Godišnji govor predsednice Atifete Jahjaga u Skupštini Kosova

Poštovani predsedniče Skupštine,
Poštovani poslanici,
Poštovani premijeru i kabinetu Vlade,
Dragi građani Republike Kosova,
Dame i gospodo,

Obraćam vam se u jednom od najkritičnijih trenutaka naše nove parlamentarne demokratije, u vreme kada je našu zemlju zahvatila duboka politička i moralna kriza, neviđen sukob unutar političke klase, kojoj su građani Kosova poverili konsolidaciju i jačanje suvereniteta i državnosti njihove zemlje.

U ovoj krizi, koja je stupila pre četiri meseca, teško je izazvan osnovni demokratski konsenzus, koji smo uspostavili u temeljima državnosti Kosova i nad kojim smo izgradili naš državni i međunarodni legitimitet. Teško su izazvani red i zakon. Izazvani su ponovo.

U ovoj Skupštini, građani Kosova, umesto da uživaju u istorijskoj mogućnosti koja je stečena uz puno napora i žrtvovanja od strane čitavih generacija, kako bi bili svoji gospodari, kako bi njihovi zemlju odveli napred, postali si gledaoci ekstremne napetosti, dubokog šoka, neviđenog nasilja, neviđene arogancije u našoj novoj istoriji. U ovom kritičnom trenutku za budućnost Kosova, da li imamo potrebe za takvom podelom? Da li je moguće da ljudi kojima su građani Kosova poverili stvaranje države, da izazivaju upravo tu državu, za koju su se nekad suočavali sa svakim strahom i za koju su se žrtvovali?

Ovih nekoliko meseci sam se rukovodila verovanjem da će legitimni predstavnici građana Kosova pronaći hrabrost da prevaziđu njihove dnevne agende, ideologije i uske partijske interese za zajedničko dobro, radi zakletve koju su položili kada smo izgradili institucije nezavisnog Kosova. Odlučno sam se opredelila da ostanem nepokolebljiva od poziva koji mi daje Ustav, da budem faktor ujedinjenja i garant demokratskog funkcionisanja institucija. Neprestano sam se sastajala posebno i zajedno, kako sa predstavnicima pozicije, tako si opozicije, kako bismo našli izlaz iz ove krize. Konstantno sam pozivala na uspostavljanje političkog dijaloga između pozicije i opozicije i svakog puta moj zahtev je odbijan ili uslovljavan.

Vrlo dobro sam shvatila i osetila sam brigu građana Republike Kosova o dva sporazuma koja su potpisana između Vlade Republike Kosova sa susednim državama—Republikom Srbijom o stvaranju Zajednice srpskih opština, koji je proizašao iz Sporazuma od 19. aprila, koji je ova Skupština ratifikovala, uz podršku jednog dela opozicije, i sa Republikom Crnom Gorom o demarkaciji naše državne granice, koji još uvek nije ovde ratifikovan.

Ovo su brige i zabrinutosti koje delimo svi, jer njima uspostavljamo funkcionalnost Kosova kao države i budućnost novih generacija. Odlučujemo o teritorijalnom integritetu Kosova. O njegovom višestruko izazvanom suverenitetu. O našim prijateljstvima, partnerstvima, saveznicima, o vrednostima. O našem putu napred. Ali, ubeđena sam da umesto da izazivamo našu zemlju i poljuljamo poverenje naših građana u institucije koje su oni izgradili sa naporom, rešenje stoji u dijalogu koji je nedostajao, o tome gde ide i kuda vodimo ovu zemlju. Potreba za razgovorom među ljudima koji su odlučili da dele dobro i loše na Kosovu. Kako bismo ponovo uspostavili konsenzus da je Kosovo bitnije od svakoga od nas. Žalosno je što naš javni diskurs, umesto da doprinese stvaranju jedne konstruktivne atmosfere, postao takmičenje u patriotizmu, pokazivanjem prsta jednih- drugima. Građani Kosova, koju su nam verovali u tretiranju i beskompromisnom zastupanju njihovih interesa, ne zaslužuju ovu situaciju koju im serviramo.

U ova četiri meseca na osnovu mojih ustavnih nadležnosti – jer je za mene Ustav Republike Kosova obaveza, a ne sugestija- angažovala sam se na traženju institucionalnog i sveopšteg rešenja za oba osporena sporazuma. Saslušala sam pažljivo elaboraciju premijera i njegovih koalicionih partnera, o pregovorima koji su se odvijali u Briselu. Saslušala sam primedbe predstavnika opozicije. Komunicirala sam sa našim partnerima o našim brigama. Uverila sam ih da Kosovo nastavlja da bide posvećeno bitnim procesima za njega i za region.

Predložila sam konkretan plan za prevazilaženje institucionalne blokade, tako što sam Ustavnom sudu poslala principe zajednice opština sa srpskom većinom na tumačenje njihove saglasnosti sa duhom i pismom Ustava Republike Kosova.

Mi svi možemo imati mišljenje o Zajednici, kontekstu koji ju je oživeo, ali Ustavni sud, koji je stvoren i izglasan ovim parlamentom je jedina nadležna instanca koja može da zakonski tumači principe zajednice. Mi treba da verujemo institucijama koje smo sami stvorili i da im pripišemo snagu da donesu nezavisne odluke, odvojene od frustracija svakodnevice i oštrog govora koji karakterizuju ovu realnost danas.

Isto sam postupila i u vezi demarkacije sa Crnom Gorom, predlažući osnivanje jedne ad hoc komisije, sa stranim ekspertima, uspostavljenoj pri mojoj kancelariji ili pri ovoj Skupštini, koji će oceniti procese demarkacije naše državne granice sa crnogorskom državom, kao jedini institucionalni i kredibilni način da se tretiraju eventualne nejasnoće u ovom postupku. Posvetila sam se tome da će nalazi jedne ovakve komisije tretirati i eventualne greške koje će se prepraviti.

Verujem da su dva konkretna rešenja, koja su pružana od strane institucije kojom ja upravljam, najbolji put sredinom, početni kompromis i prvi korak komunikacije van dnevne politike između pozicije i opozicije. Pored toga što tretiraju nesporazume  i pružaju rešenja za njih, ovi predlozi će biti i testiranje za sposobnost političke klase Kosova, koja u prvom redu odlučuje u interesu zemlje. Ponovo kažem, Kosovo je bitnije od svakoga od nas, i građani Kosova nisu dužni, nikome od nas, da bi zaslužili ovakvo ponašanje.

Koristim priliku da čestitam građanima Kosova  što su njihovim strpljenjem i pameću odbili da budu deo ovog sukoba i što su se postavili iznad njega, vršeći konstantan pritisak kod vas, njihovih izabranika, da ostavite po strani lična i konceptualna neprijateljstva i da se vratite dijalogu jednih sa drugima.

Snagu argumenata ne može da zameni suzavac. Ni našu demokratiju ne možemo smanjiti brojevima. Nivo naše demokratije i njen kvalitet će se odrediti dijalogom između pozicije i opozicije. Za sada, nedostatak ovog dijaloga preti da izbledi fundamentalni princip našeg političkog života, da deligitimizujemo odlučivanje i da učinimo neuspešnim pokušaj da stvorimo državu u kojoj vlada zakon za sve, kako za predsednika jedne opštine, koji zloupotrebljava službene obaveze i zatim, kako bi pobegao od pravde dozvoljava mu se da napusti zemlju, tako i za poslanika koji dovodi u opasnost živote drugih. Obe su naopake prakse, čije posledice osećaju građani Kosova, jedini kojima se danas u Evropi negira slobodno kretanje.

Verujem da nam je sada jasno da nijedna strana ne žanje pobedu. Nasilje nećemo promeniti u političko sredstvo, jer ćemo na taj način poništiti, srušićemo Kosovo. Ali, ujedno, niko ne uživa pravo arbitra na Kosovu. Naš put napred treba da se usredsredi na unutrašnji dijalog, sa jasnom strategijom da unapredimo naše integracione procese, kako u odnosu sa drugim građanskim entitetima Kosova, tako i sa državama susedima i našim međunarodnim partnerima, koji su bili uz nas u našem mračnom periodu. Naša investicija je zajednička.

Gubimo puno dragocenog vremena da unapredimo neophodne reforme, koje će Kosovo učiniti državom vladavine zakona i državom prosperiteta. Kako bismo razvili ekonomiju, a ne da rasparčavamo dalje naš ekonomski porast, koji je ionako nedovoljan da bi se suočio sa nezaposlenošću i opštim razvojem Kosova.  Puno testiramo međunarodnu podršku Kosova. Poljuljali smo poverenje naših prijatelja, bez kojih je unapređenje bitnih trenutaka u kojima se nalazimo i dalja konsolidacija naše državnosti nemoguća.

Kao politička klasa, nastavljamo da bez poboljšanja testiramo i poverenje i strpljenje građana, koji su nas izabrali kako bismo im pružali perspektivu i budućnost na Kosovu.

Sa ove govornice, pre jedne godine sam upozorila na očajanje koje smo usadili u dušu naših građana neuspehom da konsolidujemo institucije nakon uspešnih parlamentarnih izbora. To očajanje je postala slika hiljada građana koji su sa autobuske stanice napuštali njihovu zemlju i vreme mira.

Započela sam godinu, moleći građane da ne napuštaju Kosova i završavam ovu godinu moleći vas, poštovani poslanici, da uspostavite dijalog sa onima koji su vas odabrali, distanca među građanima Kosova i naših institucija nikada nije bila veća. Komunikacija sa vašim glasačima, ne samo da je obaveza u jednom demokratskom sistemu, kako bi se obezbedila transparentnost u odlučivanju, ali je i neophodnost, kako se ne bi odvojili od njihovih zahteva.

Na Kosovu treba više polaganja račina. Polaganje računa o razgovorima u Briselu, o razvojnim planovima i programima, o postupcima i ne delovanju. Odgovornost je na nama, da pronađemo rešenje za naše izazove, kao što i imamo odgovornost za izbore koje činimo.

Dakle, još jednom pozivam političke subjekte, da ne gubeći puno vremena sednu za pregovarački sto. Institucije imamo. Procesi postoje. Kompromisi su neophodni. Ciljevi su jasni. Da ponovo uspostavimo konsenzus o našem putu napred. Ovaj put ne treba da izuzme nikoga, jer je to zajednički put do završetka našeg truda da konsolidujemo Kosovo kao državu.

Naši građani treba da osete sigurnost koju im garantuje demokratski red, nezavisno pravosuđe, politika koja zastupa njihove interese za njih.

Mi ne možemo da izgubimo šansu da našu državu učinimo mestom gde će buduće generacije moći da ostvare njihovu volju i njihov san.

Ja nisam rekla da nam je vreme isteklo da stvari vratimo na svoje mesto na Kosovu. Ali, reći ću da je krajnje vreme da naša država postane zemlja dostojanstvena življenja, bez ekonomske i političke mobilnosti, koja garantuje regeneraciju vrednosti, koja stavlja tačku na koruptivne prakse koje kriminalizuju  čitavo društvo.

Ovo podrazumeva i ispunjavanje obaveza koje smo preduzeli na našem putu prema Evropskoj uniji i NATO-u.

Ove godine Kosovo je učinilo jedan bitan korak kada je uspostavilo ugovorni odnos sa Evropskom unijom, putem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, sporazum koji ima međusobna prava i obaveze. Ovaj sporazum će pomoći u sprovođenju reformi u mnogim sektorima, kao i produbljivanju dijaloga između Kosova i Evropske unije.

Koristi Kosova će biti mnogobrojne, pogotovu u povećanju stranih investicija i u stvaranju boljih uslova za stabilan ekonomski razvoj zemlje.

Naš put prema EU uslovljen je dijalogom o normalizaciji odnosa sa Republikom Srbijom, kao što smo videli i Srbiji je uslovljena evropska integracija potpunim povlačenjem njenih ilegalnih struktura sa Kosova. Poglavlje 35 će obesnažiti dualizam koji je nametnut iz Srbije na Kosovu još od završetka rata i garantuje da će put Srbije ka EU zavisiti ekskluzivno od ispunjena obaveza prema Kosovu do potpisivanja obavezujućih  sporazuma koji će obezbediti priznanje nezavisnosti Kosova.

Dijalog za nas ostaje neophodan. Na pragu proglašenja nezavisnosti i nakon zaključivanja uslovljene nezavisnosti, mi smo nasledili komplikovanu realnost, jedne etnički podeljene države i izazvanog suvereniteta. Direktan dijalog sa Srbijom u okviru evropskih integracija, uz posredovanje EU i uz podršku SAD-a, je poslednji trenutak da obavežemo Srbiju da se odvoji od Kosova. Kako bi Srbija ozvaničila nepovratnu realnost, koju je sada prihvatila. Da mi kao država i u praksi oživimo obećanja koja su upletena u Ahtisarijev plan, a kasnije i u Ustav Kosova, kako bismo zaštitili srpsku manjinu i kako bismo garantovali njihovu stabilnost na Kosovu. Nad ovim principom uspeli smo da postanemo država. Ova obaveza koju smo preduzeli nas je legitimisala kao državu, u postupku koji ima pečat Međunarodnog suda pravde, koji je nepovratan.

Svedoci smo da se dijalog, kao i njegovi rezultati osporavaju svuda. Vlada, kao nosilac dijaloga, ali i druge institucije, su pod neprekidnim javnim pritiskom da obrazlažemo konstruktivnost i posvećenost koje smo pokazali tokom ovih godina u Briselu. Na mnogobrojnim sastancima tokom ove godine, tražila sam odlučno, sprovođenje sporazuma postignutih u Briselu, kao dokaz da dijalog ne treba da se sastoji od prosto ispunjenja standarda EU na papiru, već kao proces koji će podstaći pomirenje između dva naroda i dve države.

Ja nastavljam da verujem da Kosovo nema drugu alternativu kako bi uspostavilo suverenitet nad njegovom teritorijom i kako bi očuvao svoj teritorijalni integritet, smeštajući druge etničke zajednice, unutar našeg institucionalnog i društvenog života. Ovo smeštanje treba da bude potpuno i iskreno.

U ovom preduzimanju, treba nam širi konsenzus, koji verujem da će rezultirati snažnijom subjektivnošću za pregovaračkim stolom u Briselu. Mi treba da insistiramo na jasnoći od strane naših partnera. Treba da definišemo do detalja šta podrazumevamo normalizacijom. I da tako nešto objasnimo o obrazložimo pred našim građanima. Da budemo jasniji u našim zahtevima. Aktivniji u onome što želimo od ovog dijaloga. Da odredimo dnevni  red -  o nestalima, o ukradenom penzionom fondu. Da mislimo o reparaciji šteta nanesenih tokom rata. Na kraju, svima nama je potrebno više transparentnosti i javne konstruktivne debate o procesu dijaloga.

Pred nama je najveća borba vrednosti, koja prevazilazi uzak kontekst Kosova- često se suočavamo sa agresivnom politikom jedne države, Srbije, koju čeka puno posla kako se rešila nacizma. Mi treba da dokažemo da imamo snagu i hrabrost da se uzdignemo iznad ovog iskušenja, jer je naše uvrštavanje na pravičnoj strani istorije.

Treba da shvatimo da ćemo upravo zbog okolnosti u kojima smo stvorili državu, zbog vrednosti koje zastupamo, mi biti osuđivani više nego ostali, uvek ćemo se držati uporedo sa jednim višim standardom. Ovo će reći, da mi nemamo mesta za greške, nemamo mesta za mediokritete.

Naravno, ni ja ne mogu da sakrijem razočarenje u odluku Evropske komisije da još odlože preporuku o omogućavanju građanima Kosova slobode kretanja, kao fundamentalne vrednosti evropskog projekta. Mi smo ispunili kriterijume koji su određeni u vodiču za liberalizaciju viza, nasuprot činjenici da su se kriterijumi i preporuke za Kosovo konstantno dodavale.

Ipak, smatram da su naša kašnjenja u ispunjavanju na vreme zahteva EU, makar to bila samo tehnička preporuka, dali prostora službama EU da odlože izveštaje i da odlože konačnu ocenu.

Do ove tačke, mi smo videli evropske integracije kao dvosmerni put, sa međusobnim odgovornostima i obavezama. Smatram da je Kosovo ispunilo svoj deo obaveza. Sada je red na EU da ispuni svoj deo.

Mi nećemo skrenuti sa našeg evropskog puta i uporno ćemo pratiti naše pravo, koje ovaj put čini nepovratnim i bez alternative za Kosovo.  Mi nismo opterećenje za EU; Kosovo i njegovi građani su dodatna vrednost za Evropsku uniju. Uz rad i posvećenost mi ćemo ubediti skeptike da Kosovo, kada mu se da mogućnost, ima velike potencijale.

Mi smo odlučni o učlanjenju u NATO i uveravam vas da će formiranjem Oružanih kosovskih snaga oživeti i ovaj cilj.

Poštovani poslanici,

Građani Republike Kosova

Pred nama je još puno izazova i ne treba da ih prikrivamo. Ali, istovremeno, želim da nabrojim i konkretne rezultate na nekim poljima, zahvaljujući posvećenosti na hiljade žena i muškaraca, koji svojim požrtvovanim naporom žele da vide Kosovo kao naprednu zemlju i zahvaljujući onim Kosovarima,  koji su u trenutku kada im je data mogućnost, prevazišli sva očekivanja. Imam na umu slučaj oficira Sigurnosnih snaga Kosova, Ismail Hoxha, koji se nekoliko dana ranije istakao postignutim uspehom na britanskoj akademiji odbrane. Majlinda i Nora, i ostali sportisti čije korake pratimo, koji nastavljaju da budu najbolji ambasadori Kosova. Hiljade devojaka i momaka, stipendista u školama svetskog renomea, koji se vraćaju na Kosovo sa entuzijazmom da promene njihovu zemlju. Ima mnogo nade za jedno društvo u čijoj se okolini nalaze ovakvi idealisti. Naša je obaveza da umnožimo njihov glas i talenat.

Kao predsednica zemlje, u okviru mojih ustavnih nadležnosti, ove godine sam se angažovala na tretiranju nekih od strukturnih problema koji su smetnja u razvoju i stvaranju novih radnih mesta.

Jedno pitanje kojem smo posvetili malo institucionalne pažnje u ovim posleratnim godinama jeste ekonomski razvoj. Tokom svih ovih godina, nismo uspeli da nam ekonomija postane glavni strateški i politički prioritet. S toga, strukturne probleme, kao što je visoka nezaposlenost, siromaštvo, niska produktivnost i konkurentnost, nizak osnov domaće proizvodnje, nizak stepen inovacije i nedovoljne preformance u privatnom sektoru, ne treba da nas čude.

Ne treba da nas čudi ni činjenica da je naš životni standard još uvek daleko od onog  u EU, već je daleko i od proseka u regionu.

Sredstvo koje najviše obećava očuvanje i postizanje ekonomskog prosperiteta jeste slobodna konkurencija. Političke i ekonomske institucije zemlje imaju za obavezu da stvore uslove kako bi slobodna konkurencija funkcionisala, jer je ekonomski razvoj obaveza i ujedno je i izraz rodoljublja i zdravog patriotizma. Bez jake ekonomije ne možemo imati ni obrazovanje, ni zdravstvo, ni sigurnost, ni vojsku.

Mi treba da shvatimo da je zadatak institucija da stvore preduslove za razvoj, a ne siromaštvo građana iz firmi od politike.

Mi treba da shvatimo da smo se suočili sa svetskom ekonomskom dinamikom, koja podstreknuta i digitalnom revolucijom, stvara nove zahteve nad društvom, donoseći dramatično izmeštanje u pravcu novih metoda proizvodnje, rada i mišljenja.

Mi treba da shvatimo da je najbrži način transformisanja institucija, društva i naše ekonomije, preko obrazovanja, inovacija i primene novih tehnologija.

Ekonomski preporod Kosova, sa onim svetskim se može učiniti samo ukoliko se ovi kriterijumi počnu ispunjavati. U suprotnom trgovinski deficit će ostati visok, strane investicije niske, nezaposlenost velika i u zavisnosti od stalnih doznaka.

Autentične ekonomske politike nisu te koje se fokusiraju na ekonomski porast pod svakim uslovom, već one koje upravljaju smetnjama koje ometaju porast. U tom duhu, ja sam na početku ove godine, predstavila Vladi Kosova, preko premijera Mustafe jednu listu ekonomskih mera, koje bi trebalo da se preduzmu odmah, kako bi se neke od prepreka uklonile. Među predloženim merama su i nacrt novog Zakona o javnim nabavkama i novom sistemu elektronskih nabavki, kako bi se smanjio stepen zloupotreba i korupcije, stepenovanje PDV-a, kako bi se olakšalo siromaštvo, nacrt Zakona o strateškim ulaganjima, kako bi se privukle strane investicije i tako redom.

Očekujem od Vlade da ubrza napore i da se u mesecima koji slede zaključi ovaj paket mera, kako se reforme za dobro privatnog sektora ne bi zaustavile.

Ekonomski razvoj bez vladavine zakona nije moguć. Zato, nastavljam da insistiram na elektronskoj nabavci kako bi se povećala transparentnost u jednom od najproblematičnijih sektora u ovom periodu tranzicije.

Mi ćemo učiniti napore kako bismo izgradili nezavistan sistem pravde na Kosovu u službi građana. Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala je postala intenzivnija, ali još uvek imamo puno posla. Uz sve pravne i institucionalne reforme, konkretni rezultati zavise od političke volje  i hrabrosti tužilaca i sudija da budu beskompromisni u ovoj borbi.

U poslednjoj godini, pravosudni sistem je povećao broj slučajeva protiv visokih službenika u slučajevima korupcije.

Prema „Svetskim indikatorima upravljanja“ Svetske banke, Kosovo je ove godine poboljšalo kontrolu korupcije za 16%, u poređenju sa prošlom godinom.

Imamo zajedničku odgovornost da pokažemo naš patriotizam, tako što ćemo biti beskompromisni u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i u sprovođenju zakona kako bismo izgradili državu pravde.
 
Reforme su neophodne i u drugim institucionalnim oblastima. Nakon konstantnih napora moje kancelarije, imam zadovoljstvo da vas obavestim, da me je pre nekoliko časova,  Korporacija milenijumskih izazova (MCC), američka vladina organizacija, koja je osnovana od strane Američkog kongresa, obavestila da je izabrala Republiku Kosovo za dobitnika fondova, koji dosežu stotine miliona dolara, kako bi se podržao ekonomski razvoj i nestanak siromaštva.

Ova pomoć je omogućena samo zbog institucionalne posvećenosti Republike Kosova prema demokratskim principima, ekonomskim slobodama, borbi protiv korupcije i vidljivog poboljšanja indikatora.

Kosovo je ove godine napredovalo u rangiranju demokratskih prava, uglavnom kao rezultat dobrog održavanja izbora 2013. i 2014. godine u borbi protiv korupcije, poboljšanju koordinacije agencija, vladavine zakona, omogućilo je Kosovu da na kraju prođe indikator kontrole korupcije.

Sada, pošto je odluka odbora pozitivna, institucije Kosova, u saradnji jednih sa drugima i u širokim konsultacijama sa civilnim društvom i poslovnom zajednicom, treba da predstave jedan jasan program pomoći koji je zasnovan na transparentnosti i državnom vlasništvu.

Lista prioriteta je široka, ali nama treba da budu prioritet sektori gde će efekti ove pomoći biti dugotrajni i koji će poboljšati kvalitet života građana. Mogu se rasprostreti od ponovnog stvaranja zdravstvenog sistema do dubokih reformi u obrazovanju, ili izgradnji infrastrukture, kako bi se stvorile mogućnosti zaposlenja za mlade, pogotovu na polju tehnoloških inovacija.

U međuvremenu, institucije treba da nastave sa tretiranjem indikatora, održavajući visok ritam unutrašnjih reformi u svojstvu demokratije institucija, sa tretiranjem korupcije, investiranjem  u zdravstvo i obrazovanje, nivo učestvovanja devojaka u osnovnom školovanu, do trgovinskih politika.

Ove godine sam izrazila moju duboku zabrinutost o troškovima koje građani Kosova moraju da snose radi lečenja van zemlje. U naporima da ovaj teret olakšamo, ja sam se posvetila izgradnji jednog pedijatrijskog centra, koji je donacija od 22 miliona evra o strane Ujedinjenih Arapskih Emirata, čiji će kamen temeljac biti postavljen za nekoliko meseci, a koji će postati funkcionalan 2018. godine, on će obuhvatiti onkologiju, kardiohirurgiju i urgentni za decu, bolnicu koja će sadržati najnaprednije tehnologije u pedijatriji na svetu. Nadam se da će ovakav pedijatrijski centar postići da olakša teret građana i da će im pružati poboljšane zdravstvene usluge za novu generaciju.

Poštovani poslanici,

Mi treba da budemo svesni o konstantnim pretnjama našoj sigurnosti. Osim konvencionalne opasnosti, mi se danas suočavamo sa pretnjama od strane ekstremističkih struktura  nedržavnih aktera, koji su se rasprostreli i u našoj zemlji.

Kosovske institucije nastavljaju da budu oprezne prema ovom izazovu za nacionalnu sigurnost. Ove godine smo bili svedoci pokušaja ovih terorističkih struja da njihov uticaj rasprostiru nastavljajući sa regrutacijom građana Kosova kako bi se pridružili  njihovim lažnim i terorističkim inicijativama u Siriji i Iraku.

Naš institucionalni odgovor je bio momentalan i rezultirao je sa uspehom. Ove godine je zabeležen drastičan pad Kosovara koji su se pridružili terorističkim mrežama, zahvaljujući podizanju svesti o ovom fenomenu, ali i zbog naše odlučnosti da delujemo i da ne dozvolimo da Kosovo postane sklonište teroristima.

Naše delovanje je dobilo i zakonski oblik prihvatanjem zakona od strane ove Skupštine, koji kažnjava pridruživanje građana Kosova u tuđim ratovima, ali takođe kažnjava i one koji podstiču i regrutuju tim povodom. Mi smo ojačali našu regionalnu saradnju i nastavljamo da dajemo vredan doprinos globalnoj koaliciji kako bismo se suprotstavili ovom opštem zlu.

Mi smo dokazali do sada da su institucije sigurnosti Republike Kosova u potpunosti posvećene ovim elementima i tome da njihova delovanja ne nađu mesta na Kosovu, ali naši napori da iskorenimo ovaj izazov za sigurnost građana Kosova i naših saveznika zavisiće od široke i sveopšte saradnje koja tretira uzročnike koji podstiču nasilni ekstremizam.

Kako bismo pomogli u jačanju društva i zajednica u opasnosti, da tretiraju ovaj problem, moja kancelarija je postigla da obuhvati Kosovo, kao državu dobitnicu Globalnog fonda za angažovanje zajednice i obnove sa sedištem u Ženevi, koji je osnovan kao globalni pokušaj da putem javno -  privatnih partnerstva, uz saradnju sa vladama, civilnim društvom i privatnim sektorom, pomogne državama da tretiraju nasilni ekstremizam i radikalizam.

Pristup Kosova fondu od 25 miliona dolara će omogućiti različitim inicijativama na Kosovu neophodnu finansijsku pomoć kako bi sprečili ovaj fenomen. Preko ovog fonda mi imamo mogućnost da stvorimo nova partnerstva i da budemo učesnici u različitim inicijativama, koje će pomoći jačanje građana u igranju aktivne uloge u sprečavanju nasilnog ekstremizma.

Poštovani poslanici,
Građani Republike Kosova,

Ovo obraćanje je moje poslednje obraćanje pred ovom Skupštinom na pragu isticanja mog mandata kao predsednice Republike Kosova.

Za ovih pet godina bila mi je velika čast da budem predsednica Kosova. U punom značenju reči, kažem vam da nije bilo veće privilegije nego da budem  na čelu jednog društva koje pod represijom, etničkim čišćenjem i pretnjom za svoj opstanak, nikada nije skrenulo sa puta o svom snu da postane država. Koje nastavlja da snažno bude podržavano najnaprednijim vrednostima čovečanstva. Koje ponosno uzdiže partnerstvo i duboko prijateljstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama. Koje teži, bez obeshrabrenja, integracijama u Evropsku uniju. Koje je i danas, uprkos poteškoćama i oštroj debati, da iskrči svoj put, nepokolebljivo u naporima da Kosovo učini državom dostojnom življenja u njoj.

Hvala vam!