Govor predsednice Jahjaga na konferenciji sa temom „Lokalni ekonomski razvoj“

U okviru mojih angažovanja da tematizujem osnovna pitanja ekonomskog razvoja, na početku ove godine sam zajedno sam Privrednim komorama na Kosovu, posetila nekoliko naših opština i upoznala sam se izazovima u vezi sa podsticanjem zaposlenja i investicija.

Srećni smo, što smo se danas ovde okupili kako bismo zajedno razgovarali o rezultatima ovih poseta i kako bismo tretirali izazove koji ometaju razvoj firmi u stvaranju radnih mesta i podizanju životnog standarda za građane naše zemlje.
 
Stabilan ekonomski razvoj je dosežan samo putem dugotrajnog stvaranja politike i strategije. Razvojne vladine strategije treba da budu konceptirane u uskoj i konstantnoj saradnji i sa opštinama, ohrabrujući ih da imaju stalne aktere i sprovođenje ovih strategija. Snažnija koordinacija i saradnja između Vlade i opština je neophodna. Ad hoc i fragmentovano stvaranje politike treba izbegavati, jer ovako se mogu postići samo kratkoročni i nestabilni rezultati. Posledice takvih politika osećaju danas i privatni sektor i naši građani.
 
Stvaranje politike i njeno sprovođenje traže institucionalnu nadležnost. Naše opštine imaju dodatne potrebe da povećaju njihove kapacitete, kako bi bile u službi ekonomskog razvoja. Mere za podizanje institucionalnih kapaciteta i efikasnosti su neophodne kako bi se stiglo do zadovoljavajućih nivoa javnih usluga, uvek držeći pod kontrolom budžetske troškove.

Različite studije dokazuju da jedan bitan broj kosovskih opština pruža nedovoljne usluge za poslovanje. Ovo se zatim reflektuje na niže nivoe poslovne aktivnosti u tim opštinama. Opštine koje na primer imaju bolju infrastrukturu i snažan osnov ljudskih resursa, postižu da privuku više investicija koje poboljšavaju uslove poslovanja po opštinama, kvalitet upravljanja i jačaju javno – privatni dijalog na opštinskom nivou.

Putem naših poseta, mi smo primetili da treba da se radi više na identifikaciji prednosti i izazova sa kojima se suočavaju firme po opštinama, s ciljem izgradnje realnih kapaciteta za formiranje ekonomske budućnosti po regionima. Ovo formiranje podrazumeva izgradnju i sprovođenje razvojnih koncepta, nad trima snažnim tačkama, specifičnim i jedinstvenim za svaku opštinu i region, a ne njihovo kopiranje od drugih. Takvi koncepti stvaraju uslove i kapacitete da naša privreda identifikuje i razvije njene unutrašnja sredstva kako bi postala konkurentna na nacionalnom i regionalnom tržištu, ali i na globalnim tržištima.

Naša privreda se može smatrati konkurentnom kada naši građani budu mogli da uživaju i najvišim standardima života i visokoj zaposlenosti nad stabilnom osnovom, u tim uslovima, nivo privredne aktivnosti neće izazvati spoljni nestabilni bilans i neće dovesti u opasnost dobrostanje budućih generacija.

Konkurentnost naše nacionalne privrede počinje od stvaranja slobodnih i časnih uslova tržišta kako bi se proizvodile roba i usluge koje ispunjuju test međunardonih tržišta, a ujedno doprinose u proširenju realnih prihoda građana.

Dakle, ono što smo se trudili da postignemo ovim posetama jeste bolje shvatanje pitanja koja su bitna za poboljšanje ekonomskog upravljanja, počevši od opština, s dugoročnim ciljem postizanja ekonomskog dobrostanja svih naših građana.

Sada kada smo potpisali SSP, treba da imamo u vidu i mere i sredstva kako bismo upravljali troškovima adaptacije prema tržišnoj liberalizaciji sa EU, posebno kada je reč o gubitku budžetskih dohodaka i povećanju pritiska konkurencije za naša preduzeća. Paralelno sa ovim treba da razvijemo i odgovarajuće inicijative koje pomažu procesu ponovne raspodele sredstava prema sektorima koji imaju koristi od liberalizacije.

Naše energije treba da se usredsrede na aktivnosti i van analiza i debata. Sada se traže konkretne inicijative prema konstantnom dijalogu sa privatnim sektorom radi formiranja puta ekonomskog razvoja. Javni sektor uopšteno i opštine posebno, nemaju ekskluzivnost u stvaranju razvojnih politika. Njihova uloga postaje snažna i efikasna samo kada se ove politike zajedno dizajniraju sa privatnim sektorom, privrednim komorama i civilnim društvom kada se njihovo sprovođenje vrši pod zajedničkim nadgledanjem. Celo ovo stvaranje politika za njihovo sprovođenje treba da promoviše i da očuva ekonomske uslove koji će omogućiti izlazak novih inicijativa na tržište, između ostalog oslanjajući i stvaranje znanja i povećanje nivoa znanja i inovacija, jačanje preduzetništva i pristup kapitalnim tržištima.

Na kraju, dozvolite mi da se zahvalim privrednim komorama na Kosovu na njihovom doprinosu tokom ovih poseta i da ih ohrabrim da nastave da gaje dijalog za dobrobit ekonomskog razvoja i dobrostanje građana Republike Kosova.