Govor Predsednice Atifete Jahjaga na 11. Međunarodnom Kongresu Beča

Predsednica Republike Kosovo, gospođa Atifete Jahjaga, danas je održala govor na temu “Vizija za Evropu“ u 11. Međunarodnom Kongresu Beča (11-th International Vienna Congress – Com-Sult).

Kongresu prisustvuju političari, diplomati, stručnjaci ekonomske oblasti, istaknuti međunarodni nobelovci i poznate svetske ličnosti.

U nastavku sledi govor Predsednice Jahjaga u celosti:

Zadovoljstvo je biti danas sa vama ovde i da zajedno delimo poslednja zbivanja i  dostignuća na Kosovu
 
Dozvolite mi da počinjem izražavanjem da se osećam počašćena da se nalazim u Beč, u ovu prijateljsku državu, koja je pomogla Kosovo i region da ostavlja za sobom gorku prošlost.

Danas želim da sa vama govorim oko jednog važnog postupka preduzetog od strane institucija i naroda Kosova u cilju normalizacije odnosa sa našim susedima i otvaranja novog poglavlja saradnje.

Kada smo počeli raditi za članstvo u EZ-e, mi smo se sučeljavali sa jednom važnom istinitošću. EZ-e ne želi uvoziti sukobe.

Odnosi na Balkanu, između država, nastavljaju biti krhki, teški i sa puno ne poverenja.

Mi još uvek nismo postigli uspostaviti mostove povezanosti među nama, usprkos nekih preduzetih važnih koraka tokom zadnje decenije u cilju menjanja percepcije jednog prema drugome.

Ali povrh toga, ono što je bilo nezamislivo pre godinu dana –dijalog između Kosova i Srbije – postao je najveći uspeh s toga što je nadvladala ideja Evropske integracije- ideja  saradnje i razumevanja.

Iako postojimo kao posebne države i nosioci smo naših sudbina, naše budućnosti su međusobno povezane, posebno pošto kanimo da se uključimo jednoj Zajednici koja simbolizuje miroljubivu koegzistenciju i ekonomsku međuzavisnost.

Mi smo trebali naći snage i hrabrosti da bismo adresirali ono što je bila najteže tokom prošle decenije, otvaranje poglavlja političkog pomirenja sa Srbijom i da obezbedimo prihvatljiv/ zadovoljavajući smeštaj zajednici Srba koji žive na severnom delu Kosova koji su zadržani kao taoci  zbog nedostatka volje Srbije da prizna realnost jednog nezavisnog Kosova.

Dialog potpomognut od EZ-e i podržan od SAD-e jeste jedini način za obnavljanje ravnopravnih odnosa između nas.

Dialog ima za cilj da obezbedi stabilnost i da ublaži tenzije u regionu putem izbora koji sadrže najbolje Evropske standarde i prakse.Mi smo krenuli u proces dijaloga ubeđeni da samo putem ovog procesa mi možemo postići potrebnu stabilnost  za konsolidaciju naših država, obnovu naših ekonomija i da gradimo susedne odnose koji obezbeđuju našu evropsku budućnost.

U ovom procesu, mi smo tražili političku i društvenu  sveobuhvatnost. Jer je ovo bila uzvišena investicija koja prevazilazi ideološke granice i dnevnu politiku.

Jer – ja čvrsto verujem da- ono utvrđuje kretanje naše zemlje i dotakne život svakog građanina.

Tokom nastojanja za gradnju konsenzusa mi smo naišli na skepticizam, koji se treba razumeti u kontekstu naše prošlosti sa Srbijom i jednog velikog broja propalih sporazuma koji su prouzrokovali mnogo patnji građanima moje zemlje.

I dok su sećanja na rat i njene posledice još uvek sveža- kao što nas podseća otkrivanje jedne masivne grobnice u Srbiji, ne tako daleko od naše granice sa Srbijom, u kojoj se veruje da se nalaze tela albanskih civila.

Kao lider najviše institucije moje zemlje, ja sam podržala dijalog između dve nezavisne zemlje- uključujući i moj sastanak sa Predsednikom Srbije prošle godine u Bruksel

odlučni da okrenemo jednu novu stranicu u izgradnji jedne vizije za budućnost celog regiona. Nijedna država ne može držati kao taoca budućnost naših građana. Prošle godine smo završili sporazum o ukidanju ilegalnih struktura Srba koje su delovale na severu.

S uspehom smo uključili članove ove zajednice u Policiji Kosova.

Mi smo održali lokalne izbore po prvi put u celoj teritoriji Kosova birajući predsednike opština i opštinske poslanike koji – verujemo – predstavljati će sve građane Kosova.

Isto tako smo postigli sporazum o energiji, integriranom nadzoru granice, transportu, porezu i carini, dokumenata, te smo otvarali kancelarije za vezu u oba glavna grada.

Sporazumi koji obezbeđuju stabilnost i konačno sporazumi koji pružaju veću bezbednost za ceo region.

Ovi sporazumi treba da se primene u celosti. I proces normalizacije između Kosova i Srbije treba da se vrednuje poglavlje za poglavljem  i korak za korakom!

Ceneći primenu svakog aspekta sporazuma i obezbeđivanjem uspešnog okončanja svakog perioda implementacije dok stižemo na kraju. Kosovo i Srbija treba da grade jedno obostrano partnerstvo, zasnovano na obostrano priznanje, kao konačni korak u pravcu integracije u EZ-e.

Ni jednoj državi koja cilja integraciju u EZ-e ne treba dozvoliti da ometa neku drugu državu u ovom procesu i ovo vredi posebno za slučaj Kosova i Srbije. Iz tog razloga, obostrano priznanje između dve države, putem jednog na zakon osnovanog traktata, treba da otvara put za članstvo u EZ-e za obe države. 

EZ-e ne treba da dozvoli postavljanje prepreka na putu državama koje ciljaju EZ-e jer jedan takav čin bi blokiralo daljnji razvoj i stvorilo bi jedan period neslaganja u Zapadnom Balkanu, dovođenjem još jedne druge prepreke u proces opšteg  napretka ovog regiona.

S tog razloga naše kretanje u pravcu EZ-e treba da se uslovljava sa cementiranjem mira u našim zemljama. 

Mi želimo videti nastavak strukturiranog dijaloga dok postoji potreba za njim, ali sa jednim predviđenim vremenskim rokom i predvođenog od datih rezultata. 

Ali najviše želimo jedan dijalog koji bi se nastavio olakšati od EZ-e i podrži od SAD-e, koji bi takođe garantovao potpunu primenu do sada postignutih sporazuma.

Mi smo mnogo investirali u proces dijaloga i trebamo podržati kretanje  napred odlučnost za nalaz prihvatljivog rešenja za građane Kosova za normalizaciju odnosa između dve zemlje,jer, imamo pred nama hitne zadatke veći deo kojih uključuje jačanjbe demokratskih institucija u zemlji i ispunjavanje potreba naših građana.

Ekonomski razvoj, posebno mogućnost za stvaranje novih radnih mesta i za obnovu naših privreda, treba da se postave na prvom mestu, jer ova potreba se pojavljuje kao zajednički imenitelj i Albanaca i Srba, i jeste njihova zajednička briga.

Ali, mi razumemo da su oba pitanja povezana, kao što je i dijalog između naših građana, čije poverenje jednog u drugog je poljuljano još od perioda represije i rata na Kosovo.

Poverenje koje se postepeno obnavlja među nama, građanima Republike Kosovo, koji žele živeti u miru i koji žele bolji život. Dakle, naše angažovanje još nije završeno.  Putem dijaloga mi smo zahtevali da gradimo jednu sveobuhvatnu demokratsku državu, izgrađenu od građana Kosova uz veliku pomoć datu od strane međunarodne zajednice.

Kosovo nije jedna zemlja koja će podeliti svoj suverenitet sa nekom drugom državom. Isto tako nije jedna zemlje koja gaji teritorijalne ambicije prema nekoj susednoj zemlji.

Mi ciljamo graditi jednu sveobuhvatnu zemlju, u kojoj razne kulture koegzistiraju- u kojoj mnogo radimo na ponovnom jačanju poljuljanog poverenja između zajednica i obnavljanju komunikacionih veza koje su ranije bile ukinute.

Mi želimo se obezbediti da smo ponovo uspostavili dijalog između naših građana u svakom delu zemlje, sa svim zajednicama, jer želimo da Kosovo bude jedna zemlja ravnopravnih građana i jedna zemlja koja kao kamen temeljac našeg rada ima vladanje reda i zakona, toleranciju i poštovanje.

Republika Kosvoo nije jedan interim projekat, nego jedna večita činjenica i jedna nepobitna realnost, i njen teritorijalni integritet se ne može kompromitovati.

Srbija treba da odustaje od ideje podele Kosova etničkim linijama. Treba odustati od zahteva da Kosovo razmeni jedan deo svog teritorija i treba da odustaje od ideje jednog smrznutog konflikta.

Niko ne može odlučivati u ime Kosova osim njenih građana i njenih legitimnih predstavnika. Niko osim njih  nema pravo odlučivati o sudbini Kosova. Naša nemogućnost da gradimo ovu sveobuhvatnost je bila nametnuta od stalne influencije Srbije u zajednici Srba na Kosovu, komplicirajući shvatanje sa njihove strane realnosti na kojoj se nalaze i blokirajući njihovo predstavljanje u institucije Kosova. Koja me stvar dovodi pitanja bezbednosti, kao ključnog elementa u razvoju jedne države i zasigurno jedan od principa koji obezbeđuje napredak društva, ujedinjavajući ljude raznih zajednica, uključujući i skeptike.

Bezbednost jeste kamen temeljac recipročne saradnje između nacija i država jer garantuje mir i otvara put napretka.

Za jedan vremenski period, Jugoistočna Evropa je bila žarište nesigurnosti koja je proizvodila nestabilnost, iseljavanje i udaljavanje građana u pravcu zemalja Evropske Zajednice.

Mi još trebamo da sigurnost obezbedimo u svakom delu zemlje. Jedan siguram ambijent za naše građane, posebno na severnom delu Kosova, gde zločinački elementi nastavljaju biti aktivni  i gde ilegalne strukture – podržane od Srbije su operirale još od završetka rata. Uspostavljanje vladanja zakona u celoj teritoriji Kosova je potrebno jer samo na taj način možemo sprečiti ponavljanje međuetničkih sukoba i tenzija. Samo uspostavljanjem vladanja zakona možemo sprečiti pojave scena nasilnih izbora i bezbroj instanci zastrašivanja.

Nažalost, kao što dokazuje ubistvo opštinskog poslanika i bivšeg Srpskog kandidata za predsednika opštine, koje se desilo prošle sedmice, posledice će biti teške ukoliko se na svaku stranu ne vrši pritisak za davanje razultata u vladanju zakona.   

Poštovani učesnici,

Naše kretanje u pravcu EZ-e jeste kretanje koje spaja sve građane moje zemlje bez obzira na njihovo poreklo, jeste glavni cilj i prioritet svakog građanina Republike Kosovo i ja snažno verujem da ovaj sentimentalni osećaj dele svi građani Jugoistočne Evrope.

Često puta nam je postavljeno pitanje šta nama nudi Evropa i šta nudimo mi Evropi. Evropska Zajednica jeste jedini i nezamenljiv projekat koji je svoj veliki uticaj raspodelio i odigrao jednu veliku ulogu transformacije. Ne samo privredama zemalja članica nego uopšte zemalja i društava koje imaju aspiracija za članstvo u EZ-e.

Celih decenija je Evropa beležila veliki napredak i prevazišla je razlike između zemalja.

Ideja Evropske Zajednice nastavlja biti najveći projekta koji je spajao ljude u miru i prosperitetu. I doneo im je slobodu kretanja, političku i ekonomsku stabilnost i obostrano razumevanje.

Te s tog razloga EZ-e jeste naš zajednički cilj, zemalja Jugoistočne Evrope, i ovaj projekat može da se zaokruži i zaključi samo uključivanjem svakog u okviru nje Evropska celovitost će se postići integracijom naših zemalja koje trebaju više radiri da bi uspele postati deo ove velike ideje.

Mi smo svesni da naši putevi, putevi naših dotičnih zemalja u pravcu EZ-e, su uslovljeni. Na početku sa izgrađivanjem dobrosusednih odnosa sa puno pažnje i poštovanja utvrđenih normi i standarda.

Mi smo svesni da ovo kretanje je teško, jer zahteva od nas ispunjavanje internih reformi,

koje se ne trebaju preduzeti radi Evrope nego zbog naših građana i opšteg blagostanja. Dakako da bi nam pomoglo u zbližavanju naših građana i garantovalo bi jednu celokupnu stabilnost u regionu koji nastavlja ostati zavisan od integracionog procesa

Jasna i otvorena perspektiva je potrebna. Kosovo i susedi su nedeljiv deo Evropske Zajednice. Integracija u EZ-e nije samo vizija nego jedna nepobitna realnost i najbolja opcija za region.