GODIŠNJI ESPOZE PREDSEDNIKA SEJDIU U SKUPŠTINI REPUBLIKE KOSOVO

Posebna mi je čast da pred vama podnosim moje godišnje izlaganje, kojom vas želim upoznati, dragi poslanici i gradjani moje zemlje, sa mojim angažovanjem u svojstvu Predsednika Republike Kosovo tokom jedne godine.

Poštovani Predsdniće Skupštine Republike Kosovo , g-din Jakup Krasnići,
Pošotvani Premijer Thači,
Poštovani poslanici i ministri,
Poštovani šef EULEX-a Iv de Kermabo,
Poštovani Medjunarodni Civilni Predstavnik, g-din Piter Feith,
Poštovani ambasadori akreditovani u Prištini,
Poštovani predstavnici Bezbednosnih Snaga i Policije Kosova,
Poštovani predstavnici prosvetnog, naučnog, kulturnog i duhovnog života zemlje,
Poštovani predstavnici medija,
Dragi gradjani Republike Kosovo,


Posebna mi je čast da pred vama podnosim moje godišnje izlaganje kojom želim obavestiti, vas poslanike i drage gradjane moje zemlje, o mom radu u svojstvu Predsednika Republike Kosovo tokome jedne godine.


Kao što se sećate, 9 Jula prošle 2009 godine, ja sam imao godišnje izlaganje i tokom ovog dvanaestomesećnog perioda, je bilo dogadjaja i važnih odluka za dobrobit naše zemlje, nastavljen je proces, konsolidacija i jačanja države kao suverene i demokratske zemlje.


Svugde gde mi je data prilika, i ne smatram ni najmanje suvišnim da ponavljam i ovde da Republika Kosovo, tokom ovih dve i po godine njene nezavisnosti, je uspela učiniti odlučne korake na izgradnji njenih demokratskih institucija, uspela doneti Ustav i zakone, Ustavni Sud, Agenciju Inteligencije, Bezbednosne Snage Kosova i to sve u potpunoj saglasnosti sa Paketom Ahtisaarija, potpuno garantujući prava manjinskim zajednicama, dakle uz jedan kvalitetan i širok konsenzus. Ovim postupcima, Kosovo je uspela izvršiti obeveze prema medjunarodnoj zajednici i njenih gradjana i opovrgla sve zle prognoze lansirane pre nezavosnosti zemlje. Danas možemo ponosno tvrditi da je očuvana opšta stabilnost, mada ne bez izazova i problema, dok je istovremeno naša zemlja postala aktivan i važan faktor za doprinos miru i stabilnosti u regionu.

Tokom meseca Novembra mi smo imali izbore za lokalne organe, koje su prve što su organizovane od domaćih institucija. Iako je bilo primedbi i propusta, ovi su izbori pozitivno ocenjene kako od domaćih tako i od inostranih posmatraća. Proces konsolidacije lokalnih organa samouprave i decentralizacije, u cilju što većeg približavanja sa gradjanima, je dobio važnu podršku pre nekoliko sedmica, sa održanim izborima u novoj opštini Parteš. U izborima u ovoj opštini, nastanjene večinskom zajednicom srba su učestvovali 65 posto gradjana sa pravom glasa. Ovo, tako veliko učešće, jeste jedan objektivni dokaz da Republika Kosovo ide u pravcu naprednih standarda proširenja i što većeg približavanja lokalne samouprave gradjanima.


Dragi poslanici,


Na medjunarodnom planu, Republika Kosovo svakog dana sve više i više gradi svoju državnost i radi na produbljenju odnosa sa institucijama, organizacijama i saveznicima svugde u svetu. Do sada imamo 69 priznanja naše nezavisnosti i uspostavili smo jednju solidnu mrežu diplomatije, koja dobro obavlja poslove uspostavljanja imidža i zaštite interesa Kosova u svetu. Ja sam, tokom ovog perioda, na osnovu ustavnih nadležnosti, bio neposredno angažovan da se ova diplomatska mreža dovoljno proširi i postane funkionalna. 

 

Treba da naglasim da, nažalost, i ove godine Srbija nastavlja destruktivni pristup, sa ciljem da sprečava proces daljnjih priznanja nezavisnosti Kosova. Ipak, mi smo sigurni da će se ovaj proces nastaviti, bez obzira što izgleda da ima smetnji, ne može da se sprečava, jer sloboda i nezavisnost naše zemlje su jaće nego zavist i mržnja protivnika, jer proces je u potpunosti nepovratan.


Medju iracionalnim postupcima Srbije bilo je podnošenje zahteva za savetodavno mišljene Medjunarodnom Sudu Pravde o zakonitosti nezavisnosti Kosova. Želim naglasiti da i u ovom procesu, ja i moje osoblje, smo bili vrlo angažovani, kao i sve druge institucije zemlje. Podrška koju ima nezavisnost Kosova je snažnim argumentima dokazana od strane naše delegacije, ali i sve zemlje koje su podnele pismene ili usmene deklaracije u prilog podrške zakonitosti Deklaracije Nezavisnosti. S toga, dozvolite mi da još jednom izrazim duboku zahvalnosti za ove države i da im se svakoj zasebno zahvaljujem: Sjedinjenim Američkim Državama, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Nemačkoj, Albaniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Republici Češkoj, Švajcarskoj, Austiriji, Finskoj, Poljskoj, Saudijskoj Arabiji, Jordanu, Luksemburgu, Estoniji, Nerveškoj, Holandiji, Letoniji, Japanu, Irskoj, Danskoj, Maldivima i Siera Leoni.


Ove države, sa kojima smo mi usko saradjivali, skupa sa mnogo drugih prijatelja Kosova, nastavljaju snažno podržavat našu mladu državu i tu su naročito angažvane zemlje Quinta(Kvinta). 

 

U okviru mnogih aktivnosti u oblast inostrane politike, septembra 2009 godine sam boravio u Nju Jork-u, gde sam realizovao sastanke sa desetak državnika iz celoga sveta, koji su prisustvovali debati Generalne Skupštine Ujedinjenih Naroda. U svim sastancima sa liderima država koje još nisu priznale nezavisnost Kosova, sam predočio nepobitne argumente koji opravdavaju deklaraciju volje naroda Kosova da živi u slobodi i nezavisnosti. Zato i ovde ponavljam da je slučaj Kosova jedan poseban slučaj sa svim političkim, istorijskim ustavnim i pravnim tokovima, i ne može se uporediti ni sa jednim konflikom u svetu. Priznanjem prava Kosova za nezavisnost, ove bi države neposredno doprinele miru i stabilnosti regiona, jer je nezavisnost Kosova zaista poslednji čin procesa raspadanja bivše Jugoslavije.

Ja sam imao čast da na poziv Predsednika Sjedinjenih Država; Barak Obame, u marginama Generalne Skupštine Ujedinjenih Naroda, da učestvujem na njegovom organizovanom dočeku za državnike koju su prisustvovali debati Generalne Skupštine. Ovom sam prilikom još jednom izrazio duboku zahvalnost naroda Kosova za doprinos koji su SAD dale za slobodu i nezavisnost naše zemlje.

Mi se ponosimo sa specijalnim odnosima sa SAD-eom, na kojima zajednički investiramo, koje su dinamičke i stalne i svakodnevno se razvijaju na osnovu jedne vizije dostojne budućnosi za narod Kosova. Za to, želim da još jednom izrazim duboku zahvalnost svakog gradjanina Republike Kosovo prijateljskoj državi, koja nam je izašla u susret u najtežim vremenima i nastavlja stajat uz nas nepokolebljivom podrškom.


Osim dočeka Predsednika Obame bio sam pozvan na organizovan doček prilikom proslave godišnjice Organizacije Ilamske Konferencije od strane Generalnog Sekretara ove organizacije, g-dina Ihsanoglu, jedan prijatelj Kosova.


I ovom prilikom sam se sastao sa više od dvadeset lidera islamskih država, od kojih neke još nisu priznale Kosovo. Njima sam izrazio mišljenje da narod moje zemlje s pravom očekuje njihovu podršku i što brže priznanje legitimnog prava naše zemlje da bude nezavina. Nadam se da će ove države Islamske Konferencije, koje još nisu priznale Kosovo, neće kasniti da to i učine.

U okviru službenih poseta koje sam ostvario tokom 2010 godine, izdvojiću (kronološki) neke koje su od velike važnosti za Kosovo i za njene odliče odnose koje je ona uspostavila sa svojim prijateljima.


Februara 2010 godine, na poziv Predsednika Republike Turske, g-dina Abdullah Gül, sam bio u službenu posetu Turskoj, gde sam dočekan uz najviše državne počasti. Snažna podrška, koju je Turska dala Kosovu, je daokaz dubokog prijateljstva izmedju naroda Kosova i turskog naroda i svi gradjani Kosova će vazda biti zahvalni Turskoj za ovu bezrezervnu pomoć u momentima kada nam je najviše trebala. I ranije sam naglasio i želim i sada da naglasim da turska zajednica na Kosovu i gradjani Turske s poreklom sa Kosova će da nastave biti jedan važan  most povezanosti kako bi se ovi odnosi još više produbili. Na sastancima sa intelektualcima, biznismenima, običnim gradjanima poreklom sa Kosova, tj. s ovim velikim potencijalom, susreo sam snažnu posvećenot za pomoć razvoju naše zemlje. Pozvao sam i ohrabrio sam ih da investiraju u svim oblastima uz recipročan interes.

Službena poseta Nemačkoj, u Maju ove (2010) godine, je još jednom snažno dokazala prijateljski stav podrške nemačke države za nezavisnost Kosova kao nepovratnog procesa kao i za potpuni teritorijalni integritet Kosova. Rekao sam liderima prijateljske zemlje da smo mi sretni što nam je Nemačka većni saveznik naše slobode i nezavisnosti. Ova država, kao i mnoge druge države Evrope i sveta, su poslužile kao drugi dom stotinama i hiljadama kosovara, koji su proterani od režima koji je ciljao istrebljenje našeg naroda. Nemačka će da nastavi biti bitni donator bezbednosti i medjunarodnog prisustva. Na posebnim sastancima ja sam pozvao nemački biznis da nastavi investicije u oblasti bankarstva, usluga, energetike itd.

Poštovani poslanici

Za uspostavljanje svog medjunarodnog subjektiviteta i identiteta, Republika Kosovo treba da gradi dobre odnose sa državama svih kontinenata. Ipak, za izgradnju ovih odnosa bitno je da Republika Kosovo bude priznata od ovih država i da se otvaraju putevi za uspostavljanje diplomatskih odnosa sa njima.  U ovom kontekstu, tokom ove godine, ja sam realizovao prve posete na kontinentima Azije i Afrike.

Maja ove godine sam, uz najviše državne počasti, dočekan u Malajziji , gde sam boravio na poziv Premijera Abdul Razak da bi se obratio Svetskom Islamskom Ekonomskom Forumu. Na ovom Forumu gde su učestvovali preka 2000 predstavnika iz celog sveta, i mnogo lidera iz ovih država, imao sam priliku da prenesem poziv naroda Kosova da mu se prizna pravo da živi u slobodi i nezavisnosti. Dozvolite mi da se  najsrdačnije zahvalim dažavi Malajziji, a posebno premijeru ove zemlje, kao i drugim liderima koje sam tamo sreo, Sultanu Buneja i Prdsedniku Maldiva za podršku koju su oni dali Kosovu.

Takodje, na margimama rada ovog Foruma, imao sam dugačke i vrlo konkretne razgovore sa Predsednikom Indonezije, sa Predsednikom Senegala, sa Premijerom Banladeša, ali i sa drugim zvaničnicima više zemalja sveta. Cenim da posebnu važnost ovoj poseti u Kuala Lumpuru daje činjenica da istaknuti vodje država, kao što je sam Premijer Malajzije i Predsednik Maldiva, u glavnom zasednaju ovog Foruma, su ponovili njihov poziv upućen svim zemljama učesnicama da što brže priznaju nezavisnost Republike Kosovo, dok lideri nekih zemalja su obečali da će ozbiljno razmatrati naš zahtev.

Tokom meseca Juna, na poziv Predseadnika Republike Malavi, Bingu Wa Mutharika, koji je ujedno i rudovodioc Afričke Unije, sam bio u državnu posetu u ovoj zemlji, gde sam, osim veličanstvenog dočeka od naroda, imao priliku razmatrati mogućnosti da Predsednik Mutharika, koji je veliki prijatelj Kosova i odličan poznavalac zbivanja u region Balkana, da utiće na druge države Afrike sa argumentima za priznanje nezavisnosti Kosova.

Kao što sam i ranije naveo, argumenti Kosova za njenu nezavisnost su noborivi. Ali, od važnosti je da se oni glasno predoče kako bi se čuli od svih širom sveta. S toga, svaki od nas treba da odigramo svoju ulogu u ovom odgovornom procesu, imajući uvek u obzir prevashodno interes naše države. Iz ovog razlog i predavanja koja sam održavao pri nekim prestižnim akademskim institucijama u svetu i druge institucije koje se bave inostranom poilitikom(kao što je Oxford Union u Britaniji, World Affairs Council u San Francisko, Fondacija „Konrad-Adenauer“ u Nemačkoj, Univerzitet u Ankari i drugi univerziteti.), potom mnogi intervjui za prestižne medije, verujem da imaju svoju važnost i svoj odjek u intelektualnim krugovima, javnim i medjunarodnim centrima moći-odlučivanja. Štaviše, osim medjunarodnih aktivnosti koje sam ja imao tokom ove godine, Republika Kosovo je bila počašćena posetama niz lidera iz celog sveta, na kojima su prostirani putevi i mogućnosti saradnje te dosta novih medjunarodnih sporazuma.

Poštovani poslanici,

Svet je sinoć sa dosta pažnje pratio najveći sportski dogadjaj godine, finale Setskog Šampionata u futbalu. Čestitajući zemljama učesnicama , kao što sam naveo svuda gde mi je data mogućnost, ja još jednom pozivam sve medjunarodne institucije sporta, Medjunarodni Olimpijski Komitet, FIFA, UEFA i sve druge sportske institucije da prime naše sportske federacije u svojim redovima, kako bi sportisti Kosova, mnogo mladih i talentovanih naše zemlje, ne ostaju i nadale getoizirani.


Kosovo je vazda bila puna veštih sportista, koji su postigli zavidne rezultate u medjunarodnoj areni. Takvih ima dosta i danas, ali se njima nepravedno osporava pravo da se takmiće sa drugima.


U Južnoj Africi nacionalna ekipa Švajcarske je imala tri predstavnika sa Kosova, mnogo drugih naciomalnih ekipa širom Evrope imaju u njihovim sastavima igraća koji su rodjeni na Kosovu. Ali, nažalost, oni ne mogu igrati dresom Kosova, jer njihovoj zemlji porekla se ne dozvoljava biti deo ovih takmićenja.


U mnogim sastancima sa lidrima i predstavnicima medjunarodnih institucija sam naglasio da ukoliko je sport ambasador mira i prijataeljstva medju narodima, ukoliko je sport most pvezanosti i novih prijateljstva medju zemljama, zaista je jako nehumano da se mladima Kosova ne dozvoljava učešđe u sportskim aktivnostima medjunarodnog ranga.

Poštovani poslanici,
Dame i gospodo,

Bio sam jako posvećen, kao i vi, kao narod Kosova,  da se naša draga država dokaže kao faktor mira i stabilnosti u regionu. Mi smo ohrabreni da zajedno sa našim susedima izgradjujemo odnose koji doprinose ubrzanju našem zajedničkom putu u pravcu euro-atlantskih integracija. Zemlje regije su dokazale njihovu podršku priznajući nezavisnost Kosova u najkritičnijim momentima i uspostavljajući diplomatske odnose sa našom državom, Do sada, Kosovo je potpisala jedan veliki broj bilateralnih sporazuma sa dosta država regiona i time je stvorena zakonska osnova za konkretizaciju saradnje u više oblsti.

Sa prvim našim susedima, Makedonijom, Albanijom i Crnogm Gorom već imamo uspostavljene odlične odnose, koji se na vrlo konkretan način svakodnevno sve više i više razvijaju. Ja sam imao čast da tokom Juna ove godine budem domaćim Trečeg Samita lidera regije, koji je održan na jednom od najlepših mesta Kosova, u Prevale, Prizrena. Kao i na prvim sastancima, održanih u Valoni i Ohridu, i sastanak održan u Preizrenu je dokazao našu zajedničku spremnost da iznalazimo praktični način za olakšanje slobodnog  kretanja gradjana, kao važne osnove integracionih procesa. Na ova tri sastanka, ja sam ponovio ideju koju sam izložio još na početku 2008 godine, za jedan balkanski Mini-schengen, koji bi olakšao recipročno/obostrano kretanje gradjana naših država i još više bi podsticalo saradnju privrednog  aspekta i u svim drugim oblastima. Ponosan sam što plodove ovog angažovanja su počeli osetiti i gradjani naše zemlje. 


Osim sa prvim susedima, Republika Kosovo svekodnevno produbljuje dobre odnose sa drugim zemljama regije. Ja sam imao čast učestvovati na ceremoniji inauguaracije Predsednika Hrvatske, Ive Josipovića, i mi ćemo nastaviti i nadalje gajiti odlične odnose sa hrvatskom državom. Na ovoj ceremeniniji sam se sastao i sa drugim državnicima regije i šire i svi smo se složili da uska saradnja skraćuje put državama koje još nisu u EZ da uspeju živeti pod zajedničkim evropskim krovom. Želio bih izdvojiti sastanak sa slovenskim predsednikom Turk, sa kojim smo razmatrali pitanja od obostranog interesa za obe zemlje i proces integracija u širem regionu.


Zato ćemo nastaviti iskrenu saradnju sa svim državama regiona, obuhvatajući Hrvatsku, Sloveniju, Madžarsku, Bugarsku, Tursku i druge zemlje, jer ova saradnja je za dobrobit naših naroda i obezbedjuje jednu svetliju budućnost za njih. Kosovo, u svakoj od ovih država vidi jednog istinitog prijatelja i uverevamo njih da će ovo prijateljstvo vazda biti obostrano i kosrisno za narode naših zemalja.


Takodje, u Aprilu, ja sam učestvovao na sahrani Predsednika Poljske Lech Kaczynski, koji je zajedno sa suprugom i više visokih voditelja poljske države su doživeo vazduhoplovni udes u Rusiji. Iako su tih dana, skoro svi aerodromi Evrope, bili otkazali letanje aviona, zbog vulkanskog pepela, koji je tih dana dotaknuo ceo stari kontinent, ja sa mojom ekipom sam učinio sve da bismo stigli u Krakov i učestvovali u ovoj ceremoniji, s ciljem da poljskom narodu i institucijama ove zemlje izrazimo punu solidarnost nakon tog velikog tragičnog dogadjaja, i priznanje za stalnu podršku koju je Poljska dala nošoj zemlji.

Poštovani Predsedniće Skupštine Republike Kosovo, g-din Jakup Krasnići,
Poštovani poslanici i svi prisutni


Tokom ovih dvanajst meseci, od mog prošlogodišnjeg govora pred vama, ja nisam prestao s angažovanjem i na mojoj dužnosti Vrhovnog Komandanta Bezbednosnih Snaga Kosova. Konstatujem, sa zadovoljstvom, da BSK iz dana na dan rastu i postaju stručnije i modernije. One postaju ozbiljna i poverljiva institucija, odgovorna i institucija podrške za sve gradjane Kosova. BSK će vrlo brzo biti u stanju da pruzimaju dodatne odgovornosti.


Na sastancima sa političkim i vojnim rukovodiocima NATO-a, ne jednom sam tražio da pripadnici BSK, makar i simbolično, budu deo mirovnih misija u svetu i verujem da ovaj dan nije dalek.


Osim uske saradnje koju imam sa Komandom BSK i sa Ministarstvom Bezbednosne Snage, ja sam istovremeno održavao stalni kontakt sa rukovodiocima misije KFOR-a na Kosovu, čiji eksperti pomažu profesionalizaciju pripadnika BSK po standardima NATO-a.


U okviru ovog angažovanja, u martu ove godine, ja sam se sastao u Brislu sa ambasadorima država članica Severo Atlantskog Saveta. I na ovom sastanku, kao i na kasnijem sastanku u Prištini, sam potencirao vrlo dobru saradnju izmedju institucija Republike Kosovo i KFOR-a, koji nastavlja imati veliko poverenje kod gradjana zemlje.

U potpunom skladu sa državnim interesima i sa bezbednosnim stanjem u regionu, ja sam ponovio naš zahtev da proces redukcije broja vojnika KFOR-a treba da se uskladi sa zajedničkim politikama članica i sa poboljšanjem bzbednosnog nivoa u zemlji, što podrazumeva i povećanje potencijala institucija zemlje, kako BSK tako i Policije Kosova.

Dragi poslanici,
Dragi gradjani Republike Kosovo,


Posebo važni za nas su odnosi sa zemljama Evropske Zajednice, koje želimo da imaju jednu zajedničku politiku prema Kosovu. Nepriznavanje od pet zemalja članica EZ ne treba da ometa napredovanje Kosova u njenom procesu integracije i nas obraduje činjenica da su sada, na kraju, iz Brisla došli ohrabrujući signali koji ponovo potvrdjuju evropsku posvećenost za Kosovo. Najpre, tokom njegove posete u Prištini, g-din Herman Van Rompuy je jasno naglasio da postoji samo jedna budućnost za Kosovo i ono je Evropska Zajednica. Drugo, nedvojbenu evropsku perspektivu Republike Kosovo je ponovio Evropski Parlament, koji je u petak, večinom glasova, usvojio Rezoluciju o Kosovu, kojom ne samo što se čvrsto opredelio za nezavisnost Kosova, nego je upućen poziv petorici zemalja koje još nisu priznale našu zemlju da to što pre učine.


U medjuvremenu, zemlje regiona, Makedonija, Srbija i Crna Gora već su deo liberalizacije viza, dok Albanija i Bosna i Hercegovina, će uskoro biti takodje deo liberalizacije viza, pa ni Republika Kosovo ne može ostati van ovog procesa. S toga, ponavljamo poziv da Evropska Ko misija daje Kosovu Uputstvo za liberalizaciju viza i da što pre započne dijalog za liberalizaciju.


Dok se dostiže liberalizacija, ja ću se angažovati da sve zemlje članice pomažu u proces pripreme i odobravanja viza sa Kosovom, kako bi se malo olakšalo slobodno kretanje gradjana Kosova u ovom periodu.


Medjunarodna zajednica, a naročito Evropska Zajednica trebaju zahtevati od Srbije da se pridržava konstruktivnije uloge u  inicijativama za regionalnu saradnju, pošto, nažalost, ovo se do sada nije zbivalo. Mi čvrsto verujemo da je budućnost Kosova u Evropsku Zajednicu, kao što je to isto i za celu regiju. 


Republika Kosovo će nastaviti da uputi za rešavanje sve zahteve izveštaja progresa uzimajući nove izveštaje kao putokaz za ispunjavanje obaveznih kriterija. Sve institucije zemlje treba da sa visokom ozbiljnošću primaju sve primedbe, kako bi nas iduća godina zatekla sa ubrzanim koracima u kretanju ka članstvu u EZ.

Dragi poslanici

Jedna od oblasti mog stalnog angažovanja u ovom periodu se odnosi na funkcionalnost pravne države, vladanje reda jer zakon ne sme ostati obaveza samo pravnog sistema. Naprotiv obaveza je svakog gradjana i svake institucije Republike da bude angažovan u radu i obaveznom uspehu ovog sistema. Svi medjunarodni prijatelji, sve institucije u kojima nameravamo se učlaniti nam jasno naglašavaju da borba protiv organizovanog kriminala i korupcije danas je najvažniji zadatak koji treba da izvrši Kosovo.Ovu istinu nemamo razloga kriti, niti relativizirat. Pojava korupcije treba da jednom za uvek da nestaje sa svakodnevnog rečnika i to se ne čini samo našim rečima i retorikom, nego konkretnim postupcima, koje trebaju činiti odgovarajuće institucije, tužilaštvo i sudovi.

Republika Kosovo  ne sme dozvoliti da se od drugih uoči kao tranzitna, a još manje kao zemlja organizovanog kriminala, raspačavanja narkotika, trgovine ljudima ili drugih formi koje kaljaju njen imidž. S toga je neophodno bezkompromisno delovanje, kako bi sve pojave koje oštećuju državu i njen prestiž bile odstranjene na samom početku.

Radio sam i investirao naročito da se sudstvo ispoštuje i tretira kao nezavisan i jedank stub sa svim drugim institucijama Republike Kosovo. Ovo treba da se odrazi i sa jednakim budžetskim tretmanom, zato ja podržavam odlučno posvećenje Vlade Kosova za snažniju finansijsku podršku sudstva.
Cenim da je zadnjih meseci učinjen pogodan postupak kad sam imenovao sudije i tužioce.Prva i druga etapa su već okončane, uspešno okončane, dok očekujem da se treća etapa ostvari u oktombru 2010 g.

Skrenuo sam pažnju da za omogučavanje efikasnije funkcije sudstva, treba da se što pre usvaja Zakon o sudovima, zajedno sa nekim drugim bitnim zakonima za sudstvo, kao što je i Zakon o Sudskom Savetu Kosova. Moja angažovanja su bila usmerena, i nastavit će se na uzdizanje stručnosti i kvaliteta kandidata za sudstvo i tužilaštvo, te na pojednostavljenje birokratskih procedura u procesu zapošljavanja u ovim institucijama.


Želim naglasiti da je danas posebna tema borba protiv korupcije u institucijama, koja ostaje prepreka za naše programe razvoja i integracije. Suzbijanje korupcije od naših organa pravde ne sme ostati samo verbalni slogan, nego treba da se uspostave mehanizmi koji eliminiraju korupciju u svim nivoima. Borba protiv kuropcije jeste nacionalni interes i ona treba da se preoblikuje u prioritetno načelo.

Vladanje zakona zahteva jedan efikasan sistem i jednu neprekidnu saradnju izmedju tužilaštva, policije i sudova, ali i EULEX-a u njegovom delu odgovornosti. Zato sam ja podržao sve postupke koji stvaraju mogućnost za efikasnu saradnju i doprinos izmedju institucija Republike Kosovo i EULEX-a, koji boravi ovde našim pozivom za pomoć u bitnom procesu vladanja zakona u celoj zemlji. S toga usaglašavanje nastojanja od svih zainteresovanih strana, kako domaćih tako i onih medjunarodnih, te saradnja i koordinacija svih institucija vladanja zakona: organa gonjenja, tužilaštva i sudstva jeste neophodno.

Ponavljam, funkcionalnost demokratske države podrazumeva potpunu samostalnost sistema tužilaštva i sudstva i nedozvoljavanje ikakve vrste političkog umešanja u njihovom radu.

Vlasti su u Republici Kosovo odeljene. Ovo treba da bude jasno svakome i za svagda(zauvek)!

Što se tiće zakonodavstva, mogu reči da sam pratio i izvršio svoju obavezu u vezi neprekidnog usvajanja savremenog zakonodavstva, koji je u saglasnosti sa medjunarodnim standardima, naročito sa evropskim.Medjutim želim skrenuti pažnju da poseban izazov ostaje sprovodjenje ovog  zakovnodavstva, pošto koliko god dobri bili zakoni, oni ne vrede ništa ukoliko se ne sprovode u praksi.

Poštovani Predsedniće Krasnići,
Poštovani poslanici i ministri,
Dame i gospodo  

 
Ekonomija ostaje glavna poteškoća i izazov mlade države Kosovo, jer ono je preduslov za svaki napredak u zemllji. Dok je svet okusio globalnu krizu, ovih zadnjih godina, mi smo konstantno imali jedan skroman privredni rast. Prema stručnjacima ove oblasti, postoji mogućnost da se ove godine ovaj rast kreće negde oko 4 posto. Iako u statističkom pogledu ovo izgleda jedan pozitivan trend, ovaj rast normalno da nije dovoljsan kada se zna da na Kosovu imamo vrlo visok stepen nezaposletnosti i mi smo medju najsiromašnijim zemljama Evrope.


Dakle da bismo izašli iz ovog nepovoljnog ekonomskog položaja nama su potrebni radikalni postupci u pozitivnom smislu, jer imamo potrebu za mnogo više investicija za podsticanje ekonomskog razvoja, naročito inostranih investicija, koje u nekim zemljama regiona su se pokazale kao kljuć izlaska iz krize.

Podsticao sam kompetentne institucije da strateški sektori privrede Kosova budu priortetno tretirani budžetom. Takodje naglašavam da budžet Kosova može da se sučeljava sa ozbiljnim deficitom, ukoliko se ne preduzmu hitni koraci za stimulaciju ekonomije.

Mi trebamo da se svestrano trudimo stvarati što povoljnije okolnosti za biznis, jer postoji pad nivoa okolnosti biznisa na Kosovu za „doing-business“ u uporedjenju sa prošlom godinom. Razlozi ovog pada trebaju da se eliminišu, jer u protivnom ćemo se suočiti sa slabljenjem privatnog sektora koji ujedno treba da bude glavni stub privrede zemlje.

Neposredne inostrane investicije, tako važne za osetljivu privredu naše zemlje, zavise i od načina kako ih tretiramo i kako mi pristupimo investitorima pre njihovog ulaska na Kosovu. Dakle, trebamo sebi postavljat pitanje,-da li smo dovoljno ozbiljni pri njihovom tretiranju i koliko znamo biti privlačni za njih. Logika zdravog biznisa zahteva jednu bezbednu sredinu za investicije, jasno zakonodavstvo koje garantuje bezbednost potencijalnim investitorima i jedno pojednostavljanje i olakšanje predugih birokratskih procedura, koje mogu postati uzrok za odlazak investitora sa našeg tržišta. Na mnogim susretima sa inostranim biznismenima i zvaničnicima sam primetio njihovo uznemirenje na indiferentnost za primanje ovih investicija koje su više nego neophodne za budućnost naše zemlje.
 
Isto tako je važno pitanje angažovanje za smanjenje treginskog  debalansa sa drugim zemljama. Uvoz nastavlja da višestruko nadmašuje izvoz, s toga trebaju se analizirat sve mogućnosti za investiranje u privrednim sektorima koji stvaraju proizvod za izvoz.

Na Kosovu treba da se poboljša i upravljanje korporacijama, koje, s njihove strane, trebaju imati ustrajna načela upravljanja obuhvatajući kontrolu i odredjivanje sredstava sa kojima nameravaju postići ciljeve koje sebi postavljaju, ali i monitoring i efikasnu upotrebu njihovih izvora.

Ponovo naglašavam da grdjani Kosova imaju porebu za većom podrškom njihovih inicijativa, naročito u maloj ekonomiji i to se može učiniti sa povoljnijim kreditima, jer kamate koje aktualno daju banke kod nas su još uvek najnepovoljnije u regionu. Ovo je jedan foktor koji potiskuje privatnu inicijativu i neposredno utiće na usporavanje ekonomskog razvoja zemlje.


Želim vam skrenuti pažnju da se traži veće angažovanje za povećanje zaposlenosti i smanjenje siromaštva i za pružanje pomoći onima  kojima je to neophodno. Mislim da trebaju biti odgovorniji oni koji su imali obaveze prema radnicima, čije su fablike i radni objekti privatizovani i još uvek, nakon toliko godina, nisu pomirene obaveze prema njima. Oni koji su izvršili privatizaciju, treba da izvrše obaveze u skladu sa zakonom i obavezama koje imaju i ukoliko to ne izvrše, treba preduzeti mere koje su predvidjene procedurama privatizacije. Ovo treba uraditi, jer se ne može dozvoliti ilegalna transformacija funkcije objekata i privatizovane svojine držeći tako pod jamstvom brži razvoj naše zemlje.

Poštovani poslanici,
Dame i gospodo


Trebamo biti pažljiviji za obrazovanje i kulturu. Kvalitetno ibrazovanje je glavni kljuć za ostvarivanje mnogih potrebnih reformi za razvoj naše zemlje.

Moja angažovanja za mlade, naročito za učenike i studente, su bila fokusirana na tome da se menja njihov položaj, radi stvaranja boljih uslove učenja, studiranja i rada. Treba imati na umu da samo ukoliko naša omladina preuzima veće stručne odgovornosti i odgovornosti karijere, mi možemo očekivati ustrajniji ekonomski, socijalni i kulturni napredak. U našim institucijama treba da se radi s većim posvećenjem  

kako bi bilo većeg približavanja zahteva za znanjem i tržišta rada, jer ispunjavanje savremenih standarda obrazovanja će stvarati mogućnosti aktivne i kreativne konkurencije ne samo u oblasti obrazovanja, nego i u svim drugim oblastima.
U institucijama Kosova još uvek postoji osetni nedostatak naučno-istraživačkog rada. Bez uspostavljanja naučno-istraživačkih instituta, nema zemlje koja je će doživeti dinamičan ekonomski i humani razvoj.


Želim skrenuti pažnju na to da organizovani testovi, kako onaj  dostignuća,  tako i onaj za maturu, trebaju bitno poboljšanje.Uočeni propusti, stvarajući ne malu disproporciju izmedju znanja i realne ocene, mogu se pojaviti  negativni efekti u budućoj karijeri naših mladih. Takodje posebnu pažnju mislim da treba pokloniti kadrovskoj politici u prosveti, naročito onoj za srednje i visoko  obrazovanje, pošto mešanje politike je nejednom oštetilo kvalitetno biranje kadra obrazovnih institucija, onemogučavanjem pristupa procesu dokazanim istraživaćima sa visokim stručnom, pedagoškom i ljudskom reputacijom.


Nažalost, u našoj Republici još ima mladih koji ne dovrše osnovno obrazovanje. Ovo treba da nas sve uznemirava i alarmira. Zapostvljanje/napuštanje škole od učenika treba da se obustavi. Ne sme se dozvoliti da u XXI veku imamo još ljude koji ne prate obrazovanje. Ovo znaći da budućnost ovih mladih je predodredjena da oni ne budu konkurentni na jednom širem tržištu znanja i rada.

Poštovani predsedniće Krasniqi,
Poštovani premijer Thači,
Poštovani poslanici,
Dame i gospodo,


Mir, stabilnost i napredak Kosova su vrlo važni faktori i za budućnost regije, s toga oni koji žele držati za taoca budućnost Kosova, žele da celu regiju još uvek vide u zavadi i etničkoj mržnji, koja je ovaj deo Jugoistočne Evrope dovela do strašne tragedija, koju svet nije video još od Drugog Svetskog Rata.


Još uvek deluju kriminalne snage koje nastavljaju ometati uspeh Kosova, podstrekavajući i stvarajući scene nasilja i terora u odredjenim delovima zemlje, naročito na severu Mitrovice. One su pod neposrednom komandom onih koji su brutalno okrvavili Kosovo i  u zadnjem desetleću XX veka. Pre par dana, malo kilometara od ove Skupštine, čuli smo pozive „Ubijte šiptare!“. Ovi zlokobni pozivi, na zlu
sreću nas podsećaju na scene nekadašnjih šovenističkih antialbanskih poziva ekstremnih grupa Slobodana Miloševića, koje su regiju dovele

do krvavih ratova,čije rane narodi ovog dela sveta još uvek ne mogu da izleće.  
Mi imamo ustavnu i zakonsku obavezu prema gradjanima Kosova da im obezbedimo život u miru i neprikosnovenu od orkestriranih bandi. Naš mir, nek ne zavara ove grupe da mogu da se ponovo vrate arsenalu kriminala.

Pozivam zvaničnike Beograda i predsednika Tadića, da se distanciraju od takvih grupa koje se podstiću i podržavaju da bi izazvale tenzije i nasilje. Duh podsticanog nasilja je izašlo na videlo i nakon zadnjeg incidenta u Mitrovici, u kojem je nastradao jedan gradjanin bošnjačke zajednice, dok deset drugih, pripadnici srpske zajednice, su ranjeni. Isto tako, i napad na poslanika ove skupštine, g-dina Petra Miletića, koji je istovremeno i predsednik Parlamentarne Grupe Srpske Liberalne Partije i predsedavajući Konsultativnog Veća za Zajednice  u okviru Ureda Predsednika, službeni Beograd je pokušao da predstavlja kao „posledicu jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova“ pokušavajući ujedno bacati kamen a sakriti ruku.


I sa ovog mesta zahtevam da se akteri ovakvih kriminalnih dela nadju i dobiju zasluženu kaznu. Kriminalne bande ne treba dozvoliti da nastavljaju prouzrokovati nemire i incidente koji šesto imaju teške ljudske i ekonomske posledice za Kosovo, regiju i mir u celini.


S toga, ponovo naglalšavam naš poziv za medjunarodnu zajednicu, prevashodno za Evropsku Zajednicu, da se Srbiji jasno i otvoreno kaže da ona ne može ciljati članstvo u evropsku porodicu bez odustajanja od njene nacional-hegemonističke politke, koja je prouzrokovala strašne zločine/posledice za sve narode regije obuhvatajući i sam srpski narod, čiji rukovodioci još ne mogu da se distanciraju od te politike.

Mi smo dali toliko dokaza, i još uvek dajemo, da smo za mir, za saradnju i normalizaciju odnosa sa Srbijom. Ali, iako stalno ponavljanje preti da se pretvara u refren, mi ćemo nastaviti održati ovaj kurs pažljivosti i umerene retorike, iako našoj spremnosti za saradnju druga strana uvek odgovara destruktivnošću.

Istovremeno, ponavljamo da sa Srbijom možemo razgovarati bilo gde i bilo kada o svim temama koje su od interesa za obe suverene i susedne države, ali nikada o pitanju nezavisnosti i teritorijalnog integriteta Republike Kosovo, jer je ovo pitanje okončano jednom zauvek 17 Februara 2008 godine.

 

Sa ove Skupštine, mi ponovo poručujemo svima onima koji govore o menjanju granica i razmenu teritorija izmedju Kosova i Srbije, da se mi snažno suprotstavljamo svakoj takvoj neodmerenoj ideji, jer cenimo postojeće realnosti u ovom delu Jugoistočne Evrope. Dakle, svaki gazda u svome domu, pošto mi nemamo niti pedalj zemlje da ikome poklonimo.

Ideje o pomeranju granica su uvek opasne, ali one su posebno opasne u našoj regiji. Trubači ovih ideja trebaju znati da jedan takav eksperimenat bi otvorio Pandorinu Kutiju za ceo Zapadni Balkan, jer slična pitanja se mogu lako otvarati u svim zemljama ovog prostora.

Poštovani Predsedniće Krasnici,
Poštovani poslanici,

U demokratskim sistemima, političke konjunkture dolaze i odlaze. Ono što ostaje jeste ocena gradjana za njih. Političke konjunkture vrede onoliko koliko postižu steći poverenje gradjana, koji je suveren jedne zemllje, jeste merilo svačije političke težine.


Zato, polazeći od ove neprikosnovene premise, kao Predsednik zemlje, upućujem poziv svima vama koji ste na vlasti i vama koji ste u opoziciji, vama koji se aktivno bavite politikom i vama koji nemate neki politički angažman, da stalni moto svakog vašeg angažmana bude interes gradjana i države Kosovo.

Mi smo prolaznici, stalan je samo interes gradjana, i intere naše domovine. Njena večnost nam je usadjena od naših očeva, od dobrih ljudi Kosova koji su se angažovali i žrtvovali vekovima zaredom za nju. Pošto smo mi, kao generacija, imali veliku sreću da živimo u veku slobode i nezavisnosti Kosova, istovremeno smo kažnjeni da nosimo, veliko i teško breme uspeha ili neuspeha. Dakle, mi smo, moguće, bili najsretniji od svih generacija, ali trebamo mnogo raditi da nas se podseća po dobrima, po dobrim delima. Kada ovo kažem ne želim saditi duh defetizma, niti praznog optimizma. Samo vas pozivam da imamo u obzir da sećanje koje ostavljamo budućim generacijama, bilo po dobrom ili po lošem, sami zapisujemo. Ja ću nastviti biti odan ovom načelu, jer mislim da je u interesu gradjana i naše zemlje. Ja, s položaja prdsednika, neću štedeti snagu i svo moje znanje, za stavljanje na usluzi izgradnje, jačanja i stalnog razvoja naše drage domovine, Republike Kosovo..

Blagoslovio Bog Republiku Kosovo!
Blagoslovio Bog pijatelje Republike Kosovo!
Hvala Vam!