GOVOR PREDSEDNICE JAHJAGA NA GLOBALNI SAMIT ŽENA

Predsednica Republike Kosovo, gospođa Atifete Jahjaga danas je učestvovala na zvanično otvaranje Globalnog Samita Žena, koji se organizuje u Pariz, u kojem se razmatraju pitanja ekonomskog jačanja žene i njene uloge u društvo.

Zvaničnom otvaranju Samita je prisustvovao i premijer Francuske, Manuel Valls, i zamenica Predsednika Vijetnama, Nguyen Thi Daan, i drugi visoki zvaničnici.

Predsednica Jahjaga je održala prigodni govor na zvaničnom otvaranju Samita, koji objavljujemo u celosti:

Poštovane dame i gospodo,
Jako sam zadovoljna učestvovati u Globalni Samit žena 2014. Događaj ovaj koji cilja stalni podsticaj za potpuno učešće žena, kao moćna bića, u sva naša društva.

Ponosno vam se obraćam, jer vi predstavljate sve vrste ideja, biznisa i vizija koje će ohrabriti svet da prizna i upozna važnost jačanja žene i realizacije masovnog uticaja koji ima ravnopravnost rodova na ekonomsk razvoj, socijalno blagostanje i demokratski razvoj jedne zemlje.

Na početku želim pre svega da pohvalim Irene Natividad za ovu globalnu platformu koja nas zajedno okuplja svake godine i da se zahvalim u ime svake žene, posebno u ime žena Kosova, za mogućnost koju nam pruža za korišćenje našeg glasa da istaknemo da napredak žena jeste neophodan za napredak društva.

Ove godine, Samit uključuje osnovni uticaj učešća žena na tome kako projiciramo ekonomije i naše lidere, kako predviđaju obzbediti stabilnost i održavaju mir.

Svaka od nas treba da uzima u obzir način na koji možemo raditi zajedno da bismo menjale globalne percepcije o ženama, snagu i uloge koje imamo unutar naših društava i da razmatramo naše mogućnosti da zaista menjamo položaj svih žena.

Mi verujemo da preko jačanja žena – jačaju i porodica i društvo.

Žene imaju snage da redizajniraju politike, strategije i otvaraju vrata koja će garantovati veliki razvoj i prosperitet i da obezbede saglasnost među zajednicama i nacijama.

Naš cilj jeste da obezbedimo da naši postupci budu odraz našeg poštovanja za individualna prava žena – njihovo pravo na život, pravo na progres i pravo na glas i izražavanje.

Iduće godine mi ćemo beležiti okončanje Razvojnih Ciljeva Milenijuma, direktno vezanih sa dostignućima u oblasti ravnopravnosti rodova.

Mi ćemo takođe beležiti i 20. godišnjicu usvajanja Pekinške Deklaracije i Platforme Delovanja 1995 godine.

Prošle su takoreći dve decenije od tada, i mi trebamo sebi postaviti pitanje – da li smo priznali činjenicu da bitka za prava žena je bitka za ljudska prava?

Doliko smo daleko stigli tokom ovih dve decenije u bitku za smanjenje nivo nasilja u našim porodicama, na smanjenju siromaštva i obezbeđenje pristupa u obrazovanje za svaku devojku?

Mi danas živimo u jednom svetu gde se devojkama i ženama garantuju više prava i pružaju više mogućnosti nego pre dve decenije.

Promene de događaju i mogućnosti se konstantno stvaraju za ispoljavanje talenta žena i slamanje barijera.

Ja sam živi dokaz ovih izmena i stojim pred vama kao prva Predsednica žena u celom regionu Balkana.

Povrh ovih korisnih dobiti mi se još uvek suočavamo sa fundamentalnim problemima, posebno sa potpunom participacijom žena u društvo, pristupu koji one imaju u resurse, uključujući i zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i opštu slobodu za napredak.

Danas, takođe smo svedoci patne naših sestara Nigerije. U severno Nigeriji, teroristička grupa Boko Haram je otimala oko 300 učenica koje se i dalje drže zatočene kao taoci.
Vratite nam naće ćerke!

Ima mnogo drugih devojaka i žena koje pate isto ali čije sudbine i priče nisu glavni naslovi vesti i nepravde o kojima se na sazna i čija imena ostaju nepoznati za nas.

Ali, ukoliko ima i samo jedne jedine žrtve, ona zaslužuje našu punu pažnju i globalnu bitku za pravdu.

I po ovoj tački, želim skrenuti vašu pažnju na činjenicu kako se ova iskustva preokrenu u lokalnom kontekstu i da sa vama utvrdim način kako mi tranformiramo ove sveobuhvatna načela da ostvarili promene u Kosovo.

Dame i gospodo,
Kao što mnogi od vas znaju, žene Kosova su bile deo jedne tragedije izazvane od agresije nad mojom zemljom pre skoro dve decenije. One su bile nedeljiv deo svenacionalnog nastojanja za preživljavanje. Ova duga bitka je  žene Kosova pretvorila na simultani način u odane borce za slobodu i pravo svakoga na život, te ih je pretvorila u najveće žrtve društva.

Žene nastavljaju stisnuti i zadrže u sebi vidljive i one nevidljive znake žrtvovanja. One su bile žrtve seksualnog nasilja na Kosovu izvršenih od srpskih snaga koje su ciljale srozanje njihovog dostojanstva, njihovih porodica i njihove dece. Žrtve silovanja su korišćene kao sredstvo rata.

Svaki put kad sam ih srela, primetila sam u njima znake patnje i neljudskog tretmana u obliku seksualnog nasilja, upotrebljene za političku korist.

Njihova nastojanja za pravdu, za razbijanje barijere njihovog stigmatizma u društvo je bilo jedno važno angažovanje. Angažovanje koje treba da uključi svakog člana društva kako bi se žrtvama pružila jedan osečaj normalnosti, jedan drugačiji život od onoga kakvog su izvršioci ovih strašnih zločina bili planirali za njih.

Među svih prioriteta koji se međusobno takmiće u vezi sa stvaranjem nove države, kao i mnogo diskusija koje ponekad su bile i ne senzitivne za preživele traume od strane žrtava, mi smo se trudili da menjamo njihov ambijent.

Jer njihov mir je i naš mir. Bez njihovog mira Kosovo nije mogla naći mir.
Zaključno, pre nekoliko meseci, smo usvojili Zakon koji priznaje njihov status žrtve rata, koji priznaje njihovo žrtvovanje, zakon koji obezbeđuje da težina patnje koju one nose u sebi neće se još više otežavati zbog čutanja koja okružuje ovu epizodu njihovog života.
Jer, njihova prava su ljudska prava.

Dame i gospodo,
Tokom više od 15 godina, još od vremena kada sam počela raditi sa Kosovskom Policijom, sam nastojila podneti pitanje ravnopravnosti rodova i njeno pravo da bude nedeljiv deo društva gde žena živi. Više od tri godine, kada sam izabrana na čelo države Kosovo, jedne nove države koja je svoju nezavisnost proglasila 2008 godine, sam bila glas žena u društvo, glas ravnopravnosti za svakog građanina u mojoj zemlji.

Izabrana sam na čelo države, u jedno vrlo važnom i kritičnom periodau za moju zemlju, kada uporedo sa njenom međunarodnom konsolidacijom, smo nastojali izgraditi jedno društvo zasnovano na demokratske vrednosti koje poštuje kulturni i etnički diverzitet.

Na međunarodnom planu, moj izbor na čelo države, kao prva žena ne samo u mojoj zemlji nego i u ceo region Zapadnog Balkana, je podrazumevalo jednu vrstu promene percepcije društva u rajonu iz kojeg dolazim kao patriarkalno društvo, gde žena ima malo govoriti/kazati.

Unutar države, moj izbor je podrazumevao više nade za svaku devojku i svaku ženu, da mi imamo mogućnosti i da smo sposobne da vodimo naše države i da rukovodimo važne procese kroz koje one prolaze.

Moja zemlja je jedno od onih zemalja gde je tradicija često sprečavala žene da uživaju ista prava i slobode, kao što su garantovanje ustavom i zakonima zemlje.

Ali, kao zemlja sa jednom teškom prošlošću, mi smo bili svedoci činjenice kako su  žene očuvale strukturu našeg društva i zaštitile su naše porodice. Bile smo svedoci toga kako su žene našle snagu i hrabrosti da obnove naše ratom uništeno društvo i da daju nadu svojoj deci za njihovu bolju budućnost.

Ali najviše smo bile svedoci toga da trajni mir, razvijena demokratija i jedna napredna zemlja, za koju smo se zavetovali graditi, mogu se postići samo ispunjavanjem ljudskih prava žena, njihovo pravo na pravdu, pravo na ravnopravno učešće na stolovima odlučivanja.

Mi smo razbili standard koji je utvrdio da Predsednik države treba da bude mušakrak biranjem prve žene za Predsednicu. Mi smo slušili standard koji je utvrđivao da žene jednu marginaliziranu ulogu u njihovim vladam postavljajući žene kao rukovoditelje najvažnijih političkih procesa zemlje, u dijalogu sa Srbijom, u istraživanju stabilnosti u regionu i procesu integracije zemlje u Evropu. I takođe smo srušili standard koji utvrđuje da samo muškarci mogu voditi jedan grad biranjem prve žene predsednicom  opštine.

Ali dozvolite mi da kažem da nije bilo lako i usprkos ovih dostignuća. Nije bilo lako menjati pogled za nas žene koje vodimo sa ovim procesima i svakako nije bilo lako dokazati da se naša sposobnost i snaga oslanja na ljubav prema ljudima, na komuniciranje sa ljudime, na bliskost sa svakim građaninom i na razumevanje koje pokazujemo prema drugima.

Povrh sveg nije bilo lako dokazati da mi dajemo snagu društvu!
Ipak mi žene na Kosovu, još danas smo nosioci važnih procesa za našu zemlju, onako kao u ostalim delovima, ne samo Balkana nego i u mnogo zemalja sveta, nismo još uspele menjati percepciju o nama i o našem znanju i našoj snazi.

Ali mi smo odlučne da idemo napred. Da konsolidujemo ova dostignuća. Da naša društva činimo što više demokratskim, sa jednakim pravima.

U naša društva, mada živimo u Evropu, u regionu Zapadnog Balkana, mi nastavljamo se suočiti sa zabranom školovanja devojkama, zabranom njihovog elementarnog prava na vaspitanje i obrazovanje.

Još od prvog dana u kancelariji, pokrenula sam podršku za sve žene i devojaka, čije se pravo na školovanje, obrazovanje i napredak osporavalo, zbog stare porodične tradicije.

Mi  još uvek smo patriarkalno društvo, ma koliko je svet koji nas okružuje izmenjen i koliko god smo mi sami nastojali menjati percepciju naših građana o njemu.

Teška prošlost, neprekidni sukobi u regionu, preduga neprijateljstva i nivo razvoja naših društava, naročito onaj ekonomski, je ženi osporavalo njego pravo da bude ravnopravna u društvo.

I s toga je sada došlo vreme da se ovaj svet menja, i da se žena više ne ceni samo za njen rad kao domačica unutar zidova doma svog, nego po njenom nivou obrazovanja i vaspitanja, prema njenom znanju i posebno hrabrosti za se suočava sa izazovima.

Mi treba da verujemo na jačanje žena, u nastojanje da im se garantuje nezavisnost u njhovom životu, pristup u svim resursima i da ima se pruža mogućnost za napredak.

Jer jedna školovana žena je jedna mogućnost više i za porodicu i celo društvo! I zato što jedna pojačana žena jeste snaga za samo društvo!

I s toga – dansa ponovo pozivamo za prava žene kao ljudska prava!
Je pravo na život jeste jedanko za svako ljudsko biće!
Jer pravo na rad jeste jednako pravo za svakog čoveka!
I jer pravo žene da bude obuhvaćena u svaki segment života jeste isto toliko ljudsko pravo koliko i njena sloboda.

Poštovane Dame i gospoda,
Prošle godine Predsednik Obama je izjavio u Univerzitetu Cape Town da: “Mi možemo meriti činjenicu koliko je dobro upoređujući jednu zemlju sa time kako ta zemlja u svom društvu tretira žene“.

Zaista, u mnogo zemalja sveta smo videli kako su lideri utvrdili brzinu ostvarivanja ravnopravnosti rodova i kako je razvoj zemlje bio vezan sa socijalnim, ekonomskim i političkim jačanjem žena.
 
Kao što je ravnopravnost rodova učinila ne samo moja draga prijateljica nego i prijateljica svih žena i mladih devojaka u celom svetu, poštovana Hillary Clinton, slamanjem barijera i postavljanjem novih standarda, glavno težište celoga rada, angažovanja i njene aktivnosti, uputivši države i društva da shvate i priznaju činjenicu da investiranje u žene garantuje naprednu ekonomiju, smisaonu demokratiju i blagostanje u svakom društvu.
Ona je pre dve decenije pojasnila da su prava žena ludska prava, menjanjem jednom za uvek način kako svet podrazumeva ravnopravnost rodova.
Mi smo, u zemljama poput Ujedinjeni Arapski Emirati, bili svedoci toga kako su žene lideri odigrale jednu ključnu ulogu u uspostavljanju ravnopravnosti rodova kao integralnog dela njihove agende nacionalnog razvoja.

Podrška Njenog Veličanstva Šeikha Fatima bint Mubarak, jedna lider vizionar i jedan prime za devojke i žene u celom svetu, čije opredeljenje za jačanje žena, je pomoglo njenu zemlju da snizi stepen analfabetizma na 1% i zapošljavanja na 6% žena u javnom sektoru. Sva društva imaju potrebu za takvim inspirativnim liderima.

Poštovani lideri Samita.

Mi najpre trabamo ponovo potvrditi činjenicu da su naše razlike manje nego naše jedinine, i da naš zajednički cilj jeste ostvarivanje naših prava, jeste ljudsko i pravda, bez obzira na izazove koje imamo pred sobom.

Mi razumemo da ima fundamentalne veze između ekonomskog, socijalnog i političkog jačanja žena. Kako bismo postigli ravnopravnost rodova, mi trebamo napredovati u sva ova tri fronta.

Politike i naše ponašanje treba da priznaje činjenicu da žene kada su ojačane, one menjaju pristup u zdravstvenoj službi, vaspitanje i sudbinu njihove dece. Menjajući jednom za uvek viciozni krug diskriminacije.

Misija naše generacije jeste da menjamo pravac istorije i da iskorenimo sve forme diskriminacije prema ženama i devojkama.

Zajedno mi možemo da gradimo jedan sveobuhvatni svet u kojem ravnopravnost rodova više neće biti tema diskusije.

Želim se odvajat od vas sa jednim citatom jedne pesnikinje, autorica i aktivista ljudskih prava, koja se uskoro oprostila od života, Maya Angelou koja kaže: “Hrabrost je najvažnija vrlina, jer bez hrabrosti, ne možete dosledno sprovesti nijednu drugu vrlinu“.

Budite hrabre. Hvala vam.