Govor predsednice Atifete Jahjage na obeležavanju 25. godišnjice Opštenarodnog pokreta za oprost krvi na Kosovu

Pod pokroviteljstvom predsednice Republike Kosova, gospođe Atifete Jahjage, danas je u Prištini organizovana akademija spomena, na dan obeležavanja 25. godišnjice Opštenarodnog pokreta oprosta krvi na Kosovu.

U govoru održanom povodom toga, predsednica Jahjaga je rekla:

Poštovani predstavnici kosovskih institucija,
Poštovani ministri i zamenici ministara Vlade Republike Kosova,
Poštovani akademski profesori,
Poštovani predvodnici verskih zajednica,
Poštovani predsedniče Sejdiju,
Poštovani predstavnici porodice Çetta, Cana i Kelmendi,
Poštovani idejni stvaraoci i nosioci Pokreta za oprost krvi,
Poštovanu učesnici,

Ove godine obeležavamo 25. godišnjicu Opštenarodnog oprosta krvi na Kosovu, sećajući ga se kao veličanstvenog događaja iz svetle istorije našeg naroda, jedan napredan i vizionarski pokret, pokrenut kao apel još od štrajka rudara u Trepči, zagrljen i iniciran od strane omladine iz Raušića, i celog Kosova, studentske omladine i intelektualaca, univerzitetskih profesora, naučnika i pisaca. Ovaj pokret je bio kao bastion narodne savesti za slobodnom, nezavisnošću i demokratijom, kao jednog ujedinjenja, pomirenja, kao jedan preduslov u organizaciji i jedinstvu pred velikim odlukama koje smo morali da preduzmemo kako bismo izašli kao pobednici pred izazovima veka koji su nas čekali kao narod i kao društvo, a koji su bili u vezi sa sudbinom i našim postojanjem.

Da se odmah na početku setimo, Nurije Zekë i Anton-a Çette, dva simbola ovog pokreta u plejadi mnogih delotvoraca, a neke od njih nam je čast što ih danas imamo ovde, Myrvet-u, Marijan-a i Rizu, kao i mnoge druge, koji su neumorno odlazili od kuće do kuće, lečili mnogovekovne rane koje je naneo ovaj bol, koji je zavio u crno majke i sestre, brišući porodice i sela, jedan vekovni bol koji je u kule zatvorio decu i muškarce, zatvarajući život i napredak dece našeg naroda. Želim da se sećam i da se zahvalim ovde i onim kosovskim intelektualcima, koji su dali snagu ovom pokretu, Mark-u Krasniqi, Zekri-ju Cana, Bajram-u Kelmendi, Bardhyl-u Çaushi, Latif-u Berisha, Agim-u Hajrizi, i mnogim mnogim drugim. Svim onima koju su bili uz i koji su ovim pokretom upravljali snagom duše i uma.

Poštovani prisutni,

Krvna osveta ostaje jedna gorka prošlost koja je jednom zauvek ostavljena iza nas u istoriji, otvarajući ovako put vrednostima evropske civilizacije, harmoniji, razumevanju, poštovanju života, vijoreći vrednosti naše države, Republike Kosova, stvarajući put redu i vladavini zakona, neotuđivim slobodama i pravima čoveka, bez razlike.

U jednom prekrenom trenutku u istoriji kosovskog naroda i u vreme kada je počinjala jedna nova epoha za ceo region Balkana, koja će se promeniti putem patnji i bola, jedan pokret mudrih ljudi iz naroda, koje odlikuju najviše ljudske vrline , koji su posvećenošću i hrabrošću posredovali u rešavanju pitanja, oprostu krvi i svađa, pružajući ruku reči i bratstva.

Plemenita institucija veća staraca, ovih ljudi koji su posvećeni drugim generacijama, kojom sam povezana, jer je to tradicija predaka moje porodice. Među stotinama veća staraca koji su svoj život posvetili ovom plemenitom i božanskom delu, kako bi se uspostavila pravda,kako bi se pronašlo rešenje i kako bi se omogućilo trijumfovanje života i napretka nad neznanjem u vreme kada nisu imali državu i u vreme kada je država radila protiv naroda.

Karavan pomirenja svih ljudi žrtvava i ideala proširio se čitavim Kosovom, šireći mudru reč i mir, reč oproštaja i pomirenja, pružanje ruke razumevanja i bratstva, onako kako je pisao pisac i otadžbinar Adem Demaçi: “Ne onima koji su heroji, koji podižu prst zločinu, već onima koji su heroji i koji pružaju ruku pomirenja”.

Okupljanja u svim sredinama naše zemlje, u svim selima i gradovima, bila su masivna, menjajući se u simbol opštenarodne posvećenosti i otpora nasuprot okupaciji režima, pokazujući toleranciju, razumevanje i bratstvo među sobom, naoružani dostojanstvom i vrlinom opraštanja i održavanja date reči i davanjem “bese”, poštovanjem ove institucije, kao što je bilo karakteristično za naš narod.
 
Opštenarodnom pokretu za oprost krvi na Kosovu su se pridružili ne samo školska i studentska omladina, intelektualci, već su izvanredan doprinos dali i poglavari verskih zajednica, Islamske zajednice kao i Katoličke crkve, kao i što su uvek tokom istorije bili uz narod u njegovim slobodoljubivim težnjama. Posebno želim da se zahvalim Dom Lush Gjergj-u i imamu Xhevat-u Kryeziu.

Pokret za pomirenje, koji je doživeo vrhunac u maju 1990. godine, u Lukinom Veratu, gde je pred više od pola miliona građana pružana ruka pomirenja, putem opraštanja među zavađenim porodicama , otvorilo je put promenama u društvu i našoj državi Kosovo, i ujedinilo je sve u borbi za izgradnju jedne nove države, jedne drugačije države, jedne države prava čiji su osnov Ustav i njeni zakoni, koja podjednako tretira sve njene građane i svakome od njih garantuje slobodu.

Ova inicijativa oprosta krvi je postavila temelj jednog opšteg pokreta koji je vodio prema slobodi Kosova, jednoj državi koja je izgrađena žrtvom čitavih generacija i pomoći koja se nije štedela od strane međunarodne zajednice, posebno od strane Sjedinjenih Američkih Država.

Dragi prijatelji,

Na osnovu mojih ustavnih i zakonskih nadležnosti donela sam odluku o počastvovanju Pokreta za oprost krvi predsedničkim ordenom za pomirenje “Anton Çetta”, za izvanredne zasluge za izgradnju mira i pomirenja među nama.