Govor Predsednice Atifete Jahjaga u nemaèki Institutu za inostrane studije DGAP

Čast mi je da se sastajemo ovde u Berlinu, u ovu važnu instituciju, u vreme kada utvrđujemo budućnost Balkana, i svakih njegovih pojedinačnih zemalja, angažujući se da okončamo dugi period tranzicije sa ciljem izgradnje demokratije – putem produbljivanja naših unutrašnjih reformi – i recipročne saradnje na našim dotičnim putevima u pravcu bolje budućnosti.

Imam posebnu čast da se nalazim ovde u Berlinu – gradu svetskih ljudi – jedan primer izgradnje mira i razumevanja – rušenja zidova podele, koje je pomoglo ujedinjenje ljudi i izgradnji jednog bezbednog sveta.

Sastajemo se u vreme kada Zapadni Balkan, u nadi da se menja pristup u pravcu Evrope, u vreme kada – njegove male zemlje – shvataju da je put blagostanja i razvoja put integracije i saradnje. Nadam se da smo svaki od nas razmišljali, ponaosob, da smetnje koje možemo danas činiti jedan-drugom onemogućavaju još jednoj novoj generaciji da se normalno razvija i da menja njen život.

Odnosi između država na Balkanu nastavljaju biti delikatni, otežani i nepoverljivi. Mi još nismo postigli graditi jedan most povezivanja među nama, nezavisno od tog da u celoj jednoj  zadnjoj deceniji smo činili važne korake napred menjajući pogrešnu percepciju jednog prema drugom. Ipak, ono što je bilo nezamislivo postići – dijalog između Kosova i Srbije – unutar samo jedne godine je pretvooreno u veliki uspeh jer ideja da evropska integracija podrazumeva saradnju i sporazum – je dominirala.

Ove naše zemlje, koje imaju aspiraciju članstva u EZ-e su pravilno shvatile da putem dijaloga mogu rešavati otvorene probleme, ostavljajući na stranu ideju hegemonije i saznati da slušajući jedan-drugog, da razumemo jedan drugog i iznalazimo osnove saradnje. Mi smo tražili jedan način izlaska radi otvaranja naših dotičnih puteva u pravcu članstva u EZ-e, poštujući jedan-drugog ne zaboravljajući našu bolnu prošlost, ali uz davanje prednosti i jačajući rad  u pravcu bolje budućnosti.

Sporazum između Kosova i Srbije je bio moguć jer je naša jedina alternativa bila EZ-e, koja razjasnila da članstvo podrazumeva i uspostavljanje dobrosusednih odnosa, i opšti razvoj koji su isprepleteni sa prevazilaženjem razlika. Takođe je bilo moguće jer razvoj naših društava nije mogao ostati zalog naših odnosa i gubitak šanse za kretanje napred. Dijalog  je viđen kao jedini način rešavanja naših problema, koji su otežavali život naših građana i svakako su blokirali naš put.

Procesi na Balkanu, posebno oni zadnje decenije, su nepovratni, za onoliko koliko je nepovratna i nastala realnost na Kosovu i za toliko koliko je nepovratan evropski put Kosova.

I taj put je zajednički put država Balkan, isprepletan, među zavisan i uslovljen od naše saradnje – iako je individualan put svake države pojedinačno, koji zahteva izgradnju recipročnih odnosa.  Ne može biti opšteg razvoja na Balkanu a niti članstvo ijedne određene zemlje u EZ-e, bez praktičnog rešavanja problema izmešu nas – zemalja Zapadnog Balkana. EZ-e nije zemlja gde se rešavaju naši problemi, nego jedna zemlja gde se gradi naša evropska budućnost  i gde se naše razlike pretvaraju u prednost i naša saradnja se pretvara u jednu važnu vrednost za sve članove ove porodice.

S toga naše kretanje je uslovno. Počevši sa našim unutrašnjim reformama, koje se vrše radi naših građana, bez razlike, - reforme koje podrazumevaju izgradnju država koje se zasnivaju na red, zakon i reforme koje uzdižu svest svakog građanina za njegovu budućnost. One su svakako među nama prepletene, jer suzbijanje negativnih pojava u naša društva, organizovanog unutrašnjeg i preko graničnog kriminala, se ne veže sa našim granicama, nego sa mrežom koja se može proširiti i preko njih čineći neophodnim uzdizanje zajedničkih kapaciteta radi svladavanja ovih pojava.

Mi smo objavili naše posvećenje za Kosovo da izgradimo jedno društvo zasnovano na zakon. Ali mi naše posvećenje za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala pretvaramo u konkretno delo, jer ne želimo da se okvalifikujemo kao crna mrlja u karti Balkana. Mi nastavljamo biti suočeni sa fenomenom korupcije i organizovanog kriminala, nezavisno od toga da smo uspostavili određene institucije i takođe čvrste zakone koji suzbijaju ove pojave nezavisno od zajedničkog rada koje činimo, s početka na smanjivanju ovih tendencija i kasnije u njihovom uništenju. Priznajemo da nismo uspeli činiti onoliko koliko želimo, ali cenimo da kao društvo imamo kapacitete i dodatnih sposobnosti, jer merilo za našu državu su sami naši građani. I njihovu percepciju za negativne pojave mi pretvaramo u zajedničku bitku za njihovo suzbijanje.

Ali ovu borbu, koja ima puni konsenzus društva Kosova, mi činimo zajedno sa evropskom misijom za vladanje zakona, EULEX, koji nastavlja biti važan naš partner. Mi smo samo pet godina država, sa novim institucijama države , gradimo kapacitete da bismo se sučeljavali sa svim velikim izazovima – sa kojima druge države, koje su danas jake, su se vremenom već sučeljavali. S toga u borbi protiv korupcije, organizovanog i drugih teških zločina, i dalje nam treba pomoć EULEX –a  i Evropske Zajednice. Mi smo započeli ovaj proces zajedno i verujemo da ćemo ga zajedno okončati.

Naš put u EZ-e je uslovljen izgradnjom dobrosusednih odnosa na Balkanu, što podrazumeva poštovanje vrednosti naših dotičnih društava i takođe podrazumeva poštovanje integriteta naših država. Dobri odnosi se ne grade samo potpisivanjem sporazuma, nego njihovom praktičnom primenom i svakako priznavanjem samostalnosti svake od naših država.

Napredak u procesu normalizacije između Kosova i Srbije treba da se čini putem ocene sprovođenja sporazuma za normalizaciju odnosa. Poglavlje za poglavljem, korak za korakom! Ocenjivanjem dostignuća u svakoj od tačaka sporazuma i uspešnim zaključivanjem sprovođenja svake faze sve do njegovog završavanja. Kosovo i Srbija treba da grade jedan odnos partnerstva, zasnovanog na poštovanje i obostrano priznanje kao jedan zadnji korak u pravcu članstva u EZ-e. Nijedna država koja cilja članstvo u EZ-e, ne treba da ometa drugu državu u ovaj proces i to se posebno vezuje sa Kosovom i Srbijom. S toga priznanje između dve države, putem konačnog sporazuma bi trebalo da otvara put obema državama da se integriraju u EZ-e. Evropska porodica ne može da dozvoli smetnje na putu državama koje imaju aspiracije članstva, jer to blokira daljnji razvoj i otvorilo bi jednu drugu fazu nesporazuma na Zapadnom Balkanu, ometajući njegov opšti razvoj.

Kosovo nije zemlja sa zajedničkim upravljanjem a niti deli svoj suverenitet sa nikim drugim. Ona prihvata saradnju sa svakom državom i svoj suverenitet ima povezan sa EZ-e. Kosovo nije država koja zajedno su-organizira svoje upravljanje sa nijednom drugom državom, ali koja poštuje pravo svake države da brine za njenu zajednicu, van svojih granica, poštujući načela i međunarodne demokratske norme. I, Kosovo nije država nikog drugog, osim njenih građana, ravnopravnih – uz sva Ustavom garantovanih prava.

Ja razumem da promene ne mogu se izvršiti odmah i bez potresa u naša društva. Promene koje priznaju ove nastale realnosti na Balkanu! Ali one treba da počnu od nas – jer buduće generacije ne mogu ostati zalog naših hladnih odnosa i zalog nedostatka dokazanog rukovodstva.

Gradnjom jednog demokratskog društva, gde su ljudske vrednosti važnije i gde diverzitet jeste njeno blago, Kosovo kao jedna nova država u Evropi je podelila zajedničke vrednosti sa svakom drugom zemljom EZ-e. Mi smo u prošlosti patili zbog nedostatka uzajamnog poštovanja među ljudima i isto tako od neravnopravnog tretiranja i ne želimo da nam se ponovi istorija. Ciljamo graditi jednu sveobuhvatnu državu, gde će kulture međusobno zajedno saživeti – početno vraćanjem poljuljanog poverenja među zajednicama i obnavljanjem povezanosti isprekidanog komuniciranja između njih. Mi želimo da se osiguramo da smo postavili dijalog sa našim građanima, svugde u svakom kraju zemlje, bez obzira na zajednicu, jer želimo da Kosovo bude zemlja ravnopravnih državljana, koja obezbedi opšta društvena načela – vladanja zakona i napretka, tolerancije i poštovanja ljudskog dostojanstva.

Mi ne želimo ponovo videti prizore prošlosti, one o bežanju naših građana van Kosova u potrazi za jednim boljim životom, bilo gde, jer jednog dana mi ćemo završiti u Evropu, ravnopravni sa svakom drugom državom, razvijeni i napredni. Hiljade naših građana koji su danas tražili sklonište u zemljama Evrope, bilo to i u Nemačku, su ljudi koji su pobegli u potragu za jednim boljim životom, bez da se sete da je ta istorija bekstva i scena nasilja  jednom za uvek okončana.

Mi smo nova država u izgradnji, država koja traži način za obnavljanje interesovanja inostranih investitora  i stranog kapitala, koje će doneti sigurnost, blagostanje i opšti napredak zemlje. I mi ćemo garantovati više stabilnosti, funkcioniranja države, reda i zakona. Osigurati ćemo jednu vaspitanu radnu snagu sa čvrstom voljom za menjanje današnjeg postojećeg toka nezaposlenosti. Ova generacija mladih, koja raste i razvija se sa svojim evropskim vršnjacima ili bilo gde druge u svetu treba da uživa jednu jasnu evropsku perspektivu kao svaki drugi mladi čovek u Evropu. Mi takođe želimo jednu jasnu evropsku perspektivu, otvorena i sigurna vrata, sa liberalizacijom viza za naše građane, koji su jedini u celoj Evropi ostali bez slobode kretanja. Ne želimo skraćivanje puta nego ravnopravan tretman sa svima ostalim.

Procesi na Kosovu do danas su bili određeni hladnim odnosima sa Republikom Srbijom, koja je držala u zalog građane srpske zajednice, bilo na severu ili jugu zemlje, i jedan odnos koji je ciljao održati zaleđen konflikt na Balkanu. Naš razvoj i napredak je bio uslovljen od ovog zaleđenog odnosa, koji je uticao i na odnos EZ-e sa Kosovom. Ali ovaj se odnos sada stavlja u kolosek, na nepovratni put završavanja države Kosovo i zaključivanja njenog teritorijalnog integriteta, bez podele, bez otcepljenja i bez ponovnog crtanja granica na etničkim osnovama.

Severni deo teritorija Republike Kosovo, samim tim ne kontrolirana od domaćih institucija niti od onih međunarodnih već niz godina, vratiti će se normalnosti nakon opštinskih izbora koji će se uskoro, za par dana, održati. Srpska zajednica na severu teritorija će biti deo ustavnosti i zakonitosti Kosova, uz pune garancije za jedan normalan i napredan život za njih. Zajedno sa svim drugim građanima Kosova, ravnopravni i sa jednakim mogućnosti za sve.

Prvi put zadnjih 14 godine Kosovo će organizovati opštinske izbore na celoj svojoj teritoriji, istovremeno, pružajući mogućnosti za sve građane da glasaju slobodno, bez straha i na demokratski način  za biranje svojih legalnih i legitimnih predstavnika. Posle ove faze, zajednice će uživati svoja prava, šira opštinska prava, koje njima omogućava razvoj i napredak u okviru Kosova. Uspostavljeno vladanje zakon u ovom delu Kosova, podrazumeva udaljavanje svih paralelnih ilegalnih struktura, i političkih i onih bezbednih, koje su duži vremenski period podržane od Srbije. Republika Srbija treba da odustane od njihove podrške i da dozvoli uspostavljanje institucija Kosova u ovom delu teritorija, omogućivši uspostavljanje i razvoj ustavnog poretka.

Republika Srbija treba da odustane od ideje podele Kosova, na etničkoj osnovi. Treba da odustane od razmišljanja, da Kosovo može razmeniti deo njenog teritorija, onako kao što treba da se povlači od ideje zamrzavanja konflikta, u bilo kom delu teritorija zemlje.  Niko ne može odlučiti u ime Kosova, za ijedan deo njenog teritorija, osim samih građana Kosova i njihovih legitimnih rukovodilaca. Niko nema pravo odlučiti o sudbini budućnosti Kosova i njenih građana, osim njih samih – slobodnih i ravnopravnih ljudi države Kosovo.

Ovo je osnovni preduslov za povraćaj poverenja građana na institucije Kosova i za zajedničku izgradnju jedne bolje budućnosti. Mi želimo da putem procesa izbora dokazati da smo organizovana, funkcionalna, sveobuhvatna i demokratska država, koja ima svoje odgovornosti za svakog građanina zemlje, bez obzira na njegovu pripadnost.

Opštinski Izbori na Kosovu će instalirati pravnu državu unutar ove države. Uspostavljaće teritorijalnu celovitost Kosova, bez korišćenja sile, upotrebom slobodnog glasanja građana zemlje. I niko ne može pretendirati da bilo koji deo teritorija Kosova, bilo ono i na severu, pripada nekom drugom. Srpska zajednica na Kosovu će živeti u okviru Republike Kosovo, sa istim pravima kao i svi ostali građani Kosova. Garantovani i bezbedni, bez barikada i bez ostalih blokada, bez ilegalnih kretanja kroz teritoriju Kosova. Oni će glasati i izglasati će se, onako kako im garantuje ovo pravo i Ustav Republike Kosovo, da biraju njihove legitimne i legalne ljude, koji će raditi za Kosovo i u okviru Kosova.

Ovo je današnje Kosovo, i njena vizija za budućnost je jasna i trasirana. Razvijena zemlja. Zemlja sa evropskim standardima, koja gradi mir i stabilnost sa svima. Koja poštuje vrednosti svakoga i koja traži njeno poštovanje. Jedna zemlja njenih građana koji odlučuju o svojoj sudbini slobodno i bez straha. Jedna država budući član EZ-e, koja globalno doprinosi.