Govor Predsednice Jahjaga na otvaranju kampanje “Za našu dobrobit”

Drago mi je da smo se danas sakupili da razmatramo jednu vrlo važnu temu, o osnovnom pravu svakog, muškarca i žene, za ravnopravan pristup svojini te finansijskim i ekonomskim izvorima.

Poštovana Ambasador SAD-e, gospoda Jacobsson,
Poštovana zam. Šefa OEBS-a, gospoda Šikoska,
Poštovani Direktor GIZ-e, gospodin Macbeth,
Poštovani ucesnici,
 
Drago mi je da smo se danas sakupili da razmatramo jednu vrlo važnu temu, o osnovnom pravu svakog, muškarca i žene, za ravnopravan pristup svojini te  finansijskim i ekonomskim izvorima.
 
Pravo na svojinu je nepobitno, cije osnove nalazimo kod univerzalnih ljudskih prava i kod uspostavljanja jednog društva i države gde se svakom gradaninu, bez obzira na rod, pružaju jednake mogucnosti za dostojanstven život.
 
Kao što  se i navodi u slogan ove kampanje, koji mi danas zajedno lansiramo, da je “za našu dobrobit“, za dobrobit svakoga od nas, kao individue, kao clanovi jedne porodice, jedne zajednice, jedne države da garantujemo ispunjavanje prava svakoga gradanina, ukljucujuci i pravo na svojinu.
 
Cesto puta garantovanje ravnopravnosti rodova smo posmatrali samo iz spektra ispunjavanja jedne moralne norme, kao jedno pravo koje se pruža ženi, ne kao neophodno zakonom garantovano pravo. Posmatrali smo odvojenu od pozitivnog i višestrukog efekta kojeg unapredenje žene donosi neposredno u porodicu, zejednicu i u celo društvo.
 
Žene predstavljaju polovinu društva. One su polovina njenih ljudskih izvora, s toga bez dvoumljenja navodim da kada mi biramo da ne tretiramo ženu na ravnopravan nacin i da njoj ne pružamo ravnopravne mogucnosti, mi smo se opredelili da odustajemo od polovine bogatstva koje imamo.
 
Poštovani ucesnici,
 
Ravnopravnost rodova jeste osnovno ustavno pravo na koje smo postavili temelje države koju gradimo, jedne države koja pruža mogucnosti svojim gradanima bez ikakve razlike. Predvodeni ovim nacelom izgradili smo zakonsku infrastrukturu koja ženi garantuje isto kao muškarcima jednaka prava u svakoj životnoj oblasti.
 
 
Ali, mi i nadalje se suocavamo sa gorkom realnošcu gde žene i devojke cine ekonomski manje unapreden društveni sloj, manje zastupljen za stolovima odlucivanja, manje su prisutne u školskim klupama, sa manjim mogucnostima pristupa u svaku oblast života.
 
Jedna takva realnost treba da nas sve osvesti, kao gradane i institucije, da preduzmemo mere da ne dozvolimo da polovina našeg društva bude sa jednim manje cujnim glasom, manje zastupljen u razvoju zajednice, društva i cele zemlje.
 
Žene i devojke još uvek predstavljaju najsiromašniju kategoriju društva, mi trebamo da garantujemo putem politika, normativima i zakonodavstvom zemlje, dugorocne promene koje ce uticati i kod buducnih generacija, završavajuci za uvek viciozni krug siromaštva i zavisnosti u kome žene i devojke nalaze sebe generaciju za generacijom.
 
S toga ovakve inicijative kao ova današnja, koja u biti tretira problem jednakih prava izmedu muškarca i žene u braku zaslužuju našu nepoštednu podršku.
 
Pristup ekonomskim i finansijskim resursima, pružanje prava svojine kao jedno zakonom garantovano pravo, jeste kljuc za izlazak iz siromaštva, jeste kljuc za unapredenje i razvoj društva.
 
S toga ovo pravo koje se zakonom garantuje ženi, treba da se brani od celog društva, cineci delom naše opšte kulture upis svojine na ime oba supružnika i pravo na nasledstvo.
 
Svojina stecena u braku jeste zajednicka svojina, registrujte istu na ime oba dva supružnika.
 
Zahvaljujem!