISIS-u i sličnim gupama kao što su al-Nusra u Siriji i Iraku u jednoj operaciji koja je bila koordinisana na čitavoj teritoriji zemlje. Sedam imama koji su bili povezani sa direktnim inspirisanjem, podsticajem i regrutacijom građana Kosova kako bi ratovali u Siriji i Iraku, takođe su uhapšeni.

Mi smo zatvorili NVO za koje se sumnjalo da su funkcionisale kao front organizacionih i finansijskih aspekata terorističke regrutacije, kao i jedan broj ilegalnih džamija, koje su služile kao izvor indotkrinacije i regrutacije.

Mi smo takođe pojačali i obnovili naša regionalna globalna partnerstva. Uska i efikasna saradnja između Kosova, Makedonije i Albanije dovela je do hapšenja glavnim figura za koje se veruje da su glavni podržavaoci regrutacije ISIS-a u regionu.

Naši postupci u sprovođenju  zakona su praćeni i zakonskim merama. Na početku ove godine Skupština Kosova je odobrila zakon koji brani učestvovanje u tuđim ratovima, smatrajući to zločinom koji se kazni i sa do 15 godina zatvora.

Kosovski tužioci su podigli 30 optužnica i optuženi će biti izvedeni pred pravdu, povodom čega će se po prvi put borci u tuđim ratovima izvesti pred pravdu i biće osuđeni u kosovskim sudovima.

Sjedinjene Američke Države i naši evropski saveznici ostaju naši glavni partneri u borbi protiv ove opasnosti i mi ćemo usko raditi kako bismo obezbedili da ćemo se boriti protiv ove pretnje na efikasan način.

Sve ove mere koje smo preduzeli kao i naša odlučnost da degradiramo ovu pretnju bile su ozbiljno preusmeravanje. Mi, takoreći možemo u potpunosti da smanjimo odlaženje boraca u tuđe ratove i moj cilj je da održim ovo kao jedan od najvećih prioriteta državnih institucija kao i da se osiguramo da ovo neće još uvek ostati pretnja za Kosovo i njegove saveznike.

Mi smo ojačali naše regionalne  globalne saveze i izgradili smo nove. Na Kosovu smo osnovali jedan model koji treba da slede druge zemlje regiona i dalje.

Preko naših postupaka mi smo učinili jasnim teroristima i onima koji podržavaju ovo, da Kosovo neće biti njihovo skrovište. Mo smo i pokazali da stvarno tako mislimo.

Na kraju, dozvolite mi da završim, govoreći da je napredak na Kosovu bio izvanredan. Mi smo svesni da ima još mnogo toga da se uradi kako bismo Kosovo izmenili u jednu državu kojoj svi težimo.

Politički, mi smo napravili jedan ogroman korak napred, ali nam treba još guranja, kako bismo se osigurali da je investiranje u mir i stabilnost poslednjih 20 godina nepovratno.

Mi ostajemo društvo koje napreduje, ali trena da zadržimo ovaj momentum.

Aktivno angažovanje naših saveznika u ovoj budućoj fazi ostaje bitno za mir i stabilnost na Balkanu. Još uvek ima nedovršenog posla i treba da se osiguramo da će se uspesi iz proteklih godina nastaviti.

Kosovo je imalo puno prijatelja na ovom uspešnom putu izgradnje države. I ovaj naš zajednički posao je izmenio tok istorije Balkana.
Samo 15 godina ranije, Kosovo je bilo ratna zona. Danas, Kosov je izvor mira i stabilnosti i to zahvaljujući nesalomivoj volji naroda Kosova i naših partnera, da živimo u miru i demokratiji.

Hvala vam što ste me danas ovde pozvali i na ovom toplom dočeku!