Govor predsednice Atifete Jahjaga na završnom sastanku Nacionalnog saveta za preživele seksualnog nasilja tokom rata

Želim vam dobrodošlicu na završni sastanak Nacionalnog saveta za preživele seksualnog nasilja tokom rata. Pre dve godine, posebnim dekretom sam osnovala ovaj mehanizam, kako bih rukovodila institucionalnim i društvenim diskursom radi tretiranja preživelih seksualnog nasilja tokom rata koordinirajući naše postupke, na osnovu odgovornosti i nadležnosti.

Poštovani premijeru  g. Mustafa,
Poštovani ministri,
Poštovani ambasadori,
Poštovani članovi Nacionalnog veća za preživele seksualnog nasilja tokom rata
Poštovani učesnici,
Dame i gospodo,

Želim vam dobrodošlicu na završni sastanak Nacionalnog saveta za preživele seksualnog nasilja tokom rata. Pre dve godine, posebnim dekretom sam osnovala ovaj mehanizam, kako bih rukovodila institucionalnim i društvenim diskursom radi tretiranja preživelih seksualnog nasilja tokom rata koordinirajući naše postupke, na osnovu odgovornosti i nadležnosti.

S ponosom se sećam prvog sastanka Nacionalnog saveta 07.03.2014. godine, kada smo jednoglasno, po prvi put u institucijama i u društvu izrazili našu odlučnost da razbijemo tabu koji je okruživao ovo pitanje veoma dugo.

Jednoglasno smo izrazili našu posvećenost da se borimo protiv stigme koja i dalje okružuje preživele seksualnog nasilja tokom rata i kako bismo neumorno radili da sve žrtve ovog ratnog zločina tretiramo onako kako smo tretirali i sve ostale kategorije koje su proizišle iz rata, uz poštovanje i dostojanstvo, priznajući njihovu žrtvu.

Imali smo puno posla, pošto za 15 godina nismo uspeli da tretiramo ovu tešku ratnu posledicu kako je trebalo, od strane institucija i od strane društva, ćutali smo i kada smo počeli da razgovaramo o zakonskom priznavanju jasno je dokazano da još uvek nismo prihvatali teške posledice ovog ratnog zločina i iznad svega nismo bili spremni da prihvatimo naše odgovornosti prema hiljadama nedužnih građana naše zemlje  nad kojima je seksualno nasilje korišćeno kao ratni zločin.

Užasan zločin seksualnog nasilja je žrtve držao zarobljenim unutar užasa koje su preživeli, ućutkane, stigmatizovane i osramljene od strane čitavog društva.

I dok smo mi birali tišinu, mi smo i pojedinačno i kao društvo i kao institucije postali deo nepravde koja je izvršena nad žrtvama seksualnog nasilja.

Ponosna san što smo preko Saveta uspeli da razbijemo ćutnju, da razbijemo tabue oko ovog pitanja i da izmenimo pravac istorije, pretvarajući naše društvo u snažnog podržavaoca preživelih seksualnog nasilja tokom rata.

Na ovom sastanku imamo mnogo toga da podelimo o našim uspesima tokom ove dve godine, o društvenoj i institucionalnoj mobilizaciji, o solidarnosti koju smo dokazali, o angažovanju i institucionalnoj posvećenosti kako bismo preživelim pružali zakonsko priznanje, pristup psiho-socijalnim i zdravstvenim uslugama, pristup pravdi, pristup ekonomskom jačanju i iznad svega priznavanje zločina koji je nad njima izvršen.

Putem Saveta mi smo uradili puno posla, postavljeni su dugoročni ciljevi o pravičnom i dostojanstvenom tretiranju za preživele seksualnog nasilja tokom rata, pružajući i ostalim zemljama sveta da se suoče sa sličnim ratnim posledicama,, dobar primer  kako jedno društvo treba da tretira njegove preživele, uzimajući pod rukovodstvo najviše institucije u državi, Predsedništva.

Tokom ove dve godine postigli smo da mobilizujemo međunarodno mnjenje o  ovom pitanju koje manje više dobro poznato i prihvaćeno, pronalazeći podršku državnih lidera u čitavom svetu koji  se zalažu za pravdu za preživele seksualnog nasilja tokom rata, kao što su predsednik Albanije, predsednica Malte, državna ministarska Ujedinjenog Kraljevstva, baronica Anelay i koji pružaju direktnu podršku za preživele obuhvatajući i njihovo ekonomsko jačanje kao što je koreanska organizacija Sungjoo Kim.

Čuli smo glas nevladinih organizacija žena koje su godinama tražile pravdu i prava za preživele, priznavajući njihov cenjeni doprinos i čineći ih partnerima u svim državnim procesima koje smo pokrenuli, počevši od zakonskog priznavanja, pružanja zdravstvenih usluga, pristup pravdi kao i podizanje društvene svesti, i sve to kako bismo svim preživelim garantovali prava koja im pripadaju na osnovu međunarodnih konvencija.

Uz pomoć naših međunarodnih prijatelja postigli smo da Kosovo učinimo i delom globalnih inicijativa za sprečavanje seksualnog nasilja kao ratnog sredstva, inicijativa koju je pokrenulo Ujedinjeno Kraljevstvo, da pružamo bolje uslove života uz pomoć Američke ambasade i ambasade Turske, UNWOMEN-a, da podignemo društvenu svest mnogobrojnim događajima ističući film „Tri prozora i jedno vešanje“, režisera Isa Qosja i producenta Shkumbin-a Istrefi, umetničku izložbu „Mislim na tebe“ umetnice Alketa Xhafa Mripa i producentkinje Anna di Lellio, i alpinistkinje Merite Gashi koja je penjanje na vrh Kilimandžara posvetila pravdi i preživelim seksualnog nasilja tokom rata.

Zaključivanje rada Nacionalnog saveta za preživele seksualnog nasilja tokom rata označava i završetak njegove misije ali ne i naših obaveza da preživelim pružamo pristup njihovim pravima.

Nasuprot, svedoči da smo mi kao institucije i kao društvo postigli da identifikujemo naše odgovornosti, da preuzmemo obaveze koje imamo prema preživelim, da stvorimo međusobnu saradnju, sa stvorimo potrebnu zakonsku infrastrukturu, potrebne strategije i jasnu viziju kako bismo garantovali preživelim sva njihova prava.

Nama je kao društvu trebalo mnogo vremena da nađemo pravi put u tretiranju ove teške ratne posledice. Ali, na dobrom smo putu, i sada su nam i kao institucijama i kao društvu jasne naše obaveze koje treba da nastavimo i da budemo oprezni i posvećeni tome da ih ispunimo.

Proces rehabilitacije preživelih seksualnog nasilja tokom rata je jedan dugoročan proces koji traži angažovanje svakoga, proces kroz koji treba da prođemo zajedno kao društvo.

Mi treba da se trudimo da se posledice ovog ratnog zločina ne prenesu na buduće generacije.

Poštovani premijeru, ja od vas očekujem da tretirate sa prioritetom i da se posebno usredsredite na preživele seksualnog nasilja tokom rata, kako biste im pružali prava koja im pripadaju.

Svesna problema koji su se dešavali u ostalim socijalni kategorijama koje su proizišle iz rata, očekujem od svih stranaka da pokažu potrebnu ozbiljnost u utvrđivanju statusa žrtava seksualnog nasilja tokom rata koji je započet 17 godina nakon rata, i da ne dozvolite manipulacije u ime ove kategorije koja je mnogo propatila.

Ja od naših institucija očekujem da pokažu dodatni oprez prema ovom petogodišnjem procesu prijavljivanja za zakonski status, preduzimajući sve potrebne akte kako bismo ovu kategoriju tretirali s najvećom pažnjom, ne kasneći sa procesima, već priznavajući njihovu žrtvu pružajući im pristup dostojanstvenim pravima.

Od sistema pravde očekujem da oživi Strategiju za pristup pravdi koja je sastavljena u okviru Saveta. Još uvek nemamo nijednu kažnjenu osobu za ovaj ratni zločin na Kosovu, očekujem njihovu posvećenost da donesu pravdu za ovaj ratni zločin i njihovo angažovanje da preživelim pružaju profesionalan pristup i dostojanstven pristup poštujući njihova prava i potrebe.

Od međunarodne zajednice očekujem da nastavi da podržava još više pokušaje našeg društva i naših institucija da donesu pravdu za preživele i još veće angažovanje kako bi se ovaj ratni zločin koji se dogodio na Kosovu priznao i kako bi se zločinci koji su izvršili ova užasna ratna dela, a koji se nalaze van teritorije Kosova gonili.

Od čitavog našeg društva očekujem da poštuju žrtvu preživelih i da nastave da podržavaju njihove pokušaje da izgrade život u miru, daleko od ovog zločina.

Poštovani učesnici,

Tokom ovih godina, mog mandata kao predsednice, sastala sam se sa mnogim preživelim seksualnog nasilja tokom rata po čitavom Kosovu. Ja sam bila svedok hrabrosti mladih devojaka i žena, koje su i nasuprot užasu koji su preživele našle snagu da ponovo izgrade njihove živote, da se staraju o deci i njihovim porodicama, koje se svakoga dana bore sa užasima koje su preživele  i koje se nikada nisu predale. Žene koje jedna drugu ohrabruju kako bi preživele i koje jedna drugoj govore da su one heroine našeg društva.

Želim da izrazim posebnu zahvalnost svima njima i da im kažem da ću nastaviti da neumorno radim sve dok one ne budu imale pristup svim pravima koja im pripadaju.

Ja od njih tražim da nađu snagu i hrabrost i ovaj put da traže njihova prava, da se prijave za njihov zakonski status, kako bi dobile sve usluge koje su predviđene zakonom i koje se pružaju od strane državnih institucija.

Tražite vaša prava. Vi niste krive, sramota nije nad vama, sramota i krivica su nad zločincima koji su počinili ovaj užasan ratni zločin.

Poštovani članovi Saveta i mnogobrojni partneri,

Želim da vam izrazim posebnu zahvalnost na posvećenosti koju ste dokazali i na neumornom radu tokom ove dve godine kako bismo identifikovali naš zajednički institucionalni i društveni put prema pružanju prava preživelim seksualnog nasilja tokom rata.

Tokom ove dve godine zajedno smo postigli da izmenimo njihove priče. Sada su to postale priče preživelih, koje imaju podršku institucija, zajednice, privatnog sektora, koji su počeli da ih smatraju potencijalom za razvoj njihovih kompanija, javnog sektora koji je počeo da ih vidi kao partnere u sveopštem unapređivanju društva. 

Uz mnogo truda smo ponovo zadobili njihovo poverenje, nakon što smo veoma jasno rekli da nije njihova krivica i nakon što smo konkretnim koracima delovali kako bismo dokazali našu posvećenost njima.

Posebna zahvalnost civilnom društvu, koji je svojim radom, angažovanjem i konkretnom posvećenošću učinilo sve što je bilo moguće u njihovom kapacitetu, kako bi izašlo u pomoć ovim žrtvama. Nakon rata oni su bili jedina otvorena vrata za ove žrtve.

Kažem im da mi priznajemo njuhovu žrtvu, i da ćemo ostati posvećeni našoj misiji da njima donesemo mir. Naše društvo ne može imati mira, dok one ne nađu mir.