Govor predsednice Atifete Jahjaga na konferenciji „Kosovo Tallks EU“

Poštovani predstavnici institucije Republike Kosova, poštovani predstavnici ambasada i međunarodnih misija na Kosovu, poštovani gosti i učesnici dame i gospodo,

U 2008. godini Kosovo je postalo nezavisna država. Legitimni predstavnici naroda Kosovo proglasili su nezavisnost Kosova uvrstivši Kosovo medu slobodnim, suverenim i demokratskim zemljama sveta. Kao institucije i društvo zakleli  smo se da cemo stvoriti sveobuhvatnu i prosperitetnu državu sa jasnom evropskom perspektivom i snažnim partnerstvom sa Sjedinjenih Americkim Državama.

Cetiri godine kasnije, Kosovo je usvojilo i oživotvorilo viziju, koja je u prvom redu bila jasno predstavljena Sveobuhvatnim predlogom za rešavanje statusa Kosova i po tom je obuhvaceno i u Ustavu Republike Kosova. Gradani Kosova i državne institucije su ispunili glavu vecinu obaveza koja proizilaze iz ovog plana, svakog dana produbimo državotvorstvo u skladu sa ciljem da stvaramo zemlju jednakih mogucnosti. Republika Kosovo je multietnicko društvo sastavljena od Albanaca i ostalih zajednica koja se upravlja na demokratski nacin. Na osnovu Ustava, Kosovo se gradi kao zemlja svojih slobodnih i jednakih gradana sa zagarantovanim pravima i slobodama i uz ravnopravnost svakog gradana pred zakonom ali i u svakodnevnom životu. Kosovske institucije  uzimaju za ozbiljno potpuno sprovodenje osnovnih ljudskih prava i sloboda, medunarodno priznatih  kao i  kolektivnih prava zajednica i njihovo potpuno ucešce u institucionalnom životu Kosova. U praksi, naša sveobuhvatna vizija podrazumeva ne fovarizaciju bilo koje etnicke grupe na uštrb druge.

Na protiv, predvidaju se jasne i snažne zakonske odredbe za zaštitu zajednica. Za izgradnju i obezbedenju razvoja Kosovo kao  zemlje više etnickih gradana izgradimo poverenje izmedu gradana bez ikakve etnicke, rasne polne ili bilo koje razlike posvecenjem velikog znacaja politici povratka i izgradnje dobrih medu etnickih odnosa. I ako je pomirenje dugacak proces, mi ciljamo integraciju i potpuno ucešce etnickih zajednica u institucionalnom životu na lokalnom i centralnom nivou. To podrazumeva opšti ekonomski, kulturni i politicki razvoj svih zajednica na Kosovu. Etnicke zajednice na Kosovu su predstavljene u Skupštini – najvišoj predstavnickoj instituciji  zemlje putem rezervisanih mesta. Od 120 poslanika, 20 poslanicka mesta su rezervisana za predstavnike manjinskih zajednica koje cine  manje od 10% opšteg stanovništva Kosova.

Srpska zajednica, kao najveca manjinska zajednica Kosova aktuelno ima 13 poslanickih mesta od kojih 10 rezervisanih i tri dobijenih na izborima. Srbi i ostale zajednice neprekidno su predstavljene na centralnom nivou i kao deo politickih koalicija rukovode zemljom. Vlada Kosova ima jednog zamenika premijera iz srpske zajednice kao i tri ministarstva koje vode pripadnici ove zajednice.  Jedan je ministar predstavnik turske zajednice. Takav pogled i pristup postoji i u dinkasterima javnih službi. Kosovska policija, bezbednosne snage Kosova i ostale civilne službe reflektiraju više etnicki sastav Kosova. U svojstvu predsednice Kosova, pri svom uredu imam Konsultativni savet zajednica, sastavljen od predstavnika svih zajednica, forum u kojem predstavnici zajednica mogu adresirati bilo koju svoju zabrinutost ili potrebu. Za osiguranje zakonske zaštite zajednice svako amandamentovanje Ustava ili zakona koji zadire u prava zajednica može biti obustavljen od njihovih predstavnika u Skupštini. Na lokalnom nivou, uspešno smo zaokružili stvaranje novih opština i decentralizaciju što je najviši nivo lokalne samouprave po evropskim standardima, u cilju da gradanima Kosova i pripadnicima etnickih zajednica pružamo ucešce u stvaranju razvojnih politika za njihove specificne potrebe. Opštine gde manjinske zajednice cine vecinu  garantiraju održiv razvoj stanovništva i planiranje buducnosti. U potpunoj je nadležnosti opština lokalni ekonomski razvoj, imenovanja osoblja policije, prvostepenih sudova, imenovanje u prosveti, zdravstvu i kulturi. Odluke opština koja mogu biti u raskoraku sa zakonodavstvom ne mogu biti poništene od centralne vlade nego samo od Ustavnog suda. Kao deo ovog procesa decentralizacije na teritoriji Republike Kosova stvorene su šest novih opština, imajuci u obzir etnicku strukturu, sa srpskom vecinom. Ovim opštinama su održani opštinski izbori i izabrani su lokalni i legitimni predstavnici srpske zajednice. Ove opštine su potpuno ravnopravne u nadležnostima i svojim ingerencijama jednako kao što je i glavni grad Kosova – Priština.  

Kosovo ima dva nivoa autonomije i to centralni i komunalni. Na Kosovu sve zajednice su jednake i nema nadglasavanja na nijednom nivou po bilo kom pitanju.  Uz  ove zakonske odredbe i garancije mi smo išli korak dalje, priznali smo pravo Srbiji kao susedne zemlje,  da pokaže interesovanje sa srpsku manjinu na Kosovu,  za pružanje svestrane pomoci u svim oblastima uz prethodni dogovor sa Vladom Kosova ali i direktno sa opštinama. Ovo smo rešili zakonom  i na transparentan nacin. Republika Kosova svojim Ustavom i doticnim zakonima obezbeduje ocuvanje i zaštitu kulturnog i verskog nasleda svih etnickih grupa. Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kao jednoj od verskih zajednica Kosova,  njenim verskim predstavnicima, imovini i aktivnostima se pruža bezbednost i povecana zaštita za obezbedenje autonomnog funkcionisanja. Kao rezultat ovih ustavnih odredbi i slobodno izražene volje gradana Republike Kosova za stvaranje demokratske i funkcionalne države, nealbanske zajednice na Kosovu su postale integralni deo državotvorstva. Mi, institucije  Kosova uspeli smo da sprovodimo ove odredbe u  velikoj vecini u našoj zemlji, ali zajednicki izazov ostaje sprovodenje Plana Ahtisarija i prostiranje ustavnosti i zakonitosti na celoj teritoriji Republike Kosova. Kada to kažem imam u obzir tri opštine na severu moje zemlje  gde se primecuje istaknuto delovanje ilegalnih struktura povezanih sa kriminalnim strukturama koje povremeno  iniciraju situaciju anarhije.

Mi želimo da Srbi tamo realiziraju  svoja prava kao i pripadnici srpske zajednice na ostalim delovima Kosova.  Integracija ne znaci asimilaciju, nego znaci ucešce i preuzimanje odgovornosti u našem institucionalnom životu i društvu koje stvaramo. Koristim priliku da pozivam Srbe sa severa da se udalje od barikada i da se prikljuce svojim  sunarodnicima u institucijama, da izaberu svoje predstavnike na demokratski nacin i da zajednicki izgradimo i razvijamo Kosovo u miru, ka zajednickog našeg cilja – integracije u evropsku porodicu. Poštovani ucesnici, konferencije, napredak Republike Kosova i njeno ojacanje kao države, mere i politike koje preduzme za uspostavljanje zakona i reda i za ekonomsku održivost, su obaveze koje proizilaze iz našeg Ustava i licna je naša privrženost  doprinos miru i stabilnosti u regiji, za saradnju i kooperaciju medu zemljama. Sa aspekta vladavine Zakona, institucije Republike Kosova  dopunjuju zakonodavstvo prema normama i evropskim standardima u cilju povecanja efikasnosti u borbi protiv organizovanog kriminaliteta i korupcije, globalnih fenomena koji nisu ostavili po stranu ni Kosovo. Preduzeli smo i odredene korake koji su veoma znacajni:  poštujuci nacelo da niko ne može biti iznad zakona, javni zvanicnici Kosova su pod istragom i ne mogu se sakriti iza imuniteta, kao što je konstatovao svojom odlukom i Ustavni sud Kosova. U toku smo izrade zakona o konfiskaciji imovine koja je stecena kriminalom. Ojacali smo kriterije za imenovanje sudija i tužioca, poštujuci i cuvajuci profesionalne kriterije i nacela kao i etnicku i polnu pripadnost. Cinimo neprekidne napore da se ukljucimo u regionalnim i medunarodnim organizacijama i da u saradnji sa sudskim i policijskim organima zemalja regije doprinosimo borbi protiv ovih negativnih pojava kao što su: organizovani kriminalitet, trgovina belim robljem,  kontrabanda i medunarodni terorizam. U svakoj prilici organizacije za zaštitu reda i zakona na Kosovu pokazale su se spremne za razmenu informacija i za saradnju sa homolognim institucijama u Evropu i Ameriku. Kosovo nastavlja da bude veoma interesovana za ukidanje politickih barijera koje sprecavaju saradnju, jer je to u uzajamnom interesu zemalja regije ali i Evrope u celini. Republika Kosova nije izvor kriminaliteta niti  izvoznik.

Ali, Kosovo je tranzitna zemlja  kontrabande i organizovanog  kriminaliteta i sa našom politikom „nula tolerancije“ imamo za cilj da prekidamo put svim oblicima kontrabande, ilegalnoj trgovinom drogom i belim robljem i da prekidamo  veze medunarodnom terorizmu koji koristi i Kosovo kao most za Evropu. Za to je u interesu svih da Kosovo bude clan EUROPOLA  i INTERPOLA  kao i u svim mehanizmima bezbednosti.  Kosovo je izgradio svoje kapacitete kao što je policija Kosova, ali i tužioci i sudije školovani i osposobljeni prema najvišim standardima zemalja EU i SAD, mogu dati doprinos kao ravnopravni deo infrastrukture za borbu protiv krijumcarenja i organizovanog kriminaliteta na regionalnom i globalnom nivou. Republika Kosova postao je respektabilni faktor u regiji razvijajuci dobrosusedske odnose sa svim susedima. Sklopili smo niz dogovora i protokola koji olakšavaju slobodan tok kapitala i slobodno kretanje ljudi koji ojacaju medudržavnu saradnju u svim oblastima a posebno u trgovinu, razmenu robe i ekonomski razvoj. Podsticajuci medu granicnu saradnju i koristivši zajednicke ljudske  potencijale i prirodne resurse. Mi želimo da takve odnose imamo i sa našim susedom, Republikom Srbijom, i da postižemo dogovore i da potpišemo sve protokole koji normaliziraju odnose izmedu naših zemalja i olakšavaju život gradanima u obe zemlje. Posredovanjem EU, u Briselu, održava se dijalog izmedu delegacija naših zemalja, koji ima za cilj normalizaciju odnosa i olakšanje života gradana nalaženjem prakticnih rešenja za niz pitanja i problema, koji ostaju kao posledica rata.

Licno sam dala podršku dijalogu jer cenim da je to jedino i najbolje rešenje, put kojim oba naroda i obe zemlje mogu normalizirati svoje odnose nakon ovog teškog perioda kroz koji su prošle naše zemlje. Ovaj tehnicki dijalog prethodi državnim bilateralnim dogovorima, koje su naše zemlje obavezne da medusobno potpišu pre nego što pocinje proces evropskih integracija. Kosovo i Srbija mogu biti clanice EU jedino pomagajuci se uzajamno, jer buducnost cele regije i naših naroda, je clanstvo u EU i NATO. Dame i gospodo,  nezavisnost Kosova je izraz slobodne volje naroda Kosova, svih gradana bez razlike. Nezavisnost je  isprepletanost  ove volje i nepoštedne medunarodne podrške. Nezavisnost Kosova je nepovratan proces, priznat od 85 svetskih zemalja, SAD-a i 22. od 27 zemalja clanica EU. Kosovo su priznale 5. od 7. zemalja regije Balkana. Nadamo se dolazak ovde da vidite i da se upoznate sa najnovijem poglavljem Kosova da ce vam pomoci  u sensibilizaciji javnog mnjenja u vašim zemljama i da cete uticati kod vaših vlada da donesu odluku o priznavanju države Kosovo. Takva odluka otvorila bi evropsku perspektivu  za Kosovo i pomoglo bi u ojacanju demokratskog procesa.

Slucaj Kosova  je sui-generis i kao takav ne odnosi se na slican slucaj ni u slucajevima kada se pokušava da se kaže da su slicni u vašim zemljama. Proglašenje nezavisnosti jedne zemlje zavisi od predanosti njenog naroda da živi u slobodi, suvereno i dostojanstveno. Zavisi od medunarodne podrške koju dobiju zahtevi naroda i zavisi od cinjenice da ova nova država bude faktor mira i stabilnosti u regiji. Republika Kosovo je priznata u svojoj teritorijalnoj celokupnosti, i izgradena je u gradanskom nacelu i ima svoju suverenost i potpuni subjektivitet. Za to nema podele Kosova. Nema podele Srbije, nema razmene teritorija, nema premeštaj stanovništva. Ja sam snažno protiv ovih opcija jer su to bile opcije od prošlog veka, koje su uzrokovale mnoga nasilja i patnji  narodima cele regije. Moramo uciti iz istorije moramo gledati prema buducnosti a ne prema prošlosti. Sadašnjost ne može biti talac prošlosti. Zajednicki moramo prema buducnosti. Ova je epoha integracija i snažno moramo zajednicki raditi da izgradimo bolju buducnost za sve nas.

Poštovani ucesnici želim vam uspešan rad u ovoj konferenciji. Verujem da ce vaša debata dati rezultate  i da ce pružiti rešenja i pristupa  koji ce približavati narode i zemlje, da stvara klimu razumevanja i saradnje i da cete  u mojoj zemlji, Republici Kosovu sklopiti poznanstva i prijateljstva što ce uciniti da vi dolazite opet na Kosovu, jer mi balkanski narodi imao šta ponuditi jedan drugome, u kulturnim razmenama, tradicije ali radicemo u zajednickim projektima i da pomažemo napredak naših zemalja.

Hvala!