Govor Predsednice Jahjaga na sastanku Nacionalnog Saveta za Preživele seksualnog nasilja tokom rata

Dobrodošli na trećem sastanku Nacionalnog Saveta za Preživele seksualnog nasilja tokom rata koji beleži prvu godišnjicu formiranja Saveta.

Poštovani učesnici,

Dobrodošli na trećem sastanku Nacionalnog Saveta za Preživele seksualnog nasilja tokom rata koji beleži prvu godišnjicu formiranja Saveta.

Pre jedne godine posebnim dekretom formirala sam ne precedentni koordinacioni institucionalni i društveni mehanizam, oslanjajući se na aktualnu potrebu da mi kao društvo imamo adresiranje žrtava seksualnog nasilja tokom rata.

Prošlo je 15 godina od kraja rata, a tema ove kategorije civilnih žrtava rata nastavlja ostati tabu tema, gde krivica ove velike nepravde nastavlja teretiti nad žrtvama.

Bili su glasovi organizacija žena oni koji su još prvih momenata pokušali razbiti  šutnju kojom je prikrivena ovu ratna posledica, koje su nalazile podršku pobornika pravde koji su smeli otvoreno progovoriti. Ali još uvek, 15 godina posle rata, rasprave koje se vode unutar našeg društva odražavaju duboku ljagu/stigmu, i do poricanja ove teške ratne istine.

Bilo vreme da jednoglasno institucije i društvo objave da se zbio ovaj ratni zločin, i da se zajedno suočimo sa teškim posledicama koje je ovaj zločin ostavio za sobom, ne samo za njegove žrtve, nego za sve nas.
Još u prvim koracima, vi institucije zemlje, nevladine i međunarodne organizacije, vi građani naše zemlje, ste izrazili posvećenje i odlučnost za podržavanje ove zajedničke inicijative koja se vodi misijom uspostavljanja mira za ravnopravne građane naše zemlje koji su bili žrtve jedne od jezivih ratnih sredstava.

Još od prošle godine mogu sa potpunim ubeđenjem reći, da smo zajedno uspeli otvoriti jedno novo poglavlje, koje ima samo jedan pravac, onaj o garantovanju i pružanju prava žrtvama seksualnog nasilja tokom rata kao njene civilne žrtve. 

Zajedno smo uspeli vratiti pitanje rehabilitacije, re integracije i re socijalizacije preživelih seksualnog nasilja tokom rata, u jednu temu koja sve više zauzima mesto u centralne i lokalne politike, na jednu temu za koju smo mi kao društvo već počeli da otvoreno progovorimo.

Suočavanje sa ovom ratnom posledicom nije lako ali nije nemoguće, sa odlučnošću, sa podrškom i potrebnom spremnošću ćemo uspeti da preživelim i njihovim porodicama pružimo mogućnost za bezbednu i mirnu budućnost, kao što smo već počeli činiti.

Dana 20 marta prošle godine, usvajanje nacrt zakona u Skupštini je beležio važan korak priznanja zakonskog statusa žrtve seksualnog nasilja kao civilne žrtve rata. Jedan korak koji nas postavlja pred zadatkom da preduzmemo sve potrebne mere za sastavljanje neophodnih podzakonskih akata u skladu sa zakonom, radi pružanja preživelim seksualnog nasilja tokom rata njegovo potpuno njegovo sprovođenje i profita koje on predviđa.

Radna grupa formirana prošle godine na zahtev mog Ureda, nastavlja raditi na sastavljanju potrebnih administrativnih uputstava i putokaza za podnošenje zahteva, koje će omogućiti formiranje Vladine Komisije za potvrđivanje i priznanje statusa žrtava seksualnog nasilja tokom rata kao što je predviđeno zakonom. Jedan proces koji je imao podršku domaćih i međunarodnih eksperata, predvođenog svakog momenta od načela pružanja jednog dostojanstvenog procesa apliciranja u skladu sa najboljom međunarodnom praksom prilagođavajući se specifičnostima našeg društva.

Ubeđena sam da dok se približavamo završnim pripremnim fazama, koje imaju za cilj da rok od 5 godina, predviđen zakonom, da potpuno služi procesu aplikacije, vlada će nastaviti preduzeti sve potrebne mere, uključujući budžetske stavke za omogućavanje potpunog sprovođenja zakona i iniciranje procesa potvrđivanja i priznanja statusa žrtava seksualnog nasilja tokom rata. 

Poštovani učesnici,
Kada smo ovo pokrenuli, bilo nam je jadno da rehabilitacija podrazumeva više od zakonskog priznanja, podrazumeva i psiho-socijalnu pomoć, pristup zdravstvenim uslugama, pristup pravdi, podrazumeva ekonomsko jačanje, suzbijanje stigme/ljage.

Na drugom sastanku ovog Saveta formirali smo radnu grupu kao koordinacionu strukturu za adresiranje svih ovih pitanja, koje su, na osnovu nadležnosti obuhvaćenih institucija i  organizacija, preduzele konkretne mere u pravcu poboljšanja života i pružanja potrebnih usluga za preživele seksualnog nasilja tokom rata.
Ove radne grupe su predvođene od cilja da jačaju postojeće mehanizme, da povećaju društvenu svest, da identifikuju i koordiniraju aktivnosti koje ipodržavaju psiho-socijalnu rehabilitaciju i omogućavaju ekonomsko jačanje, i da utvrđuju politike za sprovođenje zakonodavne agende za podršku preživelim žrtvama.

U našem kretanju priključili smo se važnim međunarodnim inicijativama koje predvode misiju sprečavanja ove forme torture u konfliktima. Priključili smo se inicijativi pokrenutoj od bivšeg Sekretara Ujedinjenog Kraljevstva, g. William Hague i specijalna poslanica Ujedinjenih Nacija, gđe. Angeline Jolie, gde smo pružili naš doprinos za sastavljanje Međunarodnog Protokola, i nalazili smo njihovu podršku, na koju i dalje računamo.

Ova inicijativa, u junu prošle godine je organizovala najveći Svetski Samit koji je ponovo afirmirao jednom zauvek veliku istinu, da seksualno nasilje je ratno sredstvo koje pogađa društva u konfliktu širom sveta.
Naš cilj je da sprečimo ovo ratno sredstvo ne dozvoljavajući da krivica ovoga teškog zločina tereti nad njenim žrtvama. Mi jesmo i bićemo posvećeni dovesti pravdu za ove zločine i ostaćemo posvećeni da ovi zločini ne ostaju nekažnjeni, i da se istiniti krivci dovode pred pravdom.

U mnogo sastanaka koje sam imala van zemlje, pokrenula sam pitanje ove ratne posledice, zahtevajući međunarodno priznanje izvršenog zločina nad nedužnim građanima Kosova, gde sam naišla na podršku naših prijatelja.

Jedan od njih jeste Fondacija Sungjoo koji je namenski dodelio jedan poseban fond za ekonomsko jačanje žena civilne žrtve rata. Uz podršku ovog Fonda, uspeli smo da zajedno uspostavimo savez saradnje i podrške između nevladinih organizacija, onih međunarodnih i lokalnoga nivoa radi pokretanja projekata ekonomskog jačanja civilnih žrtava rata, njihovim integriranjem u postojeće programe koji omogućavaju upravo proces njihove re-integracije i re-socijalizacije, šta više otvorena su im vrata u pravcu ekonomskog
blagostanja cele porodice.

Takvi projekti koji ciljaju ekonomsko jačanje preživelih seksualnog nasilja tokom rata će nastaviti podržati proces psiho-socijalne rehabilitacije tokom celog vremena, kao ustrajan način za garantovanje pružanja mogućnosti za bolji život za deo društva.

Zato i upućujem poziv svim lokalnim i centralnim institucijama da pruže svoju  podršku, da razmatramo mogućnosti njihove integracije u raznim programima i da poklonimo posebnu pažnju ovoj osetljivoj kategoriji našeg društva.

Omogućavanje pristupa zdravstvenim uslugama jeste jedan drugi neophodni  prioritet za adresiranje rehabilitaciju žrtava seksualnog nasilja tokom rata. Jedan deo njih se više ne nalazi među nama od rana nasilja izvršenog nad njima. Jedan velik deo njih nastavljaju ispaštati teške zdravstvene posledice ovoga zločina.

Kao deo stalnih konsultacija i upoznavanja sa ovom potrebom, Ministarstvo  zdravstva donelo je odluku o formiranju radne grupe u cilju preduzimanja potrebnih mera, uključujući i one zakonodavne, za omogućavanje pristupa efikasnim i kvalitetnim zdravstvenim uslugama za preživele seksualnog nasilja tokom rata. Ubeđena sam i očekujem od Ministra da nastavlja podršku za intenziviranje rada ove grupe i posvećenje za preduzimanje konkretnih postupaka za ispunjavanje obaveze i institucionalne odgovornosti za poboljšanje života ovih građana naše zemlje.

Poštovani učesnici,
Posledice ovog mizernog zločina će nastaviti pratiti naše društvo celih niz godina, ali mi trebamo da se osiguramo da rane ove ratne posledice na prenesemo i budućim generacijama, mi treba da sprečimo do ova posledica pogađa budućnost našeg društva, naše dece.

Mnogo smo radili radi podizanja društvene svesti o ovom zločinu, organizovanjem događaja u okviru domaćih i međunarodnih inicijativa, dobili smo i podršku i zajednice umetnika koji su ponudili svoj rad za ovaj cilj, kao ekipa filma “Tri prozora je Jedno Vešanje“. Ovako ćemo nastaviti i u buduće.

Pošto smo svesni da slamanje stigme jeste ključno za garantovanje apliciranja za zakonito priznanje, je ključno za njihovu rehabilitaciju, re-integraciju i re-socijalizaciju, ključno je za ekonomski razvoj, ključno je za okončanje procesa izgradnje mira u našu zemlju.

Poštovani učesnici,

Među sektorska i društvena koordinacija ostvarena  tokom ove godine je dokazala da zajednički možemo popraviti život naših građana i da menjamo njihovu realnost. U moj Ured je dostiglo zahteva  podržanih od većeg broja institucija, domaćih i međunarodnih organizacija i zahteva artikuliranih direktno od preživelih, sa jedinim zahtevom da ovaj Savet ne treba da prestaje sa radom  njegovim jednogodišnjim radom.

Oslanjajući se na ove zahteve, na njihove potrebe, deo kojih sam lično srela, odlučila sam da ovaj da ovaj Savet nastavlja i nadalje svojim intenzivnim radom.

Želim se zahvaliti svim akterima koji su podržali ovaj proces tokom jednogodišnjeg rada. Ne samo tokom ove godine intenzivnog rada, nego tokom četiri godine od kada sam u moj Ured. Još prve nedelje rada, ja sam intenzivno radila sa svim nevladinim organizacijama i potom smo nastavili institucionalnim radom. Želim se zahvaliti Ambasadi Ujedinjenog Kraljevstva i Američkoj Ambasadi, međunarodnim organizacijama kao što su UNWOMEN i OHCHF i Konsula Vlora Čitaku, bivšu Ministarku za Evropsku Integraciju za važnu ulogu koju je odigrala u ovome pravcu. Očekujem od svih vas da nastavljate vaše neprekidnu podršku, sa jedinim ciljem da svim građanima pružimo jedno ravnopravno tretiranje i jedan ravnopravan pristup.
U ovu diskusiju, ja sam često rekla: Nema mi i one. Jesmo mi i jesmo jedni!

Odavde se želim obratiti svim onim prijateljicama, svim onim gospođama,  njihovim porodicama, njihovim najdražima i prijateljima, svim institucijama zemlje da mi trebamo nastaviti našu podršku i pomoć, ne samo ličnu, ljudsku, koja je obaveza svakog od nas, nego i jedna institucionalna podrška, dok ovo ne bude tabu tema, i da ne bude i nadalje stigmatizovani deo od našeg društva. 

Hvala vam!