GOVOR PREDSEDNICE JAHJAGA NA OTVARANJU DRUGOG MEĐUVERSKOG SASTANKA U OKVIRU NEDELJE MEĐUVERSKE TOLERANCIJE I POMIRENJA

Želim vam dobrodošlicu u drugu međuversku konferenciju, jednog tradicionalnog događaja koji cilja jačanje međuverskog dijaloga na Kosovu i gradnju obostranog poverenja između laičke države i verskih zajednica na Kosovu.

Poštovani rukovodioci institucija Republike Kosovo,
Rukovodioci verskih zajednica Kosova,
Ambasadori i šefovi međunarodnih misija na Kosovu,
Dragi gosti, dame i gospodo,

Želim vam dobrodošlicu u drugu međuversku konferenciju, jednog tradicionalnog događaja koji cilja jačanje međuverskog dijaloga na Kosovu i gradnju obostranog poverenja između laičke države i verskih zajednica na Kosovu.

Ove godine, organizatori ove konferencije i njeni podržavaoci su odlučili sakupiti istraživače, poklonike i stručnjake raznih oblasti radi raspravljanja o ulozi i doprinosu vere i verovanja u sekularna društva i izgradnju stvarnih odnosa između laicizma i slobode prakticiranja vere, koja će garantovati zajednički život i slogu za sve građane Kosova, vernika i ateista.

Predvođena ovim ubeđenjem, zadovoljstvo mije da sa vama podelim neka gledišta upravo ovde u Prizren, u ovom gradu koji uključuje našu bogatu kulturnu tradiciju, u ovome gradu gde poziv na vreme klanjanja se utapa u odjek crkvenih zvona. U mestu koji skuplja pod jednim krovom srednjevekovnu tvrđavu, srpsku pravoslavnu crkvu 14-tog stoleća, sedište Katoličke crkve i divnu Sinan Pašinu Džamiju.

Kao nova država, Kosovo se suočava sa mnogo izazova na njenom putu uspostavljanja jedne demokratije u potpunom smislu, za izgradnju jedne ustrajne ekonomije i jačanje njenog međunarodnog subjektivitet. Povrh toga, građani Kosova su se suočavali sa ovim izazovima sa entuzijazmom i nadom, percepcijom i razumevanjem ovoga kretanja kao našu istorijsku šansu za uspostavljanje države ravnopravnih mogućnosti za sve građane, bez obzira na etničku i versku pripadnost.

Pre jednog vremena, mi smo bili obuhvaćenu ratom koji je ostavlja duboke rane, i mnogo nerešivih pitanja, uključujući i potrebu za obnovu odnosa koji drže naše društvo zajedničko, i da adresiramo nepoverenje usađeno među nama.

Da bi prevazišli ovo ratno nasleđe, prihvatili smo pristup zasnovan na našu tradiciju zajedničkog života koja je duža od perioda nesporazuma, ideju da mir i stabilnost se ne može menjati sa pretnjom i pritiskom, da ekonomski napredak sa vrednostima i demokratijom ne mogu se realizovati bez okončanja neprijateljstva.

Radi utvrđivanja ovoga puta u pravu našeg cilja stvaranja jednog Kosova  kao kuće svih njenih građana, uzeli smo kao primer našu tradiciju više vrsti kultura i zajedničkog života među njima koju su gajili naši preci.

Poštovani prisutni,

Upravo je ovaj duh zajedničkog života i vrednosti tradicionalnih vera na Kosovu ono koje treba biti naš orijentir u daljnju izgradnju naše nove države. Naš Ustav, koji obavezuje nas da gradimo jednu suverenu i ravnopravnu državu, jeste vrlo jasno u izdvajanju države i vere. Ona garantuje versku slobodu i uključuje posvećenje koje trebamo realizovati za poštovanje i zaštitu verskih spomenika.

Nema suprotnosti između Ustava Republike Kosovo i politike religije jer se obe oslanjaju na poštovanje i ljubav za više vrsti, za diverzitet.

Religija, iznad svega, ne samo što ispunjava duhovne potrebe ovih ljudi, nego obezbeđuje njihovo posvećenje i njihovim naslednicima prema jednoj zajednici verovanja i prema vrednostima koje utiču na ponašanje i javno delovanje. Jer vera nije samo privatno pitanje, nego često jeste opšta pozitivna snaga, koja se ispoljava u ljubavi i brizi prema drugome.

Ovu dodatnu vrednost koju religija donosi našim društvima smo utvrdili i u našoj istoriji, personificiranu i u liku Majke Tereze, koja je svoj život posvetila ublažavanju sirotinja i patnje zajednica isključenih iz društvenih margina. U liku Oca Qazim Bakalli, koji je pretvorio njegovu delatnost i u okviru Tekije u Đakovici u misiju emancipacije i obrazovanja stanovništva, bez obzira na rod. U plemenitosti stotine mama koji su služili generacijama u redovima Islamske Zajednice mobilizirajući se da bi se solidarizirali sa građanima u teška vremena.

Izazove je za sve nas da sačuvamo ovu baštinu međuverske tolerancije. Da bi ovu našu agendu posvećenja prema našim tradicionalnim vrednostima sačuvali da je ne otmu politike isključivanja koje stvaraju podele i neprijateljstva među ljudima.

Jednu takvu epizodu smo videli u prošlosti i vidimo da se ispoljava još uvek na Balkanu sa rušenjem džamija i crkava, napadi nad džamijama i crkvama, mržnje za ljude koji ne pripadaju istoj veri ili koji ne dele iste vrednosti – i mi trebamo da jednom zauvek da raskinemo sa takvim načinom razmišljanja.

Da sebe i druge podsetimo da naša tradicija, izražena u našu kulturnu baštinu i fizički ugrađena u kultna zdanja oko Kosova, jeste naše najveće bogatstvo.