Govor Predsednice Jahjaga na otvaranje Konferencije „Da li sam ravnopravna u kosovskom društvu“

Zadovoljstvo je da učestvujem ovde, zajedno sa vama, na lansiranju konferencije “Da li sam ravnopravna u kosovskom društvu“, koja ima za cilj da iznosi na videlo brojne problematike sa kojima se žene suočavaju svakog dana u njihovom životu, dovodivši nas da i mi razmišljamo oko uloge žena u društvu, o realizaciji njenih prava kao i o očekivanjima celog društva o njenoj ulozi.

Poštovani predstavnici institucija Republike Kosova,
Poštovani zamenik ministra Çelaj,
Poštovana predstavnica Evropskog Parlamenta, gospođo Lunacek,
Poštovani šefe USAID-a,
I posebno Vi, drage prijateljice.

Zadovoljstvo je da učestvujem ovde, zajedno sa vama, na lansiranju konferencije “Da li sam ravnopravna u kosovskom društvu“, koja ima za cilj da iznosi na videlo brojne problematike sa kojima se žene suočavaju svakog dana u njihovom životu, dovodivši nas da i mi razmišljamo oko uloge žena u društvu, o realizaciji njenih prava kao i o očekivanjima celog društva o njenoj ulozi.

Ali ono što cenim više značajnim jeste da pitanje ove konferencije postavlja nas ispred odgovornosti da sami sebe pitamo da li činimo dovoljno da bismo garantovali ravnopravna prava za žene i devojke u našem društvu.

Bez ustručavanja tvrdim da NE, mi ne činimo koliko je potrebno. Žene i devojke još nemaju ravnopravan tretman u društvu. Istina je, izgradili smo jednu avanziranu zakonsku infrastrukturu, ali imamo još puno šta uraditi kao institucije i kao društvo, da to oživimo u praksi i, nakon toga, i jedino tada možemo da kažemo Da, žene i devojke su ravnopravne u našem društvu.

Na svakom položaju kojeg sam obavila, smatrala sam učešće žena i jačanje njene centralne uloge za avanziranje društva. Smatrala sam to ne samo kao ispunjenje prava koja proizilaze iz zakona i Ustava zemlje, ili ispunjavanja jednog moralnog prava. Nego učešće žena sam smatrala kao ključ za sveobuhvatno avanziranje društva.

Vi ste me često čuli kako kažem da investiranje u ženi nije samo investicija u pojedinca, nego je investiranje u deci, porodici i u društvu, i da je investicija u celokupnom progresu naše države.

Bila sam svedok značajnih promena što je učešće žena donelo i u sektorima koji su tradicionalno bili rezervisani za muškarce, kao u sektoru bezbednosti, politike, ekonomije, medija i brojnih drugih.

Iznad svega videla sam i značajnu ulogu koju su žene odigrale za vreme rata, u izgradnji mira, u obnovi društva i u izgradnji naše države.Njena uloga bola je sastavni deo svih ovih procesa kroz koje smo prošli.

Videla sam i nastavljam da gledam promenu i progres što donosi učešće žena i devojaka, uvek veća i viša, u svakoj oblasti života, promena koja me podstiče da svakog dana nastavim da radim sve više i više, nepokolebljivom posvećenošću da bi garantovala potpuno ispunjavanje njihovih prava i njihovo ravnopravno učešće u našem društvu.

Putovanje jedne žene ka ispunjavanju ravnopravnih prava nije lako. Barijere koje dolaze od očekivanja porodice, zajednice i celog društva o ulozi žena u istoj su brojna, i to mi najbolje znamo.

Koliko god smo identifikovali iste, neke od njih su pitanja koja će biti tretirana i na ovoj konferenciji, nismo učinili dovoljno da ih upoznamo, da ih izazivamo, da bismo eliminisali ove prepreke.

Da budemo jasni, ove barijere ne osporavaju samo avanziranje žena i ograničavaju ulogu koju će ona odigrati u društvu. Ove barijere, istovremeno, osporavaju i ritam našeg sveukupnog avanziranja te ograničavaju i progres celog društva.

Stoga, inicijative kao ova današnja, su više nego potrebne, da bi se istakle na površini brojne barijere i izazovi sa kojima se suočavaju žene, kako u privatnom životu, takođe i u onom javnom, da bi ljudi, žene i muškarci, predstavnici raznih sektora društva, prepoznaju ih i da zajedno se angažujemo za nestanak istih.

Čestitam organizatorima ove Konferencije, uz izražavanje ubeđenja da će ovaj projekat uspeti da okuplja oko sebe još više simpatizera, da bi vodili napred potrebne promene koje će garantovati poštovanje ravnopravnih prava za žene i devojke.

Drage prijateljice,

Bila sam i ostajem čvrsto privržena za stvaranje institucionalnih mehanizama, zakonskih i društvenih, koji smatraju garantovanje ispunjenja prava žena i devojaka, kao neospornim. Stoga, ne samo kao individualno rešenje, nego kao obaveza, građanska i institucionalna.

Stoga, predvođena ovim nadahnućem, u Oktobru mesecu 2012 godine, po prvi put na ovom delu regiona, organizovali smo zajedno sa brojnim partnerima, organizovali smo Globalni Samit žena, podržani od brojnih saveznika, Ambasada SAD-a i USAID-a, iz kojeg su proizašli Principi Prištine, što potvrđuje garantovanje sigurnosti žena, njenim učešćem na stolovima odlučivanja, na lokalnom i centralnom nivou, sa njenim učešćem na tržištu rada, njenim pristupom u imovini i ispunjavanju prava na nasleđe, s pravom na školovanje i profesionalno avanziranje i, iznad svega, s pravom na zakonskom priznavanju, institucionalno i društveno, ratnog zločina seksualnog zlostavljanja, primenjeno nad stotine hiljada žena, nad našim majkama, našim ćerkama, nad našim sestrama.

Bili su to Principi koji su pretvoreni u putokazu angažovanja i moje posvećenosti za jačanje uloge žena u društvu, i u izgradnji tesne saradnje sa institucijama i predstavnicima raznih sektora.

Pošto vam mogu reći, s punim ubeđenjem, da promena u položaju žena će doći uz razvijanje jedne otvorene institucionalne i društvene debate, uz zajedničke izgradnje sistema vrednosti, gde ispunjavanje i garantovanje ravnopravnih prava žena i devojaka, pretvara se na integralnom delu svake društvene ćelije.

Ne učestvovanje ili slabo učešće žena je prisutno u svakoj oblasti života, uočavamo svakog dana. Žene se suočavaju sa izazovima u raznim oblastima života, koji stvaraju lančani efekat u spremnosti ili njene nespremnosti da bi tražile sopstvena prava.

Razlozi ovakve realnosti su raznovrsne, ali ono što karakteriše sve to je razlog da su sva bespravno nametnuta nad ženama i devojkama od porodice, zajednice, društva i nedostatka potrebnih institucionalnih mehanizama.

Negiranje prava žena nije privatno pitanje, nasilje u porodici na polnoj osnovi nije privatno pitanje, seksualno nasilje kao ratno sredstvo primenjeno nad stotine hiljade žena nije privatno pitanje, nego je pitanje što se mi moramo organizovati kao društvo za potrebno adresiranje istih.

Svima nam pripada da kažnjavamo i sprečavamo nasilje primenjeno nad ženom, kao članovi društva i kao institucije, uz pružanje potrebnih mehanizama za kažnjavanje činioca zlodela i da bi se rehabilitovale žrtve, uz pomoć medija i za rasvetljavanje i kažnjavanje takvih zločina.

Zločini nad polnim osnovama nisu zločini manjeg značaja, stoga moramo ih tretirati sa ozbiljnošću i snagom što predviđa i Zakon.

Drage prijateljice,

Mi, kao društvo, napravili smo značajne korake u avanziranju uloge žena u društvu, ali ovaj progres ostaje i dalje nizak, posebno, kada se vraćamo i pogledamo brojke koje dolaze sa učešća žena na tržištu rada, učešća u obrazovanju, u politici, pristup u zdravstvenim i pravnim uslugama.

Ali, na suprot toga, mi iz dana u dan postajemo svesni prema realnosti avanziranja uloge žena, kao polovine društva, povezano je sa sveukupnim avanziranjem društva što se odnosi na svakog građana bez razlike.

Takođe postajemo više svesni da naši saveznici u uspostavljanje reda i zakona, u borbi protiv negativnih pojava društva kao korupcija, treba da budu upravo žene, koje su dokazivale da su manje korumpirana, kao i da su više odgovorne prema dužnostima što one preuzimaju na sebe da obavljaju, činjenice koje su zasnovane i na raznim, lokalnim i međunarodnim, istraživanjima.

Danas smo više otvoreniji da bi diskutovali o temama koje su se,doskora, smatrane kao tabu teme, o seksualnom nasilju tokom rata, kao sredstvo rata, zločin koji izvršen na mizeran način nad našim društvom, nad našim sestrama.

Stoga, ubeđena sam da zajedno, kao društvo i institucije, posvećeni i predvođeni od najviših principa za poštovanje ravnopravnih ljudskih prava, nezavisno od polne pripadnosti, me ćemo izgraditi potrebne institucionalne, zakonske i društvene mehanizme, koji će garantovati zaštitu i ispunjavanje prava žena i devojaka u našem društvu.

I to nije to lako, mi to znamo najbolje, nije nemoguće jer i to znamo, ali zajedno ćemo uspeti.

Uvek ste imale u meni snažnu podršku i snažnu saveznicu u promociji i avanziranju uloge žena u svakoj ćeliji našeg društva, jer učešće ne može se potvrditi samo za odlučujućim stolom na lokalnom ili centralnom nivou, ne samo njenim učešćem na tržište rada, ne samo njenim učešćem na imovinu i nasleđu, ne samo na pristupu pravdi, što je bio jedan neophodan pristup do sada, ali na pravo na školovanje. Jer, vi najbolje znate jer i dalje u današnjim statistikama koje postoje na Kosovu, žena je ta koja se i dalje okvalifikuje na najvišem stepenu analfabetizma u zemlji. To mora de se menja i to mi moramo da promenim, jer naše društvo, kao svako avanzirano društvo sveta, ima potrebu za transformaciju, i najbrža i najbolja transformacija jeste onaj preko investiranja u ženi, i zato sam odlučila da u narednim danima , obratiću se Vladi Kosova sa mojim zahtevom da stvorim jedan poseban fond za edukaciju i školovanje devojaka i žena.

Hvala Vam i puno uspeha