Govor Predsednice Jahjaga na obeležavanju 15-te godišnjice osnivanja Centra Kosova za Rehabilitaciju Preživelih Torture

Želim da vam čestitam ovu 15-tu godišnjicu rada i angažovanja Centra Kosova za rehabilitaciju preživelih torture.

Poštovana Ambasador Jacobsson,
Poštovani Ambasador Cliff,
Poštovani g. Adem,
Poštovana gospođa Rušiti,
Poštovani članovi porodica žrtava torture,
 
Želim vam čestitati ovu 15-tu godišnjicu rada i angažovanja Centra Kosova za Rehabilitaciju Preživelih Torture.

Petnaest godina ranije, dok su ratni plameni još bili neugašeni, ovaj Centar se posvetio  angažovanja da, uporedo sa građanima i institucijama Republike Kosovo, gradi jedno Kosovo mira, radi očuvanja do tančina najpre ljudskog dostojanstva a potom solidarnosti jednog prema drugom. I to je najbolji dokaz rada i angažovanja ovoga Centra tokom 15 godina zaredom.

Tokom 15 godina zaredom, ovaj centar je bio jedan snažan glas civilnog društva za zaštitu prava žrtava nasilja i torture, za pružanje ruke pomoći, podrške i oslanjanja za sve one muškarce i žene koji su bili neposredne žrtve, ali i indirektne, nasilja i torture tokom rata a posebno za one čiji je glas često puta nepravedno zataškan.

Tokom ovih 15 godina za redom, ovaj Centar je bio snažan partner građana Republike Kosovo i njenih institucija, zajedničkim kretanjem u nalaženju zakonskih, zdravstvenih, psiho-socijalnih mehanizama i sav ovaj posao i svo ovo angažovanja samo radi rehabilitacije i reintegracije svih naših građana koji su bili žrtve nasilja i torture tokom rata. Zato želim se zahvaliti direktorici i osoblju ovoga Centra, za njihov rad i angažovanje. Za mnoge kosovske porodice, bili su daljnja životna nada, ali i kao nada za kretanje nadalje, za jednu drugu njihovu šansu.

Svakako, kada obeležavamo ovu godišnjicu, kao što je ova jubilarna, 15-ta godišnjica  postojanja ovoga Centra, njegovog rada i angažovanja, mi se ponosimo sa dostignućima i uspesima. Ali, svakako da kada  gledamo natrag šta je učinjeno, kao i vidimo šta je ostalo da se još uradi. 15 godina nakon završetka rata, njene rane su još uvek sveže među našim porodicama, među našim građanima, rane koje još uvek jako otežavaju dušu svakoga građanina. Rane koje drže u zatočeništvo budućnost naših građana. Ali mi smo dokazali i kao institucije da smo spremni da se suočimo sa svim ovim i da nalazimo rešenje onako kako zaslužuju naši građani, naše porodice i da se suočavamo i sa ovim najtežim posledicama rata.

Ovo je dokazano i sa našim zadnjim aktivnostima, sa stvaranjem Nacionalnog Saveta za preživele seksualnog nasilja tokom rata, pod mojim rukovodstvo, Marta ove godine, jedne kategorije naših građana čiji je glas bio do sada zataškan. Jedne kategorije koja je bila stigmatizovana do sada. Ali mi smo se pokazali posvećeni, kao institucije i kao građani za preduzimanje potrebnih mera, putem među institucionalne koordinacije Republike Kosovo, najpre usvajanjem njihovog zakonskog statusa, zatim davanjem zdravstvene, psiho-socijalne i ekonomske podrške. Samo da bi im se garantovale rehabilitacije, reintegracije i resocijalizacije u društvo kojoj su uvek pripadale, ali je njihov glas do sada bio ušutkan.

Ovom prilikom, želim da se zahvalim Centru, koji je pokazao vanrednu brigu  još od okončanja rata prema ovim kategorijama žrtava seksualnog nasilja tokom rata. Vi ste me čuli da sam nekoliko puta rekla da u ovoj sredini nema ONE i MI, vi ste MI i jesmo JEDNO.

Mi trebamo jednom zauvek okončati njihovu daljnju stigmatizaciju u našem društvu. Za ove žene, rat još nije okončan i najpre ova promena treba da počne među njihovim porodicama, usred našeg društva  i ovo treba da se izmeni. Jer sramota nije nad njima. Sramota pada nad onima koji su izvršili ovo gnusno delo i mi smo oni koji trebaju da ovo izmene. Jer one su naši heroji.